Rafat Kamal, predsednik Trans-evropske divizije (TED) Hrišćanske adventističke crkve, govorio je o milosti i toleranciji tokom proslave u Evropskom parlamentu u Briselu.

Šta je zaveštanje reformacije za Evropu 21. veka? Za Rafata Kamala, predsednika TED, odgovor je jednostavan, to je zaveštanje koje ne sme da ima kraj.

Zajedno sauglavnom luteranskim teolozima, propovednicima, članovima Evropskog parlamenta i istoričarima crkve, Kamal je pozvan da govori na Svečanosti u Evropskom parlamentu 17. oktobra.

Svečanost koja je organizovana od strane zamenika predsedavajućeg Parlamenta, Hannu Takkula, imala je za cilj da se istraže pouke iz reformacije koje mogu pozitivno da formiraju budućnost Evrope.

Od samog početka stavljen je čvrst naglasak na “milost”, koncept koji, prema biskupu Peurai Peurai) iz Evangeličko- luteranske crkve Finske “otvara proročku ulogu zajednice”. On je naglasio Luterov primer “zajedničke kase za siromašne” u Vitembergu, i njegov snažni naglasak na etici što je bilo od koristi čitavoj zajednici.

Holanđanin Peter van Dalen se fokusirao na važnost milosti, naglasivši  da je ona blisko povezana sa “činjenjem pravde” (Psalam 37). On je rekao da je “suštinski važno za političare da traže pravdu i spreče nepravdu”. On je istakao da će “dobra vlast tražiti dobro svom bližnjem”, dodajući da se “milosrdna politika odnosi na ‘drugoga’, suseda, okruženje.”

Prevod Biblije je viđen kao važan elemenat od strane nekoliko govornika. Ključ je, prema mađarskom teologu i istoričaru Dezsö Buzogάny,  da se Biblija stavi na sto svake porodice. Prevod Biblije je pomogao uspostavljanju jezika i vodio do formiranja nacionalnog identiteta. Naglasak na čitanju Pisma vodio je ka edukaciji – čak i devojčica! To je promenilo Evropu. On je naglasio da su škole, društvene službe i misija ključni i danas.

Govornici su istakli da su mnoge teme reformacije još uvek važne. “Tolerancija je još uvek velika tema”, rekao je Arne Lietz. Pravoslavni sveštenik Heikki Huttunen zapazio je da različite hrišćanske tradicije mogu delovati zajedno “relevanto, ne rutinski”. Ovim je mislio da različiti pristupi iz različitih društvenih pozadina mogu da vode ka boljem razumevanju u područjima svedočenja, pravde i gostoljubivosti. “Migracije su pitanje, ne samo za one koji dolaze u Evropu, već i one koji se kreću interno”, objasnio je on i istakao važnost sigurnog ulaska u Evropu kako bi se smanjila trgovina ljudima i kriminalne eksploatacije. “Crkva  mora da diskutuje o ovom pitanju”, rekao je on.

Kamal je bio jedan od poslednjih govornika koji je poveo prisutne ka konceptu milosti, izlažuči starozavetni princip iz Miheja 6,8 “da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?”

“Martin Luter je, sa svojom promenjenom savešću, brzo išao ka ovom konceptu, koji od tada inspirisao generacije kako vernika tako i nereligijskih ljudi. Tokom svog govora na suđenju u Vormsu on je naglasio poruku za danas: “Ukoliko me ne uverite uz pomoć Pisma i zdravog razuma, moja savest je podložna Božjoj reči.”

“Prigliti versku slobodu znači boriti se za i integrisati dostojanstvo ljudskih bića u našim zakonima, kulturi i načinu života”. rekao je Kamal. “To znači usvojiti lični stav tolerancije, gde je tolerancija izraz solidarnosti sa svakim članom ljudske porodice.To vodi ka poštovanju svakog ljudskog bića, jer na kraju, svi smo mi stvoreni prema Božjem liku i ovo postaje iskreno tek kada se poštuju prava drugih.”

Štaviše, prema Kamalu ovo ide ruku po ruku sa misijom. Pre nego što je naglasio misionske aspekte crkve koju vodi, on je istakao: “Većina ljudi zna da je Isus došao da donese oproštenje i milost – ovo su oznake reformacije. Ono što je manje poznato je biblijsko učenje da stvarno iskustvo blagodati Isusa Hrista neizbežno motiviše osobe, zajednice i nacije da traže i primene biblijsku pravdu i milost u ovom svetu.”

Martin Luter bi možda bio iznenađen kada bi pronašao sebe kako sedi u zgradi Evropskog parlamenta. Dva govornika, katolika, govorila su pohvalno o njegovom doprinosu razvoju Evrope. Mairead McGuinnes, prva potpredsednica Evropskog parlamenta, razvila je dosta razumevanja i tolerancije za one koji razmišljaju na drugačiji način od onog kojem je ona naučena. “Čak je i moja majka verovala da može da direktno razgovara sa Isusom i da joj za to ne trebaju posrednici.”, priznala je ona. Zatim je ponovila istu tačku koju je naglasio Kamal: “Crkva mora da nastavi da se reformiše.” Iako hrišćanstvo nije tako uticajno u sekularnoj Evropi kao što je bilo , ona je istakla da crkva igra važnu ulogu u društvu.

Možda nije iznenađujuće za sedište Evropskog zakonodaavstva da je poslednji govornik bio pravnik ali isto tako i teolog. Katrin Hatzinger  je priznala Luterove greške u tretiranju anabaptista i sabatarijanaca (između ostalih), ali kroz ove greške ona je videla osnovu za učenje u trenutnom dijalogu. Ona je videla crkvu kao “kritični elemenat” u  zakonodavnom dijalogu i velikog stručnjaka u, na primer, područjima kao što su problemi azila i izbeglica. Na području verske slobode ona je istakla želju da “razlike crkava budu prepoznate u Evropskoj uniji.”

Osvrćući se na protekli dan, Kamal je rekao da je “u govorima koji su izneseni video reformaciju koja nema kraj i implikacije za danas bazirane na Reči Božjoj.”