Pre nekoliko sedmica, moja supruga i ja smo (tako smo mislili) dobili trovanje hranom i povišenu temperaturu. Nakon 36 sati borbe sa povišenom temperaturom, ja sam se oporavio. Međutim, temperatura moje supruge nije spadala. Kod nje se pojavio suv kašalј i imala je bolove u telu.

Nakon nekoliko dana, pozvali smo kontakt centar za testiranje na KOVID-19 i zakazali termin za pregled. Nakon što smo izložili simptome moje supruge, rečeno nam je da, iako njeni glavni simptomi imaju podudarnosti sa virusom, ona neće imati pravo ni na jedan test, osim ako nije svesno bila u kontaktu sa osobom zaraženom KOVIDOM-19. Dolazak na testiranje bilo bi gublјenje vremena.

Nekoliko dana kasnije, moja supruga se, još uvek boreći sa temperaturom, probudila iskašlјavajući gustu sluz. To je toliko snažno pokrenulo njen refleks za povraćanje da je dva sata neprestano kašlјala i povraćala. Odveli smo je u hitnu pomoć i sve navedeno smo ispričali lekarima. Dali su joj lekove intravenozno, što je pomoglo da stvari budu pod kontrolom.

Ponovo sam pitao o mogućnosti testiranja supruge na KOVID-19, s obzirom na činjenicu da ona u svom poslu sarađuje sa mnogim licima iz različitih zemalјa, i da smo nedavno bili van države, prisustvujući jednoj velikoj konferenciji. Doktor mi je rekao da, iako moja žena ima karakteristične simptome, testiranje zahteva postojanje prethodnog kontakta s dijagnosticiranim nosiocem virusa KOVID-19. Dok su nam lekari to objašnjavali, shvatio sam da ili postoji veliki nedostatak testova, ili su medicinski radnici čekali da se bolest u stanovništvu toliko raširi da bi dostigla prag nakon kojeg bi se dijagnoza shvatala ozbilјno.

Nakon dodatnih razgovora, lekar nam je konačno rekao da će se moja žena prvo ispitati na sve ostalo. Ako bi ti rezultati bili negativni, naredni bris bi odmah bio prosleđen lokalnom zdravstvenom odelјenju za testiranje na KOVID-19, i trebalo bi da se čujemo u roku od nekoliko dana. U međuvremenu, dobili smo uputstva da se vratimo kući u karantin, što smo i uradili.

Kada se tog prvog dana prvobitni test za sve ostalo vratio kao NEGATIVAN, obavestio sam o našim okolnostima sve grupe lјudi sa kojima sam bio u kontaktu, tako da budu maksimalno oprezni. Zbog toga su mnogi lјudi stavlјeni u karantin.

Ne želeći da izazivam neugodnosti drugima, odlučio sam da se obratim bolnici kako bih proverio da li je bris moje supruge prosleđen na testiranje na KOVID-19. Osoblјe nije znalo gde je uzorak upućen. Zvao sam jedno mesto za drugim, ali nisam dobijao bilo kakve korisne informacije. Prošli su dani pre nego što sam konačno uspeo da kontaktiram oblasnog epidemiologa, samo da bih saznao da oni uopšte nisu planirali poslati bris na testiranje.

Kada sam dalјe objasnio okolnosti, i koliko lјudi pod karantinom čekaju rezultate, epidemiolog je rekao da će briseve testirati na KOVID-19 do utorka.

Utorak je došao i prošao. Nije bilo rezultata. Sreda je došla i prošla. Nije bilo rezultata. U međuvremenu, moja žena je završila na intenzivnoj nezi jer nije mogla prestati da kašlјe. Došao je četvrtak, i skoro je prošao. Nije bilo rezultata. Nakon raspitivanja, saznali smo da je na stotine uzoraka na čekanju, sa pričama verovatno sličnima našoj, Konačno, u četvrtak u 19:30, gotovo 12 dana od početnog karantina, rezultati su stigli. NEGATIVNO! Kakvo olakšanje, ali kakvo mučenje!

Na mnogo načina, naše iskustvo nas podseća na prvi „virus“ koji je zarazio ovaj svet. Poput KOVIDA-19, greh nije izgledao smrtonosan kad je prvi put otkriven na nebu. Greh se čak nije činio smrtonosnim kada je stigao na zemlјu, „izolovan“ na jednom drvetu. Ali, kako se greh počeo prenositi sa zmije na Evu, sa Eve na Adama i njihove potomke, brzo je prerastao u nešto što je bilo potpuno van kontrole.

Nažalost, za razliku od reakcije sveta na KOVID-19, većina nas nije previše zabrinuta zbog širenja greha. Nismo previše zabrinuti da bi smo svoje živote testirali Božjom rečju i da bi smo pretraživali svoje srce. Vidimo simptome – sebičnost, lјutnju, ponos – kako prožimaju sve što radimo. Ali mi ignorišemo te simptome. Uživamo u grehu, igramo se s njim, zbijamo šale s njim, radimo bilo šta, osim da ga po svaku cenu izbacimo iz svog života.

Šta ako bismo postupali drugačije? Šta ako bismo greh tretirali kao da je to KOVID-19?

Psalam 139: 23-24 ohrabruje nas da se podvrgnemo dijagnostičkom testu. „ Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vječni. “ Bog čezne da saznamo svoje pravo stanje i potražimo duhovno izlečenje. Nјegovo srce žudi da budemo očišćeni i pročišćeni. Svi smo ovde na zemlјi u karantinu, ali jednog skorog dana, taj će se karantin završiti, i Isus će doći da nas odvede kući. Kada to uradi, hoćemo li biti spremni?

Erik Lau je pastor Teksaške oblasti, a trenutno završava svoje master studije na Endrus univerzitetu u Berien Springsu, Mičigen. On i njegova supruga Estera u braku su tri godine i sa uzbuđenjem očekuju rođenje svog prvog deteta u septembru!

PITANJA SRCA: Da li smo spremni da damo Bogu dozvolu da pretraži naša srca i očisti nas od smrtonosnog virusa greha? Šta ako to znači traženje oproštaja od nekoga koga su ranili naši gresi?

AKTIVNI IZAZOV SRCA: Ove sedmice, dok se nastavlјamo moliti za svoju fizičku zaštitu i iscelјenje, aktivno se molimo i za naše duhovno izlečenje. I napravimo korake da dosegnemo lјude oko nas – da tražimo oproštenje, da zatražimo pomirenje, da delimo Božju lјubav! Nemojmo više da potcenjujemo greh (bilo veliki ili mali), ali takođe zamolimo Boga da nam pomogne da se izvučemo iz greha svim silama. Dok se molimo, zahtevajmo 1. Jovan. 1: 9 i Isaiju 1:18.

„Mnogi koji bi se prestrašili od užasa zbog nekog velikog prestupa, navedeni su da misle da greh u malim stvarima ima zanemarlјive posledice. Ali ovi sitni gresi izjedaju život pobožnosti u duši. “ Vera kojom živim, str. 92