Drugi Hristov dolazak

Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je

DRUGI HRISTOV DOLAZAK

„Mama”, poverila se jedna devojčica odlazeći na počinak, „ja sam tako usamljena bez mog prijatelja Isusa. Kada će doći?”

Devojčica sigurno nije znala da je čežnja njenog malog srca, čežnja svih vekova. Poslednje reči Biblije obećavaju skori povratak: „Da, doći ću skoro!” A apostol Jovan, verni Isusov prijatelj, koji je dobio otkrivenja, dodaje: „Amin. Da, dođi, Gospode Isuse.” (Otkrivenje 22,20)

Videti Isusa! Sjediniti se zauvek sa Onim koji nas voli više je nego što možemo da zamislimo! Da dođe kraj svim zemaljskim patnjama! Uživati u večnosti zajedno sa onima koje smo voleli, koji se sada odmaraju, a tada će vaskrsnuti! Nije nikakvo čudo što su se počevši od Hristovog vaznesenja, Njegovi prijatelji radovali tom danu.

Jednoga dana On će doći, iako će čak i svetima Njegov dolazak predstavljati veliko iznenađenje – jer svi dremaju i možda spavaju u svom dugom čekanju (Matej 25,5). U „ponoć” u zemaljskom najtamnijem času, Bog će ispoljiti svoju silu da bi oslobodio svoj narod. Sveto pismo ovako opisuje te događaje: „Izađe glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: svrši se.” Ovaj glas potresa Zemlju izazivajući tako „veliko tresenje zemlje kakovo nikada ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.” (Otkrivenje 16,17.18) Planine se tresu, stenje je razbacano na sve strane, a cela Zemlja se ljulja kao talasi na okeanu. Njena površina puca „i gradovi neznabožački padoše… i sva ostrva pobegoše i gore se ne nađoše”. (stihovi 19.20) „I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se”. (Otkrivenje 6,14).

Uprkos haosu koji je pritisnuo fizički svet, Božji narod prikuplja hrabrost da ugleda „znak sina čovečjega”. (Matej 24,30) Dok silazi na nebeskim oblacima, svako oko vidi Kneza života. On ovoga puta ne dolazi kao čovek bola, već kao pobednik koji je došao po svoje. Umesto trnovog venca, na Njegovoj glavi je kruna slave i „na haljini na stegnu svome ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. (Otkrivenje 19,12.16)

Prilikom Njegovog dolaska veliko beznađe ophrvaće one koji su odbili da priznaju Isusa kao Spasitelja i Gospoda i koji su odbacili zahtev Njegovog zakona. One koji su odbacili Njegovu milost ništa neće učiniti tako svesnim svoje krivice kao taj glas koji je strpljivo molio: „Vratite se, vratite se sa zlih putova svojih, jer zašto da mrete?” (Jezekilj 33,11) „I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i kamenjacima gorskim; i govoraše gorama i kamenju: padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga što sedi na prestolu, i od gneva jagnjetova. Jer dođe veliki dan gneva njegova, i ko može ostati?” (Otkrivenje 6,15-17)

Međutim, radost onih koji su Ga dugo očekivali, zaseniće beznađe zlih. Dolazak Otkupitelja dovodi istoriju Božjeg naroda do njenog slavnog vrhunca; to je trenutak njegovog oslobođenja. U oduševljenom obožavanju oni uzvikuju: „Ovo je Bog naš, njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje njegovo.” (Isaija 25.9)

Približavajući se, Isus poziva svoje usnule svece iz grobova i daje nalog svojim anđelima da saberu „izabrane njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa”. (Matej 24,31) Na celom svetu mrtvi pravednici čuju Njegov glas i ustaju iz svojih grobova – kakav radostan trenutak!

Tada će se živi pravednici preobraziti „ujedanput, u trenuću oka”. (1. Korinćanima 15,52) Proslavljeni i dobivši besmrtnost, zajedno sa vaskrslim svetima, oni će se podići da u visinama sretnu svoga Gospoda i zauvek ostanu sa Njim (1. Solunjanima 4,16.17).

Pouzdanost Hristovog povratka

Apostoli i prvi hrišćani smatrali su Hristov povratak „blaženom nadom” (Titu 2,13; uporedi: Jevrejima 9,28). Oni su očekivali ispunjenje svih proročanstva i obećanja iz Svetoga pisma prilikom Hristovog drugog dolaska (vidi: 2. Petrova 3,13; uporedi: Isaija 65,17), jer je to pravi cilj hrišćanskog puta po Zemlji. Svi koji vole Hrista sa čežnjom očekuju dan kada će moći licem k licu da se druže s Njim – i sa Ocem, Svetim Duhom i anđelima.

Svedočanstvo Svetoga pisma. Pouzdanost Hristovog drugog dolaska ukorenjena je na Svetom pismu koje je dostojno poverenja. Neposredno pred svoju smrt, Isus je rekao svojim učenicima da će se vratiti svome Ocu da pripremi mesto za njih. On je obećao: „Opet ću doći.” (Jovan 14,3).

Kao što je Hristov prvi dolazak na Zemlju bio prorečen, tako je i Njegov drugi dolazak prorečen kroz celo Sveto pismo. Čak i pre potopa Bog je rekao Enohu da će Hristov dolazak u slavi učiniti kraj grehu. On je prorokovao: „Gle, ide Gospod s hiljadama svetih anđela svojih da učini sud svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela kojima bezbožnost činiše, i za sve ružne reči njihove koje bezbožni grešnici govoriše na nj.” (Juda 14.15)

Hiljadu godina pre Hrista, psalmista je ovako govorio o Gospodu koji dolazi da skupi svoj narod: „Ide Bog naš, i ne muči; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu: Skupite mi svece moje, koji su učinili sa mnom zavet na žrtvi.” (Psalam 50,3-5)

Hristovi učenici su se radovali obećanju o Njegovom povratku. Usred svih teškoća sa kojima su se susretali, pouzdanost koju je ovo obećanje ulivalo, nikada nije prestala da obnavlja njihovu hrabrost i snagu. Njihov Učitelj će se vratiti da ih odvede u kuću Svoga Oca!

Garancija koju pruža Prvi dolazak. Drugi dolazak je tesno povezan sa Hristovim prvim dolaskom. Da Hristos nije došao prvi put i izvojevao odlučujuću pobedu nad grehom i sotonom (Kološanima 2,15), ne bismo imali nikakvog razloga da verujemo da će On konačno doći da učini kraj sotonskoj vladavini nad svetom i da mu povrati njegovo prvobitno savršenstvo. Ali pošto imamo dokaz da On „javi se da svojom žrtvom satre greh”, imamo razloga za verovanje da će se On „drugom javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju”. (Jevrejima 9,26.28)

Hristova nebeska služba. Hristovo otkrivenje apostolu Jovanu ističe da je nebeska svetinja središte plana spasenja (Otkrivenje 1,12.13; 3,12; 4,1-5; 5,8; 7,15; 8,3; 11,1.19; 14,15.17; 15,5.6.8;16,1.17). Proročanstva koja ukazuju na to da je otpočeo svoju poslednju službu za grešnike jamče da će uskoro ponovo doći da svoj narod povede svojoj kući (vidi: 23. poglavlje u ovoj knjizi). Poverenje da Hristos aktivno deluje na dovršavanju otkupljenja koje je već izvršeno na krstu, donosi veliko ohrabrenje hrišćanima koji sa radošću očekuju Njegov ponovni dolazak.

Način Hristovog povratka

Dok je Hristos govorio o znacima koji će ukazivati da je Njegov dolazak blizu, brinuo je da Njegov narod ne bude prevaren lažnim tvrdnjama. Opomenuo je da će pre Drugog dolaska „izaći hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi prevarili ako bude moguće i izabrane”. On je rekao: „Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.” (Matej 24,24.23) Unapred opomenut znači naoružati se unapred. Da bi osposobili vernike da prave razliku između pravog dolaska i lažnog dolaska, izvestan broj biblijskih tekstova, otkriva pojedinosti načina na koji će Hristos ponovo doći.

Doslovni i lični ponovni dolazak. Kada se Isus vazneo na oblaku, dva anđela oslovila su učenike koji su netremice gledali za svojim Gospodom koji se udaljavao: „Ljudi Galilejci! što stojite i gledate na nebo? Onaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.” (Dela 1,11)

Drugim rečima, rekli su da će se isti Gospod koji ih je upravo napustio, biće od krvi i mesa, a ne neki duh (Luka 24,36-43) – lično vratiti na Zemlju. Njegov drugi dolazak biće isto tako doslovan i ličan kao što je bio i Njegov odlazak.

Vidljiv ponovni dolazak. Hristov dolazak neće biti neko unutrašnje, nevidljivo iskustvo, već stvarni susret sa vidljivom Osobom. Ne ostavljajući nikakvog prostora za sumnju u vidljivost svog povratka, Isus je opomenuo svoje učenike da paze da ne budu prevareni nekim, tajnim drugim dolaskom time što je svoj dolazak uporedio sa blistavošću munje (Matej 24,27).

Sveto pismo jasno izlaže da će pravedni i zli istovremeno biti očevici Njegovog dolaska. Apostol Jovan je pisao: „Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko.” (Otkrivenje 1,7) Hristos je označio odgovor zlih: „I tada će proplakati sva plemena na Zemlji; i ugledaće sina čovečjega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.” (Matej 24,30)

Čujan ponovni dolazak. Dopuna slike vaseljenskog opažanja Hristovog povratka je biblijska izjava da će Njegov dolazak biti obznanjen ne samo viđenjem, već i zvukom: „Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom aranđelovim i s trubom Božjom sići s neba.” (1. Solunjanima 4,16) „Veliki glas trubni” (Matej 24,31) prati sakupljanje Njegovog naroda. Tu ne postoji nikakva tajnost.

Slavan povratak. Kada bude ponovo dolazio, Hristos će doći kao pobednik sa silom i „u slavi oca svojega s anđelima svojim”. (Matej 16,27) Apostol Jovan, pisac Otkrivenja, slika veličanstvenost Hristovog ponovnog dolaska na najdramatičniji način. On slika Hrista kako jaše na belom konju i kako predvodi bezbrojne nebeske vojske. Natprirodni sjaj proslavljenog Hrista je očigledan (Otkrivenje 19,11-16).

Iznenadni, neočekivani povratak. Vernici – hrišćani, koji čeznu i očekuju Hristov povratak, primetiće Ga kada se bude približio (1. Solunjanima 5,4-6). Obraćajući se stanovnicima sveta, apostol Pavle je pisao: „Dan Gospodnji doći će kao lupež po noći. Jer kad reku: mir je, i nema se šta bojati, onda će iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu ženu, i neće uteći.” (1. Solunjanima 5,2.3; uporedi: Matej 24,43)

Neki su zaključili da Pavlovo poređenje Hristovog dolaska sa dolaskom lopova, ukazuje na to da će On doći na neki tajnovit, nevidljiv način. Međutim, takvo gledište protivureči biblijskoj slici o Hristovom ponovnom dolasku u slavi i veličanstvu i da će Ga svako videti (Otkrivenje 1,7). Pavlovo gledište ne ističe da će Hristov dolazak biti tajan, već da će, za svetovne, biti isto tako neočekivan, kao što je dolazak lopova.

Hristos to isto ističe upoređujući svoj dolazak sa neočekivanim uništenjem koje je zadesilo pretpotopni svet. „Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak sina čovečijega.” (Matej 24,38.39) Iako je Noje propovedao mnogo godina o potopu koji će doći, potop je većinu ljudi iznenadio. Postojale su dve grupe ljudi koji su živeli. Jedna grupa je verovala Nojevim rečima, ušla u kovčeg i bila spasena, a druga je izabrala da ostane izvan kovčega i „dođe potop i odnese sve”. (Matej 24,39)

Kataklizmični događaj. Kao i poređenje o potopu, i Navuhodonosorov san o metalnom kipu opisuje kataklizmični način na koji će Hristos uspostaviti svoje Carstvo slave (vidi 4. poglavlje u ovoj knjizi). Navuhodonosor je video veliki kip čija je glava bila od „čistoga zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od medi, goleni mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje”. Tada „se odvali kamen bez ruku i udari lik u stopala medena i zemljana i satr ih. Tada se satr i gvožđe i zemlja i med i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar i ne nađe mu se mesto; a kamen koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju”. (Danilo 2,32-35)

Bog je ovim snom dao Navuhodonosoru sažeti pregled svetske istorije. Između njegovog vremena i uspostavljanja Hristovog večnog carstva (kamen), jedno za drugim četiri glavna carstva, a zatim mešavina slabih i jakih naroda, proći će preko svetske pozornice.

Još u Hristovo doba tumači su odredili carstva kao Vavilon (605-539. pre n. e), Medo-Persiju (539-331. pre n. e), Grčku 331-168. pre n. e) i Rim (168. pre naše ere – 476. n. e).[1]

Kao što je prorokovano, nijedno drugo carstvo neće naslediti Rim. U toku 4. i 5. veka n. e. Rim se raspao na izvestan broj manjih kraljevina, koje su kasnije naseljavali i razvijali razni narodi Evrope. U toku vekova, moćni vladari – Karlo Veliki, Karlo Peti, zatim, Kajzer Vilhelm i Hitler – pokušali su da uspostave novo svetsko carstvo. Svaki od njih doživeo je neuspeh, upravo onako kako govori proročanstvo: „Ali neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smešati s kalom.” (Danilo 2,43)

Najzad, san je dostigao dramatični vrhunac: uspostavljanje Božjeg večnog carstva. Kamen odvaljen bez ruku predstavlja Hristovo carstvo slave (Danilo 7,14; Otkrivenje 11,15), koje će biti uspostavljeno bez ljudskog napora prilikom Drugog Hristovog dolaska.

Hristovo carstvo neće morati da zaživi istovremeno sa nekim ljudskim carstvom. Dok je bio na Zemlji za vreme širenja Rimskog Carstva, carstvo predstavljeno kamenom koji je uništio sva carstva, još nije nastalo. Posle razdoblja stopala od gvožđa i od kala, vremenskog razdoblja deobe naroda, ono će pristići. Ono će biti uspostavljeno prilikom Drugog dolaska, kada će Hristos odvojiti pravedne od zlih (Matej 25,31-34).

Kada ono nastupi, ovaj kamen ili carstvo, udariće „lik u stopala medena i zemljana”, „i ne nađe mu se mesto”. (Danilo 2,34.44.35) Zaista, Drugi Hristov dolazak je događaj povezan sa zemljotresom.

Drugi Hristov dolazak i ljudski rod

Hristov drugi dolazak prouzrokovaće veliku podelu čovečanstva na – one koji su prihvatili Njega i spasenje koje donosi i one koji su se odvratili od Njega.

Okupljanje izabranih. Važan vid uspostavljanja Hristovog večnog carstva je okupljanje svih spasenih (Matej 24,31; 25,32-34; Marko 13,27) u nebeskom domu koji je Hristos pripremio (Jovan 14,3).

Kada vođa neke države poseti drugu zemlju, samo odabrane ličnosti mogu da učestvuju na prijemu u znak dobrodošlice. Ali kada Hristos bude došao svaki vernik koji je ikada živeo, bez obzira na uzrast, rod, obrazovanje, ekonomsko stanje ili rasu učestvovaće na veličanstvenoj proslavi Drugog Hristovog dolaska. Dva događaja omogućiće ovaj sveopšti sastanak: vaskrsenje pravednih koji su umrli i preobražaj svetih živih ljudi.

1. Vaskrsenje umrlih u Hristu. Na zvuk trube koja će objaviti Hristov povratak, mrtvi pravednici vaskrsnuće neraspadljivi i besmrtni (1. Korinćanima 15,52.53). U tom trenutku „mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre” (1. Solunjanima 4,16). Drugim rečima, oni će vaskrsnuti pre nego što će se živi pravednici uzeti na Nebo da budu sa Gospodom.

Vaskrsli će se ponovo sjediniti sa onima koji su bili žalosni prilikom rastanka sa njima. Sada oni radosno kliču: „Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je pakle pobeda?” (1. Korinćanima 15,55)

To neće biti bolesna, stara, osakaćena tela kakva su otišla u grobove, već nova koja će prilikom vaskrsenja, izaći iz njih besmrtna i savršena, koja više neće nositi oznake greha koji je izazvao njihovo raspadanje. Vaskrsli pravednici doživeće izvršenje Hristovog dela obnove, izražavajući savršeni Božji lik u umu, duši i telu (1. Korinćanima 15,42-54; vidi: 23. poglavlje u ovoj knjizi).

2. Preobražaj živih vernika. Kada mrtvi pravednici budu vaskrsli živi pravednici na Zemlji prilikom Drugog dolaska, biće preobraženi. „Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.” (1. Korinćanima 15,53)

Prilikom Hristovog dolaska nijedna grupa vernika neće imati prednost nad nekom drugom grupom vernika. Apostol Pavle otkriva da će živi i preobraženi vernici biti „zajedno sa njima /vaskrslim pravednicima/… uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo i tako će /mo/ svagda sa Gospodom biti”. (1. Solunjanima 4,17; uporedi: Jevrejima 11,39.40). Tako će svi vernici biti prisutni prilikom veličanstvenog okupljanja o Hristovom drugom dolasku, kako vaskrsli pravednici svih vekova, tako i oni koji će biti živi prilikom Hristovog dolaska.

Smrt nevernika. Za spasene Drugi dolazak je vreme radosti i ushićenja, ali za izgubljene to će biti vreme smrtnog straha. Oni su se opirali Hristovoj ljubavi i Njegovim pozivima za spasenje toliko dugo da su upali u zamke varljivih zabluda (vidi: 2. Solunjanima 2,9-12; Rimljanima 1,28-32). Kada budu videli Onoga koga su odbacili kako dolazi kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, znaće da je kucnuo čas njihove osude. Ophrvani strahom i očajem, oni traže da ih mrtva priroda zaštiti (Otkrivenje 6,16.17).

U to vreme Bog će uništiti Vavilon, savez svih otpalih religija „i sažeći će se ognjem”. (Otkrivenje 18,8) Vođa ovog saveza je – tajna bezakonja, čovek bezakonja – „kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svojega”. (2. Solunjanima 2,8) Sile koje snose odgovornost za prisilno stavljanje znaka zverinog (vidi: 12. poglavlje) biće bačene „u jezero ognjeno, koje gori sumporom”. A ostatak zlih „pobijeni biše mačem onoga što sedi na konju” – Gospoda Isusa Hrista. (Otkrivenje 19,20.21)

Znaci Hristovog skorog dolaska

Sveto pismo ne samo što otkriva način i cilj Hristovog dolaska, već takođe opisuje znake koji govore o blizini ovog vrhunskog događaja. Prvi znaci koji najavljuju Drugi Hristov dolazak zbili su se više od 1700 godina nakon Hristovog vaznesenja, a drugi su sledili, doprinoseći dokazu da je Njegov dolazak veoma blizu.

Znaci u svetu prirode. Hristos je predskazao da će biti „znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama” (Luka 21,25), poimenice nabrajajući da „sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti. I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se. I tada će ugledati sina čovečijega gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom”. (Marko 13,24-26) Osim toga, apostol Jovan je video da će veliki zemljotres prethoditi znacima na nebu (Otkrivenje 6,12). Svi ovi znaci obeležiće kraj progonstva koje je trajalo 1260 godina (vidi: 12. poglavlje).

1. Svedočanstvo Zemlje. Kao ispunjenje ovog proročanstva „najveći poznati zemljotres”[2] desio se 1. novembra 1755. godine i poznat je kao lisabonski zemljotres. Njegov uticaj osetio se u Evropi, Africi i Americi pokrivajući tako oblast od oko 4 miliona kvadratnih milja. Njegovo razorno dejstvo bilo je usredsređeno na Lisabon u Portugalu, u kome su za nekoliko minuta sravnjene sa zemljom stambene i javne građevine, a smrt našlo desetine hiljada ljudi.[3]

Dok su fizičke posledice zemljotresa bile ogromne, njegov uticaj na misao o vremenu bio je isto toliko značajan. Mnogi koji su tada živeli prepoznali su ga kao prororočki znak kraja[4] i počeli ozbiljno da razmataju Božje sudove i poslednje dane. Lisabonski zemljotres dao je podstrek proučavanju proročanstva.

2. Svedočanstvo Sunca i Meseca. Dvadeset i pet godina kasnije dogodio se sledeći znak spomenut u proročanstvu – pomračenje Sunca i Meseca. Hristos je ukazao na ispunjenje ovog znaka, primećujući da treba da usledi nakon velike nevolje, nakon 1260 godina papskog progonstva o kome se govori na drugom mestu u Svetom pismu (Matej 24,29; vidi: 12. poglavlje u ovoj knjizi). Međutim, Hristos je rekao da će ova nevolja koja je trebalo da prethodi ovim znacima, biti skraćena (Matej 24,21.22). Uticajem Reformacije i pokreta koji su izrasli iz nje, papsko progonstvo zaista je bilo skraćeno, tako da je sredinom 18. veka gotovo prestalo.

Kao ispunjenje ovog proročanstva 19. maja 1780. godine nad severoistočnim delom severno-američkog kontinenta spustila se neka neobična tama.[5]

Sećajući se ovog događaja, Timoti Dvajt (Timothy Dwight), rektor univerziteta Jejl (Yale) rekao je: „Dan 19. maj 1780. bio je naročiti dan. U mnogim kućama upaljene su sveće; ptice su ućutale i nestale, a živina se povukla u živinarnike… Preovladalo je sveošte mišljenje da je dan suda tu.”[6]

Semjuel Viliams (Samuel Williams) sa Harvarda izveštava da se tama „približavala sa oblacima od jugozapada ‘između 10 i 11 časova pre podne i nastavila da traje sve do sredine sledeće noći’ razlikujući se u stepenu i trajanju u različitim oblastima. U nekim mestima ‘ljudi na otvorenom nisu mogli da vide da čitaju uobičajena štampana slova’.”[7] Po mišljenju Semjuela Tenija (Samuel Tenny) „tama sledeće noći je bila verovatno toliko gusta kakva nikada nije primećena otkako je Svemogući odlučio da stvori svetlost… Da je svako svetlosno telo u svemiru obavijeno neprozirnim mrakom ili isključeno iz postojanja, tama ne bi mogla biti potpunija.”[8]

U 9 časova te noći pojavio se pun Mesec, ali tama se uporno držala sve do posle ponoći. Kada je Mesec postao vidljiv, bio je crven kao krv.

Apostol Jovan, pisac Otkrivenja, prorokovao je o izvanrednim događajima toga dana. Nakon zemljotresa, pisao je on, Sunce će postati „crno kao vreća od kostreti i mesec… kao krv”. (Otkrivenje 6,12)

3. Svedočanstvo zvezda. I Hristos i apostol Jovan takođe su govorili o padanju zvezda koje će ukazati na to da je Hristov dolazak blizu (Otkrivenje 6,13; uporedi: Matej 24,29). Velika meteorska kiša 13. novembra 1833. – najveći zabeleženi događaj padanja zvezda – bila je ispunjenje ovog proročanstva. Proračunato je da je samo jedan posmatrač mogao da vidi u proseku 60.000 meteora na sat.[9] Ona se mogla videti od Kanade do Meksika i od sredine Atlantika do Pacifika.[10] Mnogi hrišćani prepoznali su u njoj ispunjenje biblijskog proročanstva.[11]

Jedan očevidac je rekao: „Teško da je bilo neko mesto na nebu koje nije u svakom trenutku bilo ispunjeno ovim padalicama, niti ste u njegovom izgledu mogli da sagledate neku naročitu razliku, jer su još uvek povremeno u grupama padale kao kiša – podsećajući na ‘smokvu koja odbacuje svoje smokve kada je zatrese neki silan vetar’”.[12]

Hristos je dao ove znake da pokrene hrišćane da razmišljaju o blizini Njegovog dolaska, tako da se u svom očekivanju mogu radovati i potpuno spremiti za Njega. „A kad se počne ovo zbivati”, rekao je On, „gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše”. On je dodao: „Gledajte na smokvu i na sva drveta; kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božje.” (Luka 21,28-31)

Ovo jedinstveno svedočanstvo Zemlje, Sunca, Meseca i zvezda, koje je došlo tačnim redosledom i u vreme koje je Hristos predskazao, upravilo je pažnju mnogih prema proročanstvima o Drugom Hristovom dolasku.

Znaci u verskom svetu

Sveto pismo predskazuje izvestan broj važnih znakova u verskom svetu koji će označiti vreme neposredno pred Hristov povratak.

1) Veliko versko probuđenje. Knjiga Otkrivenje otkriva nam početak velikog, vaseljenskog verskog pokreta pre Hristovog drugog dolaska. U Jovanovom viđenju, jedan anđeo koji objavljuje Hristov povratak, predstavlja ovaj pokret: „I videh drugoga anđela gde leti posred neba, koji ima večno jevanđelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i kolenu i narodu. I govoraše velikim glasom: bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova; i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.” (Otkrivenje 14,6.7)

Sama vest ukazuje na vreme u kome će biti objavljena. Večno Jevanđelje propovedalo se u toku svih vekova. Ali ova vest, koja naglašava aspekt suda ovog Jevanđelja, može da se objavi samo u vreme kraja, jer ona opominje da „dođe čas suda njegova”.

Knjiga proroka Danila obaveštava nas da će u vreme kraja njena proročanstva biti otpečaćena (Danilo 12,4). U to vreme ljudi će razumeti njene tajne. Otpečaćenje je usledilo na kraju 1260-godišnje papske prevlasti, sa odvođenjem Pape u ropstvo 1798. godine. Povezivanje papinog izgnanstva sa znacima u prirodi, povelo je mnoge hrišćane u proučavanje proročanstava o događajima koji vode ka Drugom dolasku, što je imalo za ishod nove dubine u njihovom razumevanju.

Ovo usredsređivanje na Drugi dolazak takođe je izazvalo vaseljensko buđenje nade u Drugi dolazak. Kao što je Reformacija nezavisno izbila u različitim zemljama u celom hrišćanskom svetu, tako je to bilo i sa adventnim pokretom. Svetska priroda ovog pokreta je jedan od najjasnijih znakova o približavanju Hristovog povratka. Kao što je Jovan Krstitelj pripravio put Prvom Hristovom dolasku, tako adventni pokret pripravlja put za Njegov drugi dolazak – objavljujući vest iz Otkrivenja 14,6-12, Božji poslednji poziv za pripremu za slavni Spasiteljev ponovni dolazak.[13]

2) Propovedanje Jevanđelja. Bog „je postavio dan u koji će suditi vasionome svetu po pravdi”. (Dela 17,31) Opominjući nas na taj dan, Hristos nije rekao da će on nastati kada se ceo svet obrati, već da „propovedaće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak”. (Matej 24,14). Tako apostol Petar ohrabruje vernike da žele „da bude skorije dolazak Božjega dana”. (2. Petrova 3,12)

Statistika o prevođenju i prodaji Biblije u ovom veku otkriva rast evanđeoskog svedočenja. Godine 1900. Biblija se mogla dobiti na 537 jezika. Godine 1980. bila je prevedena, potpuno ili delimično, na 1.811 jezika, što je obuhvatilo gotovo 96 procenata svetskog stanovništva. (Danas je prevedena na 3100 jezika, prim. ur.) Slično, godišnja prodaja Biblije povećala se sa 5,4 miliona Biblija 1900. godine na 36,8 miliona Biblija i gotovo pola milijarde delova Biblije u 1980. godini.[14]

Pored toga, hrišćanstvo sada ima na raspolaganju neprevaziđenu raznovrsnost izvora koje može da koristi u svojoj misiji: servisne agencije, vaspitne i medicinske ustanove, domaće i strane radnike, radio i televizijske emisije i impresivna finansijska sredstva. Danas, moćne kratkotalasne radio stanice mogu da odašilju Jevanđelje praktično svakoj zemlji na zemaljskoj kugli. Korišćena pod vođstvom Svetoga Duha, ova neuporediva sredstva ostvaruju cilj evangelizacije sveta u naše vreme.

Adventisti sedmoga dana, sa vernicima koji predstavljaju oko 700 jezika i 1000 dijalekata, objavljuju Jevanđelje u 190 zemalja. Gotovo 90 procenata ovih vernika živi izvan Severne Amerike. U uverenju da medicinsko i vaspitno delo ima bitnu ulogu u ispunjavanju naloga Jevanđelja, mi vodimo blizu 600 bolnica, porodilišta, klinika i dispanzera, 19 medicinskih brodova, 27 fabrika zdrave hrane, 86 koledža i univerziteta, 834 srednje škole, 4.166 osnovnih škola, 125 dopisnih biblijskih škola i 33 instituta za jezike. Naša 51 izdavačka kuća stvara literaturu na 190 jezika, a naše kratkotalasne radio stanice emituju za blizu 75 procenata svetskog stanovništva. Sveti Duh je obilno blagoslovio naše misionarsko delo.

3) Opadanje vere. Široko rasprostranjena objava Jevanđelja neminovno ne znači i ogroman rast pravog hrišćanstva. Umesto toga, Sveto pismo predskazuje opadanje prave duhovnosti pri kraju vremena. Apostol Pavle je rekao da će „u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli”. (2. Timotiju 3,1-5)

Tako danas, ljubav prema samome sebi, prema materijalnim dobrima i svetu potisnula je Hristov Duh u mnogim srcima. Ljudi više ne dopuštaju Božjim načelima i Njegovom zakonu da upravljaju njihovim životom; bezakonje je preovladalo. „I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.” (Matej 24,12)

4) Ponovno podizanje papstva. Prema biblijskom proročanstvu, na kraju 1260 godina papstvo će zadobiti „smrtnu ranu”, ali neće umreti (vidi: 12. poglavlje u ovoj knjizi). Sveto pismo nam otkriva da će se ova smrtna rana isceliti. Papstvo će doživeti veliko obnovljenje uticaja i poštovanja – „i čudi se sva zemlja iza zveri”. (Otkrivenje 13,3) Već danas mnogi u Papi vide moralnog vođu sveta.

U velikoj meri, uticaj papstva počeo je da se pojačava kada su hrišćani autoritet Biblije zamenili predanjem, ljudskim merilima i naukom. Čineći tako, oni su postali ranjivi od „čoveka bezakonja”, koji deluje „sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima”. (2. Solunjanima 2,9) Sotona i njegova oruđa stvoriće savez zla, koji simboliše nesveto trojstvo aždaje, zveri i lažnog proroka, koji će prevariti svet (Otkrivenje 16,13.14; uporedi: 13,13.14). Samo oni čiji je vodič Biblija i koji „drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu” (Otkrivenje 14,12) mogu uspešno da se odupru neodoljivoj prevari koju donosi ovaj savez.

5) Opadanje verske slobode. Obnova papstva imaće dramatični uticaj na hrišćanstvo. Verska sloboda zadobijena velikom cenom, zagarantovana odvajanjem Crkve od države, biće razjedana i najzad ukinuta. Uz potporu moćnih građanskih vlada, ova otpala sila pokušaće da silom nametne svoj oblik bogosluženja svim ljudima. Svako će morati da bira između vernosti Bogu i Njegovim zapovestima i vernosti zveri i njenoj ikoni (Otkrivenje 14,6-12).

Ovaj pritisak koji treba da iznudi pokornost obuhvatiće i ekonomsku prisilu: „Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina.” (Otkrivenje 13,17) Na kraju oni koji odbiju da pristanu na to, suočiće se sa smrću i kaznom (Otkrivenje 13,15). U toku ovog poslednjeg vremena nevolje, Bog će posredovati za svoj narod i oslobodiće svakoga čije je ime zapisano u Knjizi života (Danilo 12,1; uporedi: Otkrivenje 3,5; 20,15).

Porast zla. Duhovno opadanje vere unutar hrišćanstva i oživljavanje čoveka bezakonja doveli su do sve većeg zanemarivanja Božjeg zakona u Crkvi i životu vernika. Mnogi su došli do uverenja da je Hristos ukinuo Zakon i da hrišćani više nisu obavezni da ga drže. Ovo nepoštovanje Božjeg zakona dovelo je do porasta zločina i nemoralnog ponašanja.

1) Bujanje kriminala u svetu. Nepoštovanje Božjeg zakona koji važi u većem delu hrišćanstva, doprinelo je preziranju zakona i reda u modernom društvu. U celom svetu zločin je izmakao kontroli poput rakete koje se vinula u nebo. Izveštaji koje su registrovali dopisnici iz nekoliko svetskih glavnih gradova glase: „Upravo kao što je u Sjedinjenim Državama, kriminal je u porastu gotovo u svakoj zemlji na svetu.” „Od Londona do Moskve i Johanesburga, zločin brzo postaje glavna opasnost koja menja način života mnogih ljudi.”[15]

2) Seksualna revolucija. Nepoštovanje Božjeg zakona srušilo je i uzdržanje u skromnosti i čistoti, stvarajući poplavu nemorala. Danas je seks idol koji se prodaje preko filmova, televizije, video-filmova, pesama, časopisa i oglasa.

Seksualna revolucija pokazala se u nečuvenom povećanju stope razvoda, nenormalnosti kao što je „slobodan brak” ili zamenjivanje partnera, seksualne zloupotrebe dece, broja abortusa, široko rasprostranjene homoseksualnosti i lezbijstva, epidemija veneričnih oboljenja i nedavne pojave SIDE (sindrom stečenog nedostatka imuniteta).

Rat i nesreće. Isus je rekao da će pre Njegovog drugog dolaska ustati „narod na narod i carstvo na carstvo; i zemlja će se tresti vrlo po svetu i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu”. (Luka 21,10.11; uporedi: Marko 13,7.8; Matej 24,7). Kako se kraj približava, pojačava se sukob između sotonskih i božanskih sila. Nesreće će se takođe povećavati u jačini i učestalosti, a u naše vreme dobiće besprimerno ispunjenje.

 

1) Ratovi. Iako su ratovi kinjili ljudski rod u toku cele istorije, nikada ranije nisu bili tako sveopšti i tako razarajući. Prvi i Drugi svetski rat izazvali su mnogo više nesereća i patnji nego svi raniji ratovi zajedno.[16]

Mnogi vide da je na pomolu novi sukob svetskih razmera. Drugi svetski rat nije iskorenio rat. Otkako se završio, bilo je oko „140 sukoba vođenih konvencionalnim oružjem, u kojima je našlo smrt oko 10 miliona ljudi”.[17] Opasnost od sveopšteg termonuklearnog rata visi nad našim svetom kao Damoklov mač.

2) Velike nesreće u prirodi. Poslednjih godina velike nesreće kao da su se znatno umnožile. Nedavne zemaljske i vremenske kataklizme koje su dolazile jedna za drugom, pokrenule su neke da se u čudu pitaju da li je priroda postala neobuzdana – i da li svet doživljava duboke promene klime i strukture koje će se povećati u budućnosti.[18]

3) Glad. U prošlosti je mnogo puta bilo gladi, ali ona nikada nije bila takvih razmera kakve je dostigla u ovom veku. Nikada ranije na svetu milioni ljudi nisu toliko patili od umiranja od gladi ili od pothranjenosti.[19] Izgledi za budućnost nisu sjajni. Širenje gladi bez presedana, jasno nagoveštava da je Hristov ponovni dolazak blizu.

Budi spreman u svako doba

Sveto pismo neprekidno nas uverava da će se Isus vratiti. Ali, da li će doći za godinu dana od danas? Pet godina? Deset godina? Dvadeset godina? Niko to ne zna pouzdano. Sam Isus je izjavio: „A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam.” (Matej 24,36)

Na kraju svoje zemaljske službe, Hristos je ispričao priču o deset devojaka da bi slikovito prikazao iskustvo Crkve poslednjih dana. Dve grupe devojaka predstavljaju dve vrste vernika koji izjavljuju da čekaju svoga Gospoda. Oni se nazivaju devojkama zato što ispovedaju čistu veru. Njihovi žišci predstavljaju Božju reč, ulje simboliše Svetog Duha.

Površno gledano, ove dve grupe izgledaju isto; obe idu u susret Ženiku, obe imaju ulja u svojim žišcima, a i njihovo ponašanje kao da se ne razlikuje. One su sve čule vest o Hristovom skorom dolasku i unapred Ga radosno očekuju. Ali onda nastupa očigledno zakašnjenje – njihova vera treba da se iskuša.

Iznenada, u ponoć – u najmračnijem času Zemljine istorije – one čuju uzvik: „Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret!” (Matej 25,6) Sada razlika između dveju grupa postaje očigledna: neke nisu spremne za doček Ženika. Ove „lude” devojke nisu licemerne; one poštuju istinu, Božju reč. Ali, njima nedostaje ulje – one nisu zapečaćene Svetim Duhom (uporedi: Otkrivenje 7,1-3). One su bile zadovoljne površnim radom i nisu pale na Isusa Hrista – Stenu. One su imale obličje pobožnosti, ali bile su lišene Božje sile.

Kada je Ženik došao, jedino one koje su bile spremne pošle su sa Njim na svadbu i vrata su se zatvorila. Na kraju lude devojke, koje su otišle da kupe ulja, vratile su se i zvale: „Gospodaru! gospodaru! otvori nam.” Ali, Ženik je odgovorio: „Ne poznajem vas.” (Matej 25,11.12)

Kako je žalosno što će kad se bude vratio na ovu Zemlju, Hristos morati da uputi ove reči nekima koje voli. On je opomenuo: „Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali i tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.” (Matej 7,22.23)

Pre potopa Bog je poslao Noja da opomene pretpotopni svet da dolazi uništenje. Na sličan način Bog šalje trostruku vest opomene da bi pripremio svet za Hristov ponovni dolazak (vidi: Otkrivenje 14,6-16).

Svi koji prihvate Božju vest milosti, radovaće se obećanju Drugog dolaska. Oni imaju čvrsto obećanje: „Blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove!” (Otkrivenje 19,9) Zaista, „drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju”. (Jevrejima 9,28)

Povratak Iskupitelja dovešće istoriju Božjeg naroda do slavnog vrhunca. To je trenutak njihovog oslobođenja, kada će sa radošću i obožavanjem uzviknuti: „Gle, ovo je Bog naš, njega čekasmo… radovaćemo se i veselićemo se za spasenje njegovo.” (Isaija 25,9)

 

[1] Froom, Prophetic Faith of Our Fathers, vol. 1, pp. 456,894; vol. 2, pp, 528,784; vol. 3, pp.252,744; vol.4, pp. 396,846. Vidi: 23. poglavlje u ovoj knjizi.

[2] G. I. Eiby, Earthquakes (New York, NY: Van Nostrand Reinholdt Co., 1980), p. 164.

 

[3] Vidi: Sir Charles Lyell, Principles of Geology (Philadelphia: James Kay, Jun. & Brother, 1837), vol. 1, pp.416-419; „Lisbon”, Encyclopaedia Americana, ed. Francis Lieber (Philadelphia, PA: Carey and Lea, 1831), p. 10; W. H. Hobbs, Earthquakes, (New York: D. Appleton and Co., 1907), p.143; Thomas Hunter, An Historical Account of Earthquakes Extracted from the Most Authentic Historians (Liverpool; R. Williamson, 1756), pp.54-90; uporedi: Vajt, Velika borba, str. 251,252. Prvi izveštaj spominje 100.000 mrtvih. Moderni enciklopedisti procenjuju oko 60.000 žrtava.

[4] Vidi: John Biddolf, A Poem on the Earthquake at Lisbon (London: W. Owen, 1755), p. 9, quoted in Source Book, p. 358; Froom, Prophetic Faith of Our Fathers, vol. 2, pp. 674-677. Anglikanska crkva imala je 6.2.1756. jedan dan posta i poniznosti u znak sećanja na ovaj zemljotres (isto). Vidi takođe:, T. D. Kendrick, The Lisbon Earthquake (London: Methuen & Co. Ltd. 1955), pp. 72-164.

[5] Uporedi: Vajt, Velika borba, str. 253-255.

[6] Timothy Dwight, quoted in Connecticut Historical Collections, compl. John W. Barber, 2nd ed. (New Haven, CT: Durrie & Peck and J. W. Barber, 1836), p.403; cited in Source Book, p. 316.

[7] Samuel Williams, „An Account of a Very Uncommon Darkness in the State of New-England, May 19, 1780”, in Memoirs of the American Academy of Arts and Sciences: to the End of the Year 1783 (Boston, MA: Adams and Nourse, 1785). vol. 1, pp. 234,235. Uporedi: Source Book, p. 315.

[8] Letter of Samuel Tenny, Exeter (NH), Dec. 1785, in Collections of the Massachusetts Historical Society for th Year 1792 (Boston, MA: Belknap and Hall, 1792), vol. 1, p.97

[9] Peter M. Millman, „The Falling of the Stars”, The Telescope, 7 (May – June, 1940, p.60). Vidi: Froom, Prophetic Faith of Our Fathers, vol. 4, p. 295.

[10] Denison Olmsted, Letters on Astronomy, 1840 ed., pp. 348,349, in Source Book, pp. 410.411.

[11] Froom, Prophetic Faith of Our Fathers, vol. 4, pp. 297-300; uporedi: Vajt, Velika borba, str. 275.276.

[12] Fenomeni primećeni u Browling Green Missouri, o čemu je izvešteno u Salt River Journal, Nov. 20,1789. kako je citirano u American Journal of Science and Arts, ed. Benjamin Silliman, 25 (1834): p. 382.

[13] Vidi: Froom, Prophetic Faith of Our Fathers, vol. 4; Damsteegt, Foundations of the Seventh-day Adventist Message and Mission.

[14] David B. Barrett, ed., World Christian Encyclopedia. A Comparative Study of Churches and Religions in the Modern World A. D. 1900-2000 (Oxford: Oxford University Press, 1982), p. 13.

[15] „Abroad, Too, Fear Grips the Cities” U. S. News & World Report Feb. 23,1981, p. 65.

[16] David Singer and Melvin Small, The Wages of War: 1816-1965. A Statistical Handbook (New York, NY: John Wiley & Sons, 1972), pp. 66,67.

[17] Margaret Thatcher kako je citirano u Ernest W. Lefever and E. Stephen Hung, The Apocalypse Premise (Washington, D. C.: Ethics and Pubic Policy Center, 1982), p. 394.

[18] Vidi: Paul Recer, „Is Mother Nature Going Berserk?” „U. S. News & World Report” Feb. 22,1982, p. 66.

[19] Specijalni dodatak publikaciji Ujedinjenih nacija Development Forum, naslovljen „Facts on Food” (Činjenice o hrani) (Nov. 1974) ističe da „polovina stanovništva na svetu, rđavo se hrani”, citirano u Ronald J. Sider, Rich Christians in and Age of Hunger (New York, NY: Pomlist Press, 1977), p.228, n.4 uporedi str.16.