Izvor: Review, jul 2013.

Potpredsednici Generalne konferencije Džefri Mbvana i Artur Štele, rukovode sastankom Odbora za istraživanje teologije rukopoloženja u Lintikum Hejtsu, Merilend,
od 22-24. jula 2013. godine.

Članovi Odbora za istraživanje teologije rukopoloženja zaokružili su tri dana sastanaka prezentacijama raznih tački gledišta povodom pitanja rukopoloženja žena, što je kontroverzna tema za Hrišćansku adventističku crkvu (Crkvu adventista sedmog dana) širom sveta.

Oni koji podržavaju rukopoloženje žena i oni koji se protive ovoj praksi dobili su podjednaku količinu vremena i priliku da od 21 – 24. jula iznesu biblijske dokaze koji podržavaju njihove stavove, kao i citate Elen G. Vajt, za koju Adventisti veruju da je imala i primenjivala biblijski dar proroštva za vreme od preko 70 godina javne službe.

„Mi smo došli do tačke kada su dve grupe iznele hermeneutičke teme, principe. Ilustrovali su to, izneli sve činjenice, sva otkrića, ono što su pronašli za oba stava,“ rekao je predsedavajući TOSC-a (Odbora za proučavanje teologije rukopoloženja) Artur Štele, potpredsednik svetske crkve i direktor Biblijskog istraživačkog instituta Generalne konferencije. „Prezentacije su u štampanom obliku a i saslušali smo ih. Nadamo se da će se one za nekoliko dana naći na internetu za sve koji bi želeli da ih prouče i istraže,“ dodao je on. Dokumenti će biti objavljeni na internet strani Crkve adventista sedmog dana (http://bit.ly/16rPvHq). Štele je dodao da je „sledeći korak,“ prema onome što je prezentovano, da pokušamo da pronađemo zajedničko tlo, da vidimo da li stvarno možemo da dođemo do jedinstvenog stava“ o temi rukopoloženja. Ako to ne može da se uradi, rekao je on, „onda ćemo morati da pripremimo dva različita izveštaja i usmerimo se na rešenja koja možemo da predložimo.“

Zaključio je: „Videli smo dobar duh, koji je bio veliki blagoslov. Obe grupe, mada imaju različite stavove, stvarno su pokazale međusobno poštovanje i atmosfera je bila veoma prijateljska, veoma otvorena.“

Među papirima koji su prezentovani za vreme julskih sastanaka TOSC-a nalazi se i istorijski zbir rukopoloženja žena u „pravilniku i običajima Adventista sedmog dana,“ koji je izneo crkveni arhivar Dejvid Trim. Ukupno 17 radova prezentovano je tokom tri dana.

U radu o hermeneutičkim principima, Jirži Moskala, novopostavljeni dekan Teološkog seminara na Endrus univerzitetu Adventističke crkve, rekao je delegatima da u Bibliji ne postoji ni jedna rečenica koja zapoveda: „Rukopoložite žene za službu!“ Niti, istakao je on, postoji ona koja nalaže, „Nemojte rukopoložiti žene za službu!“

Moskala je zaključio, „Nema teoloških smetnji“ za rukopoloženje žena. „Sasvim suprotno, biblijsko-teološka analiza ističe da u konačnom cilju, Božji Duh ruši sve prepreke između različitih grupa u crkvi, i slobodno daje svoje duhovne darove svima, uključujući i žene, kako bi ostvari misiju na koju je Bog pozvao sve nas.“

Zauzimajući suprotni stav, Džerard Damstig, pomoćni profesor crkvene istorije na Teološkom fakultetu Adventističke crkve, citirao je Veslijsko-Metodističke prethodnike Adventizma, kao i rane crkvene oce i protestantske reformatore koji su se protivili rukopoloženju žena: „Ako gledamo kao adventistički pioniri na uključenost žena u misiju crkve,“ rekao je on, „zapažamo da je njihov položaj veoma sličan položaju kod Veslija i Metodizma. Ovi pioniri snažno su ohrabrivali učestvovanje žena, izuzev vodećih dužnosti starešina i propovednika.“

Adventistički pastor Stiven Bor, takođe se zalažući protiv rukopoloženja žena, rekao je da je uloga Elen Vajt bila da „bude odvojena od Boga da bude prorok, a ne starešina/nadzornik. Reći da je Elen Vajt, zato što je bila prorok, imala pravo da bude starešina ili pastor bilo bi isto kao da kažemo da ja, zato što sam starešina, imam pravo da budem prorok! Zaključak jednostavno ne sledi premisu!“

Ričard Dejvidson, profesor Starog zaveta na Endrus univerzitetu, usmerio je pažnju odbora u sred debate na biblijski tekst: „U savremenoj diskusiji o tome da li žene treba da budu rukopoložene kao pastori, osnovni odlomak i za one koji se zalažu i za one koji se protive rukopoloženju žena je 1.Mojsijeva 1-3.“ Dejvidson je istakao uloge date Adamu i Evi: „… Prema 1.Mojsijevoj 1,27.28, i čovek i žena su bili jednako blagosloveni. Trebalo je da oboje podjednako dele dužnosti razmnožavanja kako bi napunili zemlju. Oboje je trebalo da pokore zemlju. Oboje su dobili istu vlast zajedničkog upravljanja nad Božjim ostalim stvorenjima.“

Ilustrujući veoma drugačije tumačenje istog biblijskog teksta, Pol S. Ratsara, predsednik Južne Afričko-Indijske okeanske divizije i Danijel K. Bedijako iz Veli Vju Univerziteta, institucije Adventističke crkve u Gani, tvrdili su:: „Bog je stvorio čoveka i ženu kao jednake i sa različitim ulogama. U crkvi, muškarci treba da vode.“ Oni su tvrdili da ako se dozvoli rukopoloženje žena, bilo globalno ili na regionalnoj osnovi, raspašće se uticaj crkve i teološko jedinstvo. „Odluka da se rukopoložene žene kao pastori može da se donese samo izvan okvira Svetog Pisma,“ zaključili su.

Dodatne prezentacije poredile su biblijske koncepte autoriteta sa modelima baziranim na „elitizmu“ i „hijerarhiji“ i istraživali su poglede koje je imala saosnivač Adventističke crkve, Elen Vajt, o prikladnosti žena da služe u razlim položajima službe.

Podstičući odbor da odbace modele muškog autoriteta i poglavarstva koji su nastali u post-apostolskom hrišćanstvu, Darijus Jankijevič, predsedavajući odeljenja fakulteta Teologije i hrišćanske filozofije, tvrdio je da „ako išta drugo osim posvećenosti Hristu i Njegovoj crkvi, duhovne darovitosti i zrelosti odlučuje ko je prikladan za razne funkcije u crkvi, onda, bilo da to nameravamo ili ne, mi stvaramo elitističku zajednicu.“

Edvin Rejnolds, naučnik na području Novog zaveta sa Južnog adventističkog univerziteta, naglasio je veoma drugačiji pogled o tome kako autoritet treba da funkcioniše u crkvi. „Izgleda da je Autoritet duhovnog poglavarstva i poučavanja stečen u ulozi apostola i starešina u Novom zavetu“, tvrdi njegova prezentacija. „Ove uloge ne bi bile prikladne za žene pod principom pokornosti muškom poglavarstvu.“

Tereza Riv, profesor Novog zaveta na fakultetu u Berajen Springsu u Mičigenu i jedna od nekoliko žena prezentera, došla je do suprotnog zaključka: „Novozavetni običaj rukopoloženja kao formalnog postavljanja i odobrenja pojedinca za neku ulogu službe ne postavlja nikakvu prepreku za rukopoloženje prikladno kvalifikovanih žena da služe kao pastori.“

Denis Fortin, istoričar crkve, ponudio je detaljan pregled perspektive Elen Vajt o službi žena u crkvi. „Elen Vajt je razumela rukopoloženje kao uredbu za službu u crkvi kako bi se opunomoćili ljudi u različitim vrstama službe i odgovornosti i kako bi se od Boga tražio blagoslov za njihovu službu. Ne postoji nikakav nagoveštaj u njenim spisima da obred rukopoloženja treba da se ograniči samo na muškarce ili da treba da se koristi u uspostavljanju neke vrste crkvene hijerarhije. Ona je snažno ohrabrivala ulogu žena u svim oblicima službe.“

Predsednik Generalne konferencije pastor Ted N. C. Vilson, po položaju član odbora, komentarisao je o učtivosti koja je vladala tokom čitavog događaja: „Sveti Duh je obezbedio okruženje za vreme trajanja odbora za atmosferu poštovanja i učtivosti u kojoj se proučavalo ono što Biblija i Duh proroštva govore o ovoj temi,“ rekao je Adventist Rivjuu, tražeći od vernika da se „mole za sve one koji su uključeni dok teže da slede Božje vođstvo.“

Članovi TOSC-a ponovo će se sastati u januaru 2014. na petodnevnoj sesiji kako bi vrednovali predstavljene radove i postavili put u daljem procesu proučavanja. Odbor će takođe primiti izveštaje od svake od crkvenih 13 divizija, u kojima Biblijski istraživački odbori trenutno proučavaju temu na regionalnom nivou.