Porodična je veza najtešnja, najnežnija i najsvetija od svih ljudskih veza na zemlji. Bog je ustanovio porodicu da bi prva osigurala tople i zbrinjavajuće odnose za kojima čezne ljudsko srce.

U porodičnom krugu se zadovoljavaju duboke i trajne potrebe za pripadanjem, ljubavlju i prisnosti. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima u postizanju potpune zrelosti i celovitosti. U hrišćanskoj se porodici vrednost i dostojanstvo svakog člana ostvaruje i neguje u atmosferi poštovanja, jednakosti, otvorenosti i ljubavi. U ovom intimnom krugu razvijaju se najranija i najtrajnija stanovišta pojedinca prema odnosima i prenose moralne vrednosti s jednog naraštaja na drugi.

Bog isto tako želi da putem porodičnih odnosa otkrije sebe i svoje puteve. Uz uzajamnu ljubav, poštovanje, intimnost i doživotni zavet kao sastavnim tkivom, brak je odraz ljubavi, svetosti, bliskosti i trajnosti veze između Hrista i Njegove crkve. Vaspitanje i obrazovanje koje vrše roditelji i uzvratna ljubav potomstva na ukazanu im ljubav, odraz je onoga što doživljavaju vernici kao Božja deca. Božjom milošću porodica može biti snažno sredstvo za privođenje njenih članova Hristu.

Greh je izopačio Božje ideale za brak i porodicu. Osim toga, sve veća složenost društva i veliki stres koji opterećuje odnose, danas u mnogim porodicama izaziva krize. Posledice se vide u prekinutim, poremećenim životima i odnosima, obeleženim nepoverenjem, sukobima, neprijateljstvom i otuđenošću. Mnogi članovi porodice, uključujući i roditelje i dede i bake, a posebno žene i deca, izloženi su porodičnom nasilju. Sve veći broj razvoda ukazuje na visoki stepen bračne nesloge i nesreće.

Porodici je potrebna obnova i reformacija unutrašnjih odnosa. To će pomoći da se promene razorno ponašanje i postupci koji danas preovlađuju u mnogim domovima. Zahvaljujući snazi jevanđelja, članovi porodice mogu priznati svoju grešnost, prihvatiti uzajamne nedostatke i u svom životu i odnosima doživeti Hristovo spasiteljsko isceljenje. Premda neki porodični odnosi nisu dostigli ideal i možda nije potpuno ostvareno oslobađanje od štetnih iskustava, tamo gde vlada Hristova ljubav Njegov će Duh promovisati jedinstvo i sklad i takve domove učiniti kanalima životodavne radosti i snage u Crkvi i društvu.

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson nakon sajetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Hrišćanske adventističke crkve 5. jula 1990. na zasedanju Generalne konferencije u Indianapolisu, saveznoj državi Indijana u SAD-u.