U utorak, 11. oktobra 2016. godine, vođstvo Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve je tokom sastanka godišnjeg zasedanja u Silver Springu, u Merilendu, SAD, izglasalo dokument pod nazivom „Jedinstvo u misiji: procedure u crkvenom pomirenju“. Njegov cilj je da pruži uputstva kako olakšati pomirenje „sa entitetima koji su izgleda prevideli ili ignorisali biblijske principe izražene u Osnovnim verovanjima, izglasanim načinima delovanja ili Pravilniku o radu Crkve“.

Kompletan dokument je dostupan na sajtu  i posledica je tumačenja ili zahteva za prilagođavanjem Pravilniku o radu Generalne konferencije od strane unija iz različitih krajeva sveta kako bi se prilagodili njihovom snažnom uverenju o jednakosti i ulozi žena u crkvenom rukovodstvu i službi. U nekim slučajevima, tumačenje je imalo veze i sa zakonima u nekim zemljama.

Glasanje 11. oktobra je održano nakon značajne diskusije na brojnim nivoima crkvene organizacije i Generalne konferencija ga smatra načinom koji omogućava da Crkva može da nastavi da napreduje zajedničkim naporima u rešavanju problema koji je sporan preko trideset godina.

Ovaj dokument ukazuje na to da će tokom narednih dvanaest meseci biti mesta za dijalog. Ovo je značajno. U današnjem savremenom svetu, posebno u evropskom kontekstu, jednakost je značajna i u društvu generalno i u Crkvi.

„U isto vreme“, kaže Raafat Kamal, predsednik Trans-evropske divizije (TED) Hrišćanske adventističke crkve“, mi želimo da obezbedimo da ovakav dijalog ne postane prioritet nadglasavanja u našim unijama, već jednostavno kontekst u okviru našeg daleko šireg prerogativa širenja naše vere u različitim i raznovrsnim zajednicama Evrope.“ Taj prerogativ se jasno može videti u Misionskom izveštaju kojeg je TED predstavio na Godišnjem zasedanju tokom večernjeg bogosluženja u petak, 7. oktobra.

Tokom posebnog sastanka u sedištu Generalne konferencije pre glasanja u četvrtak, Kamal je podsetio predsednike unija TED divizije na niz izjava i afirmativnih sastanaka koje je zakazao TED nakon zasedanja Generalne konferencije u San Antoniju 2015. godine. On je primetio da su vođe unija i TED-a na celoj teritoriji te divizije posvećene razvoju službe i vođstva žena.

Sa tim posvećenjem i u okviru njihovih jedinstvenih i raznovrsnih kultura, unije u okviru TED-a su razmišljale kako pastoralni i problemi jednakosti na razne načine vode ka različitim uglovima gledanja i ostvarenja u praksi. Unije su istraživale ovaj problem u okviru onoga što oni vide kao biblijski mandat i, kao što je i slučaj sa Crkvom u svetu, došle su do različitih zaključaka. O ovome su podjednako razmišljali i članovi crkava na lokalnom nivou.

TED veruje da u okviru Crkve ima mesta za raznovrsna gledišta – i da je uzajamno poštovanje cenjeni deo našeg hrišćanskog jedinstva. Pastor Kamal primećuje da je čak i u Delima apostolskim i na saboru u Jerusalimu koji je usledio, duh misije vodio ka varijacijama u primeni samih principa nad kojima je postignut dogovor.

Na primer, Dela 15,29 ukazuju na to da obraćenici ne treba da jedu hranu ponuđenu idolima, ali Pavle kasnije ukazuje na to da je to problem samo ako to predstavlja kamen spoticanja za „slaboga“ (Rimljanima 14 i 1. Korinćanima 8). Sabor u Jerusalimu je podjednako zaključio da obrezanje nije bio deo “paketa” spasenja već više „jaram na vrat, kog ni očevi naši ni mi mogosmo poneti“ (15,10). Ipak, u sledećem poglavlju (16,3) Pavle obrezuje Timotija, dok u Galatima 2,3-5 on zauzima suprotan stav, braneći Tita od obrezanja. Kultura i kontekst u različitim okolnostima određuju delovanje. Ovo delovanje je za jednu svrhu – da se nastavi sa širenjem jevanđelja.

Ovako praktičan duh se slaže sa savetom jednog od osnivača Hrišćanske adventističke crkve, Elen Vajt. Ona piše: „Dugo gajena mišljenja se ne smeju smatrati nepogrešivim. Nedostatak volje Jevreja da odustanu od svojih odavno ustanovljenih tradicija prouzrokovalo je njihovu propast. Oni su bili rešeni da ne vide nikakvu manu u svojim ličnim mišljenjima ili u svojim izlaganjima Svetog Pisma; ali koliko god dugo ljudi imali određena mišljenja, ako pisana Reč ne može jasno da ih podrži, ona bi trebala da budu odbačena. Oni koji iskreno žele istinu neće nerado biti otvoreni za preispitivanje svojih stavova i kriticizam i neće im smetati ako su njihova mišljenja i ideje prevaziđene.“ [The Review & Herald, July 26, 1892]

Službenici TED, radeći u partnerstvu sa svojim unijama će pažljivo proučiti ovaj dokument i zaključiti kako opšti principi tog dokumenta mogu na najbolji način da se primene u okviru kultura i misionskog konteksta Evrope. TED ovaj dokument smatra opštim uputstvom i prepoznaje potrebu za osetljivošću i razboritošću jer ono što je izglasano ima direktan uticaj na odluke nekih od naših unija.

Ovakva razboritost uključuje potrebu za veoma iskrenom diskusijom na temu rodne jednakosti kao vrednosti u okviru evropskog adventizma i više opšteg prihvatanja u okviru Adventističke crkve u svetu da raznovrsnost i prihvatanje mogu da koriste misiji i budu pozitivna pomoć jedinstvu u Hristu pre nego poremećaj.

Trans-evropska divizija, koju čini veći deo Evrope, živi u snažnom nasleđu probuđenja i reformacije. Prošlo je skoro 500 godina otkako je Luter zakucao svojih 95 teza na vrata crkve u Vitenbergu. Evropski adventizam živi u okviru tog nasleđa, držeći Bibliju visoko i stalno težeći da napreduje u svom razumevanju biblijskih vrednosti.

Mnogi od velikih reformnih pokreta i pokreta probuđenja iz prošlosti ponikli su u Evropi, pa čak i u današnjem sekularnom evropskom društvu, angažovani, posvećeni, odani adventisti još uvek traže načine da dosegnu danas mnogo izazovnije kulture i kulture u kojima se, i unutar i van Crkve, problemi rodne nejednakosti više ne razumeju. Luter, Džon Vesli, pa čak i mnogi od adventističkih vernika iz vremena Sovjetskog bloka, stali su na stranu savesti da bi mogli da svedoče za Boga. Moderni, evropski adventisti još uvek žive sa tom aktivnom savešću.

Kamal izjavljuje: „Mi moramo da pazimo da u pozivanju na ‘pomirenje’ ne ugušimo taj duh, već da nastojimo da radimo u harmoniji jedni sa drugima tako da, kao u Galatima 6,2, možemo aktivno da nosimo terete jedni drugih.“

Već više od godinu dana, rukovodstvo TED-a radi sa različitim unijama na svojoj teritoriji i sa rukovodstvom Generalne konferencije kako bi pronašli način za napredovanje. Taj posao će se nastaviti u okviru prostora koji dokument „Jedinstvo u misiji“ obezbeđuje. Kamal zaključuje: „Upućujem molbu da ne donosimo odluke, ne šaljemo poruke niti razvijamo ishode ni izjave koje će nas u naredne četiri godine preokupirati temama koje će nas podeliti. Umesto toga, molim vas da se udružimo u usredsređivanju pažnje na našu adventističku misiju – zašto mi postojimo u Evropi.“

On dodaje: „Iako sam nedavno bio na više naših unijskih izvršnih odbora i posebnih sastanaka na kojima se razmatrala tema rukopoloženja žena, naši članovi i vođe žele da budu deo crkvene porodice u svetu i da prepoznaju da nam Gospod daje snagu da se ujedinimo u zajednicu celog sveta.“ Kamal naglašava: „Potrebni smo jedni drugima da rastemo zajedno. Izgradnja zdrave i raznovrsne Crkve zahteva da mi obezbedimo prilike za otvoreni dijalog i pohvaljujem one koji imaju hrabrost da diskutuju o različitim kontroverznim temama, kao i odlučnost da se pozabave njima. Potrebno je da pristupamo raznovrsnosti sa potpunom poniznošću na kolenima gde ponovo postajemo učenici ukoliko, zapravo, želimo da uspemo u uspostavljanju raznovrsne zajednice verujućih.“

Sa takvim pristupom, Isusova molitva u Jovanu 17 može postati stvarnost i u lokalnom i u globalnom kontekstu, kao „da i svet veruje“ preko naše ujedinjene hristocentrične poruke.