Uticaj duhovne obnove na promene u društvu
Opšta prisutnost zla u svetu i grešnost ljudi, pogoršana naglim promena u obrazovanju, industriji, tehnologiji i ekonomiji, nastavlja izazivati velike društvene promene na našoj planeti. Pojedinci i porodica se često osjećaju bespomoćnim žrtvama sistema i okolnosti na koje ne mogu uticati.
Crkva smatra delom svog zadatka da nastavi Hristovu službu u svetu prepunom patnji. On je služio utehom, davanjem snage, oslobađanjem i pomirenjem. Zajedno s drugim hrišćanima mi smo ozdravljujuća i stabilizirajuća snaga u vremenu velikih promena. Kad je oko nas sve uskomešano, Crkva daje jemstvo da postoji Neko ko je iznad meteža u ovom svetu, ko se ne menja i čiji će se ciljevi na kraju ostvariti. Crkva služi kao stražar u društvu, kao zajednica koja osnažuje, podstičući pojedince i porodice da analiziraju prilike u kojima žive, podrže ono što je dobro i savladaju i promene sve što je štetno.
Za prve je hrišćane rečeno: „Došli su oni koji su uzbunili sav svet.“ (Djela 17,6) Hristovo evanđelje je samo po sebi sredstvo promene. U evanđelju nalazimo razumevanje za ljudsku krhkost, a istovremeno i podsticaj da izgradimo savršenu zajednicu s Bogom i jedan s drugima, što je bila božanska namera prilikom stvaranja. Verujemo da snagom Svetog Duha postajemo novi ljudi (Efes. 4,22-24), da izlazimo iz tame u svetlost (1. Pet. 2,9) i da već danas doživljavamo preobražavajuću silu budućeg sveta (Jev. 6,5). Ova duhovna obnova prožima društvo kao što so daje ukus i kao što svetlo razgoni tamu. Prisutnost duhovno obnovljenih ljudi u društvu može izvršiti delo koje političke i društvene inicijative same na mogu ostvariti. Hrišćani koji su iskusili Hristovu preobražavajuću silu su stabilizirajući, osnažujući stubovi društva; oni štite po život važne vrednosti. Oni deluju kao sredstva promene uprkos moralnom propadanju. Njihova aktivna prisutnost u društvu pruža nadu kad pojedinci i porodice bivaju oplemenjeni hrišćanskim načelima u svom životu pa njihovi životi i odnosi osnažuju druge oko njih.
Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve, a objavio je predsednik Robert S. Folkenberg na Godišnjem zasedanju Generalne konferencije u San Hoseu, u Kostariki, održanom od 1. do 10. oktobra 1996. godine.