„Vernici Crkve adventista sedmog dana (Hrišćanske adventističke crkve) zasipaju me pitanjima kada saznaju da sam predstavljao Adventističku crkvu u Ujedinjenim nacijama i na sastancima hrišćanskih ekumenskih organizacija.“ piše dr Ganun Diop, direktor Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu Generalne konferencije u članku objavljenom u časopisu Adventist Rivju čiji vam sadržaj prenosimo.

„Kako adventisti tačno posmatraju hrišćansko jedinstvo, međuverske odnose i ekumenizam,“ pitaju oni. „Zašto su adventisti izabrali da prihvate i zadrže samo posmatrački status ali ne i članstvo među hrišćanskim ekumenskim organizacijama? Zašto adventisti biraju da se mešaju sa drugim hrišćanima i nehrišćanima, a uzdržavaju se da postanu članovi organizovanog hrišćanskog i ekumenskog tela?“

Moj odgovor je jednostavan: Legitimno je da se svi ljudi dobre volje ujedine u spasavanju života, zaštiti života i utvrđivanju važnosti i svetosti života. Čak je hitno da svi ljudi sarađuju kako bi ovaj svet bio bolje mesto za sva ljudska bića, doprinoseći boljem zdravlju, obrazovanju i humanitarnom radu u svakom dostojanstvu, slobodi, pravdi, miru i bratstvu. Sve službe i aktivnosti Adventističke crkve teže da promovišu život – i to izobilan život. U ispunjavanju misije crkve, adventisti se mešaju sa drugim hrišćanskim organizacijama. U odnosu na njen položaj u globalnim hrišćanskim organizacijama, Adventistička crkva je zadržala status posmatrača na sastancima i bila otvorena za saradnju sa drugim crkvama u područjima koja ne kompromituju njen identitet, misiju i poruku. Glavno pravilo jeste da nemamo članstvo ni u jednom ekumenskom telu koje guši ili briše prepoznatljiv adventistički glas u odnosu na suverenitet Boga kao Stvoritelja, Subote i Drugog dolaska.

U principu adventisti biraju da se ne uključe u doktrinarne saveze sa drugim crkvama zbog adventističke privrženosti celovitom i integrativnom pristupu biblijskim doktrinama, i zato što uzdižu doktrine za koje adventisti smatraju da su skrajnute, promenjene ili zaboravljene u toku crkvene istorije.

Jedinstvo nije loša reč. Adventisti cene jedinstvo, baš kao i Bog. Jedinstvo je utemeljeno u postojanju Boga Oca, Boga Sina i Boga Svetog Duha. Adventisti zagovaraju jedinstvo radi misije, kako bi objavili Hrista svim grupama ljudi, jezicima, plemenima i nacijama. Hrišćani takođe mogu da se ujedine kako bi svet učinili boljim mestom kroz promociju zdravlja, obrazovanja, humanitarnog rada i zaštite ljudskih prava. Ali hrišćani moraju da imaju na umu da će propustiti svoj osnovni poziv ako se ne ujedine da podrže i modelom prikazuju duhovne vrednosti koje su zasnovane na večnom jevanđelju. Teološke vrline vere, nade i ljubavi su osnovne u hrišćanskom mandatu i dar su svetu. Ove vrline mogu najbolje da cvetaju kada je verska sloboda stvarnost. Za adventiste, verska sloboda je protivotrov za sinkretistički ekumenizam i poziv na prihvatanje istine sa neotuđivom slobodom savesti, slobodom religije ili verovanja, slobodom da se javno izraze nečija verovanja, slobodom da se pozovu drugi da podele nečije verovanje ili da se pridruže nečijoj zajednici vere.

Bliži pogled na ekumenizam

Istančani grozd međusobno povezanih tema u areni međucrkvenih i međuverskih odnosa koji zahteva pojašnjenje jeste tema jedinstva, vidljivog jedinstva i ekumenizma. Druge reči se ponekada uvode u razgovor kao da znače istu stvar. To su kolaboracija, partnerstvo, međucrkveni ili međuverski dijalog. Reč „ekumenizam“ koristi se različito u raznim kontekstima. Reč može da se odnosi na jedinstvo među hrišćanskim crkvama u svetu, ali ljudi tu reč obično koriste da bi opisali opšti smisao učtivih odnosa, dijaloga i saradnje na nekom projektu.

Istorijski, prvi crkveni sabori nazvani su ekumenskim u smislu da su učestvovale mnoge crkve kako bi definisale ortodoksiju. Ali to nije smisao koji ova reč ima danas. Neke veroispovesti, kao što su Katolička i Pravoslavna crkva, koriste je u ovom smislu jer veruju da su oni garanti ortodoksije. Ali davanje bilo kom partnerstvu među hrišćanima etiketu doktrinalnog ekumenizma može da bude neinformisano, neobrazovano i dalekosežno. Takođe je potrebna duhovna iskrenost u prepoznavanju i vrednovanju pravog sadržaja međucrkvenih odnosa.

Definisanje jedinstva

Koncept jedinstva ima čvrsti biblijski i teološki temelj. Blagoslov koji je Bog nameravao da proširi kroz Avrama i kroz njegove potomke bio je namenjen svim porodicama na zemlji. Bog želi da sav Njegov narod doživi doktrinalno jedinstvo.

To se nikada nije ostvarilo među Njegovim zavetnim narodom, Izrailjem. Na primer, nisu svi Izrailjci delili verovanje u vaskrsenje. Novi zavet spominje da Sadukeji nisu verovali u vaskrsenje mrtvih. Danas se jedinstvo razume drugačije među raznim hrišćanskim crkvama.

Za katolike, na primer, jedinstvo obuhvata koncept zajednice svetih, što znači i onih koji su živi i onih koji su mrtvi. U Katoličkoj enciklopediji, zajednica svetih opisuje se kao „duhovna solidarnost koja povezuje zajedno verne za zemlji, duše u čistilištu i svete na nebu u organsko jedinstvo istog mističnog tela pod Hristom, njegovim poglavarem… Učesnici u toj solidarnosti nazivaju se svecima jer je njihova destinacija nebo kao i zbog učestvovanja u rodovima Otkupljenja.“ Imajući na umu ovaj primer, globalno crkveno jedinstvo moglo bi da se ostvari samo kada bi svi hrišćani prihvatili katolički pogled ili razumevanje stvarnosti ili kada bi se svi katolici odrekli svojih duboko ukorenjenih verovanja.

Ipak, postoji mnogo toga što ujedinjuje hrišćane, počevši sa samim temeljem jedinstva. Jedinstvo je dragoceno Božjem srcu. Čitav plan spasenja prikazuje Božju odlučnost da ujedinji svoju podeljenu i raseljenu porodicu, koju je stvorio prema svom liku. Jedinstvo je utemeljeno u biću Boga koji je Trojstvo: jedinstvo u Trojstvu.

Isusova smrt imala je za cilj da ujedini ljude. U Jovanu 17, Isus se molio za jedinstvo radi misije, kako bi svet mogao da poveruje. Sveti Duh je dat da bi zapečatio jedinstvo u misiji.

 Adventistički doprinosi jedinstvu

Adventisti se pridružuju Bogu u svemu što On radi u svetu radi njegovog spasenja. Bog evangelizira (Galatima 3,8), pa to činimo i mi. Bog je posvećen ujedinjavanju čitavog sveta pod gospodstvo Spasitelja Isusa Hrista. Mi se pridružujemo Bogu u ispunjavanju Njegovih namera kako bismo uzdigli Boga Sina, kako bi svet mogao da se spasi.

Adventisti su posvećeni pozivanju svih naroda da usmere svog pogled na Isusa (Jevrejima 12,1). Oni podsećaju sve hrišćane od čega se sastoji suštinsko priznanje vere od apostolskog vremena i da je ono takođe prisutno u najranijem hrišćanskom kredu: Drugi dolazak Isusa Hrista. Princip koji objašnjava adventističke odnose sa drugim hrišćanima ima dva neraskidiva aspekta: istina i verska sloboda. Saosnivač Adventističke crkve, Elen Vajt, podvukla je ovo u knjizi Apostolska crkva – Hristovim tragom (Dela apostolska), pišući: „Zastava istine i verske slobode koju su tako visoko uzdigli osnivači evanđeoske Crkve i Božji svedoci u stolećima koja su protekla od tada, sada je, u ovom poslednjem sukobu, poverena nama. Odgovornost za ovaj veliki dar počiva na onima koje je Bog blagoslovio poznanjem svoje Reči. Mi treba da prihvatimo tu Reč kao najviši autoritet. Mi treba da priznajemo ljudsku vlast kao ustanovu po božanskom izboru, i da učimo da je poslušnost vlasti, u okviru njenih zakonskih ovlašćenja, naša sveta dužnost. Međutim, kada se njeni zahtevi sukobe sa božanskim zahtevima, moramo biti poslušni Bogu a ne ljudima“ (str. 47).

Još važnije, adventisti razumeju da njihova misija, kao njihovo ime, podrazumeva objavljivanje istine o Drugom dolasku kao nade svetu da konačno prihvati slobodu od greha i od zla, donoseći sa sobom pravdu i mir. Ova ubeđenja su razlozi što adventisti naglašavaju Drugi dolazak i poruku o isceljenju. Adventisti razumeju da se Isusove reči, kada je svoje učenike nazvao „so i svetlost“ (Matej 5) takođe primenjuju i na njih.

Svaki vid adventističke uključenosti u bilo koju instituciju, agenciju ili organizaciju, bilo da je crkvena ili politička, zasniva se na razlogu za postojanje Crkve: donošenje nade čovečanstvu koje je uhvaćeno u zamku zla. Da bi ispunili svoju misiju, adventisti učestvuju u Isusovom metodu: „Samo Hristov metod doneće pravi uspeh u približavanju ljudima. Spasitelj se pridružio ljudima kao Onaj koji im želi dobro. On je pokazao svoje saosećanje prema ljudima, služio u njihovim potrebama i pridobio njihovo poverenje. Tada ih je pozivao, „Hajdete za mnom“ (U potrazi za boljim životom, str. 77).

Isus je služio ljudima, lečio ih i hranio bez ikakvih obaveza sa njihove strane. On je učinio da oni znaju i osećaju da su slobodni da izaberu svoju budućnost s Njim ili bez Njega. Sloboda savesti važna je Isusu.

Bez ove slobode ni jedan zavet ne bi bio iskren. To je zato što ljubav ne može da se prisili.

Adventisti i međucrkveni odnosi

Adventisti priznaju druge hrišćane kao prave članove Hristovog tela. Ali adventisti nemaju formalno članstvo u ekumenskim organizacijama prvenstveno zbog slobode veroispovesti. Članstvo u nekom ekumenskom telu ograničilo bi slobodu za širenje nečijeg ubeđenja sa svima drugima i tako bi dovelo u opasnost univerzalnu misiju za kraj vremena, kao što je adventisti razumeju.

Adventisti nisu deo ekumenskih organizacija koje zahtevaju članstvo ali imaju status gosta ili posmatrača na sastancima.

Partnerstvo sa drugim hrišćanskim veroispovestima u skladu je sa stavom Adventističke crkve prema drugim hrišćanima. Elen Vajt, pišući o umerenosti, rekla je ovo za vođe u drugim veroispovestima: „I u drugim crkvama i verskim zajednicama ima hrišćana koji smelo ustaju u odbranu načela trezvenjaštva. Nastojmo da se tim neustrašivim radnicima što više približimo otvarajući im put da stanu rame uz rame s nama. U svojim naporima da spasemo izgubljene, treba da se pozivamo i na velike i istaknute ljude da nas podrže u tome.“ (Testimonies, Vol. 6, p. 110).

U odnosu na molitvu, rekla je: „Neka naši propovednici nastoje da se približe propovednicima drugih verskih zajednica. Molite se za njih i s njima, jer se i Hristos zalaže za njih. Oni imaju ozbiljne odgovornosti. Kao Hristovi vesnici, treba da pokažemo duboko i usrdno interesovanje za ove pastire stada“ ( Testimonies, Vol. 6, p 78).

U skladu sa gore navedenim savetom, Generalna konferencija, administrativno telo Crkve adventista sedmog dana (Hrišćanske adventističke crkve), napisalo je u Radnom pravilniku Generalne konferencije da crkvene vođe treba da „priznaju svaku agenciju koja uzdiže Hrista pred ljudima kao deo Njegovog božanskog plana za objavljivanje Jevanđelja svetu, i… visoko cene hrišćanske ljude i žene u drugim zajednicama koji se bave osvajanjem duša za Hrista.“

Razlog za odbacivanje ekumenizma

Jedinstvo, iako je jasno Božja volja, nije vrhovna vrednost. Prednost ima odanost Božjoj istini. Adventistička crkva i nekoliko drugih veroispovesti koje se nisu pridružile organizovanim ekumenskim telima protive se ekumenizmu kao doktrini ili kao cilju da se spoje hrišćanske crkve u jednu svetsku crkvu, što vodi do gubitka prepoznatljivog identiteta veroispovesti.

Takođe, adventisti i drugi vernici ne priklanjaju se sinkretističkim alijansama koje bi umanjile vrednost i težinu istine, naročito kada verovanja neke crkve nisu u skladu sa otkrivenim biblijskim istinama.

Glavna zabrinutost adventista jeste da će biti ograničeni u objavljivanju svog ubeđenja svakoj osobi, bez obzira na versko ili filozofsko ubeđenje. Ovo je u stvari pitanje verske slobode.

Hrišćani ne mogu da dovode u pitanje slobodu veroispovesti kada je i sekularni svet prihvatio ovo osnovno ljudsko pravo.

Zaključak

Dok razmišljamo o drugim hrišćanima kao braći i sestrama u Hristu, princip koji sprečava Adventističku crkvu da postane deo neke organizovane unije crkava kao što je Svetski savez crkava, jeste verska sloboda. Verska sloboda podrazumeva neograničeno pravo na iznošenje sopstvenih verskih ubeđenja i pravo da se pozivaju drugi da se pridruže nečijoj hrišćanskoj tradiciji a da pri tome ne budu optuženi i etiketirani da su prozeliteri, oni koji vrbuju druge.

Adventisti sedmog dana podržavaju hrišćansko jedinstvo dok se pridružuju Trojedinom Bogu koji ima nameru da okupi ljude koje je stvorio prema svom liku. Svrha čitavog plana spasenja jeste obnavljanje Božjeg lika i okupljanje onih koje je spasio. Jedinstvo je utemeljeno u Bogu. Hristova namera bila je da dođe na Zemlju i ujedini sve zemaljske porodice.

Doktrinarno jedinstvo među hrišćanskim crkvama je varljivo i neostvarivo ukoliko crkve ne izgube svoja određena verovanja i pridruže se tradiciji neke druge crkve, bilo da je to Katolička, Pravoslavna, Protestantska, Anglikanska, Reformisana, Evangelička, Pentekostalna ili Adventistička.

Sloboda veroispovesti je dar od Boga o kojem se ne može pregovarati i koji karakteriše slobodu svakog hrišćanina ili zajednice da o svojim ubeđenjima razgovara sa drugima, da poziva druge da se pridruže njegovoj hrišćanskoj tradiciji. Očigledno, radi misije, hrišćani mogu da se udruže kako bi svedočili o Hristu svetu kojem je On najhitnije potreban.

Ganun Diop, direktor Odeljenja za odnose s javnošću i versku slobodu, Generalna konferencija