Služba rukopoloženja je uvek poseban događaj kako za propovednike evanđelja tako i za vernike. Zbog toga je i saborska subota 7. novembra 2015. godine bila poseban dan za vernike Crkve, a naročito za trojicu propovednika i njihove porodice.

Na saboru Južne crkvene oblasti Hrišćanske adventističke crkve, održanom u Nišu, pod motom “Blagosloviću te i ti ćeš biti blagoslov” okupio se veliki broj vernika iz cele Srbije, a poruku dobrodošlice saboru uputio je predsednik te oblasti Branko Lukić, usmeravajući vernike da razmišljaju o blagoslovima u životu patrijarha Avrama kao i o blagoslovima u životu Hristovih apostola. Govoreći o značenju blagoslova, pastor Lukić je, citirajući Elen Vajt, naglasio da blagoslov dolazi onda kada se duša verom pokorava Bogu, kada Božji duh osvoji srce i prožme život, što kao posledicu ima odbacivanje grešnih misli, napuštanje rđavih dela, dok ljubav poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti i svađe; radost zauzima mesto žalosti a lice odsjajuje nebeskom svetlošću i tada ljudi postaju prenosioci Božjih blagoslova. Završavajući svoje izlaganje pozvao je sve prisutne da budu prenosioci Božjih blagoslova.

Nadovezujući se na ovo razmišljanje, pastor Đorđe Trajkovski, predsednik Jugoistočne evropske unije, istakao je da je Bog spreman da izlije svoje blagoslove, ali i da od nas zavisi da li smo spremni da ih prihvatimo. Govoreći o tome posebno je naglasio da su Bogu potrebni verni radnici u delu propovedanja evanđelja i nakon toga je predstavio propovednike koji će biti rukopoloženi: Zorana Sudarevića, Jonatana Čanjija i Dušana Gaborova. Obraćajući im se izrazio je želju da oni budu jedinstveni sa Bogom, sa kolegama, sa svojom porodicom i domom.

Nakon čina polaganja ruku u kojem su učestvovali svi prisutni rukopoloženi propovednici Crkve, predsednik Trajkovski se tek rukopoloženim propovednicima obratio rečima: “Bog te je pozvao u propovedničku službu, a Crkva te je prepoznajući taj poziv rukopoložila polaganjem ruku. Sada raspolažeš najvećim crkvenim ovlašćenjem. To je najveća čast koja može da bude ukazana jednom propovedniku, ali ta čast nameće i veliku odgovornost.“

Shvatanje odgovornosti, koje od ovog trenutka nose kao propovednici evanđelja, moglo se videti na licima tek rukopoloženih propovednika, dok je pastor Trajkovski govorio o važnosti ličnog primera u životu, radu i pokazivanju ljubavi a sve po ugledu na Isusa Hrista.

Služba evanđelja podrazumeva timski rad u kome su propovednicima najveći pomagači njihove supruge. Zato se Marija Trajkovska, direktor Odeljenja za službu propovedničkim suprugama, obratila i njima dok su zajedno sa svojim supružnicima stajali pred okupljenim vernicima.
“Dobrodošla u timski rad sa svojim suprugom”, rekla je ona. “Vaše jedinstvo biće primer mladima, putokaz onima koji traže put i izvor pomoći onima koji traže savet.”

Nakon reči dobrodošlice rukopoloženim propovednicima, saboru se u propovedi obratio pastor Lune Ranđelović govoreći o važnosti hrišćaninove sigurnosti spasenja.
“Radost i spasenje idu zajedno. Ako u vašoj službi Bogu, u vašem dolaženju u crkvu, u vašem životu nema radosti nešto nije u redu. Radost je neodvojivi deo spasenja.”

Hrišćanska adventistička crkva razume rukopoloženje, u biblijskom smislu, kao akciju od strane Crkve u javnom prepoznavanju onih koje Gospod poziva i osposobljava za lokalnu i globalnu crkvenu službu. Biblijski primeri rukopoloženih ljudi obuhvataju starešine/nadglednike i đakone, kao i „starešine koje su putovale i nadgledale veću teritoriju sa više crkava.“

Pogledajte fotogaleriju.