U tamno plavoj kršteničkoj odeći, Tomas Olivera iz Pikskila, Njujork, ušla je u ogromni bazen postavljen pred platformom u Nasau veterans memorijal koloseumu, popodne 29. juna 2013. godine i znala je samo jedno: konačno će se krstiti.

Ubrzo se ispostavilo da je pastor Crkve adventista sedmog dana koji će Oliveru uroniti ispod vode predsednik Crkve adventista sedmog dana, pastor Ted N. C. Vilson, koji je upravo završio propoved o ulozi koju će ovaj pokret imati na kraju vremena.

Na Oliverinom licu bio je širok osmeh, kao i na licu Džona MekNila, bivšeg stanovnika njujorškog Grinvič Vilidža, koji se vratio u Istorijsku Crkvu adventista sedmog dana kako bi slušao Vilsonom četvoronedeljni seminar „Otkrivenje nade.“ MekNila je takođe krstio Vilson i bio je preplavljen emocijama.

„Pravo je nadahnuće što me je krstio ovaj Božji čovek,“ rekao je MekNil, stojeći pored Vilsona, koji je kratko služio kao pripravnik u ovoj crkvi na početku svoje službe. „Želeo sam da se krstim; bilo je potrebno da se krstim. Osećam se dobro i nadahnuto.“ I MekNil i Vilson su rekli da će se i MekNilov brat uskoro pridružiti crkvi.

Nadahuće je sasvim sigurno bilo tema ovog dana proslavljanja i posvećenja. Adventisti su došli iz svih regiona – zajedno sa službenicima Severne američke divizije i Generalne konferencije, kao i iz još daljih mesta – kako bi obeležili završetak početne faze urbanog evangelizma i dobrodošlicom dočekali na stotine novih vernika. Najmanje 150 osoba kršteno je u Nasau Koloseumu, rekao je evanđelista Mark Finli Adventist Rivjuu, a još mnogo više kršteno je u crkvama u tom području istog prepodneva. Procenjuje se da je bilo skoro 2000 krštenja u kampanji NY13 pre događaja 29. juna.

Kao što je Vilson rekao za NY13 tokom svoje propovedi: „Ovo nije posmatrački sport,“ zapažajući da je nekoliko potpredsednika Generalne konferencije i drugih vođa svetske crkve takođe održalo evangelizacije u tom području.

„Arautos do Rei“, brazilska verzija kvarteta „Kings Heralds,“ bili su deo muzičkog programa. Muzika nije bila jedini razlog za sreću tog jutra: nekoliko gradskih službenika došlo je da otvoreno prizna pozitivan uticaj koji Crkva adventista sedmog dana ima na zajednicu. Gradonačelnik Vejn Džej Hol uputio je dobrodošlicu Adventistima, a Una S. T. Klark, bivši član Gradskog odbora Nju Jorka, takođe je objavila svoje prisustvo na događaju.

Ali bez sumnje najveća pohvala Adventistima sedmog dana došla je od Bila DeBlasija, Javnog advokata grada Njujorka, što je položaj koji se nekada zvao predsednik Gradskog odbora. „Predstavljam svih 8,4 miliona njujorčana,“ rekao je DeBlasio. „I došao sam da donesem pozdrave i zahvalnost“ za ono što adventisti čine u zajednici, dodao je.

„Dirnut sam radom vaših mladih nakon pustošenja izazvanog uraganom Sendi. Svakog dana adventisti sedmog dana čine dobra dela u gradu Njujorku,“ rekao je DeBlasio. On je pohvalio trud Adventista u zagovaranju zdravog života i rekao je da crkvene škole čine „jedan od najboljih obrazovnih sistema na zemlji.“

DeBlasio je zaključio rečima, „Svakog dana adventisti sedmog dana čine Njujork boljim i snažnijim gradom. Neka vas Bog blagoslovi.“

Posle komentara ovih javnih službenika, adventistički evanđelista Mark Finli molio se za Hola, Klarkovu i DeBlasija, a svakog od njih takođe je pozdravio i Vilson.

Vilson je, u svojoj jutarnjoj poruci, naglasio da događaj 29. juna, iako istorijski, nije kraj misionskog rada ovde: „NY13 nastavlja se dok Isus ne dođe!“ objavio je.

Govoreći o „knjižici“ koja će biti slatka u ustima ali „gorka u trbuhu“ (Otkrivenje 10,8.9), Vilson je povezao razočarenje ranih učenika, koji su mislili da će Isus uspostaviti Božje carstvo tokom svog vremena na zemlji, ali umesto toga bio je razapet, sahranjen i vaskrsao je, sa razočarenjem ranih milerita. Mileriti iz 1840-tih godina, iz kojih je konačno nastala Crkva adventista sedmog dana, prvobitno su mislili da 2300 dana proroštva iz Danila 8 ukazuju na Hristov povratak na zemlju u oktobru 1844.

Umesto toga, učenici iz prvog veka počeli su da propovedaju jevanđelje i, kao što Dela 17,6 beleži, „zamutiše vasioni svet“. Adventisti sedmog dana, rekao je Vilson – kao duhovni potomci razočaranih Milerita, takođe su obuhvatili svet objavljujući poruku tri anđela i nadu da će Isus uskoro doći.

„Ovo nije još jedna crkva,“ rekao je Vilson. „Crkva adventista sedmog dana je Božji pokret.“

Zapažajući prisustvo crkve u preko 200 nacija i teritorija širom sveta, Vilson je pohvalio crkveni medijski misionski rad, zapažajući da, „Adventistički svetski radio vrši veliki uticaj širom sveta“, i pohvaljujući crkveni Houp kanal i televizijsku službu 3ABN za njihovu ulogu u medijskom misionskom radu.

Vilson je ponovo naglasio da događaj 29. juna nije „kraj“ misionskog rada u ovom području. On je hiljadama prisutnih koji su došli na bogosluženje i proslavu rekao, „Došli smo u Njujork da naglasimo „Misiju u gradovima.“ Ovo danas nije kulminacija u gradu Njujorku: posao se nastavlja.“ Govoreći za Adventist rivju dok je čekao da krsti Oliveru, Vilson kaže da je njegova evangelizacija bila „divno iskustvo u Grinvič Vilidžu. Publika je sve vreme bila koncentrisana.“ Članovi crkve bili su veoma oduševljeni. Duan Kadi, predsednik Atlanskog unijskog koledža, crkvene institucije u Južnom Lankasteru u Masačusetsu, takođe je bio prisutan. Zadržavao je suze dok je razmišljao o broju novih adventističkih krštenika.

„Zadivljujuće je. Idemo napred, veoma sam srećan; oduševljen,“ rekao je.

Kako su se krštenja nastavljala, a očekivalo se popodne puno muzike i pričanja iskustava, sreća je obećavala da će se zadržati prilično dugo.