Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
BOG SVETI DUH
Iako je raspeće zbunilo, nanelo bol i zaplašilo Isusove sledbenike, vaskrsenje je unelo jutro u njihov život. Kada je Isus slomio okove smrti, Božje carstvo osvanulo je u njihovim srcima.
Sada se rasplamsao neugasivi plamen u njihovim dušama. Nesporazumi koji su pre nekoliko sedmica stvarali smetnje među učenicima – nestali su. Oni su ispovedali svoje pogreške jedan drugome i još više otvorili se da prime Isusa, svog vaznetog Cara.
Jedinstvo ovog nekad raštrkanog stada raslo je dok su oni u molitvi provodili dan za danom. Jednog nezaboravnog dana, dok su hvalili Boga, neka huka kao fijukanje olujnog vetra zatresla je njihovu sredinu. Kao da su vatre u njihovim srcima postale vidljive, ognjeni plamenovi spustili su se na svaku glavu. Sveti Duh je kao razgoreli plamen sišao na njih.
Ispunjeni Duhom, učenici nisu mogli da obuzdaju svoju obnovljenu, žarku ljubav i radost u Isusu. Javno i sa oduševljenjem počeli su da objavljuju Dobru vest (Jevanđelje) o spasenju. Pokrenuti su na aktivnost mnoštvom građana iz toga mesta i hodočasnika iz mnogih naroda koji su se skupljali oko zgrade. Ispunjeni zapanjenošću i zbunjenošću ti ljudi su čuli – na svom jeziku – silno svedočanstvo o Božjim veličanstvenim delima o kojima su govorili jednostavni Galilejci.
„Ne razumemo”, kazali su neki, „šta ovo znači?” Drugi su pokušali da pređu preko toga sa „nakitili su se vina”. „Nije tačno”, Petar je povikao nadjačavajući viku gomile. „Tek je devet sati pre podne. Ono što ste čuli i videli zbiva se zato što se vaskrsli Isus Hristos vazneo i sada se nalazi sa desne strane Bogu i On nam je dao Svetoga Duha.” (Dela 2).
Ko je Sveti Duh?
Biblija nam otkriva da je Sveti Duh ličnost, a ne bezlična sila. Tvrdnje kao: „Jer nađe za dobro sveti Duh i mi” (Dela 15,28), otkrivaju nam činjenicu da su Ga prvi vernici smatrali ličnošću. Hristos takođe govori o Njemu kao o posebnoj ličnosti. „On će me proslaviti”, rekao je On, „jer će od mojega uzeti i javiće vam”. (Jovan 16,14) Kada Sveti spisi govore o trojedinom Bogu, Svetog Duha opisuju kao ličnost (Matej 28,19; 2. Korinćanima 13,14).
Sveti Duh ima svoju ličnost. On se bori (1. Mojsijeva 6,3), uči (Luka 12,12), sudi (Jovan 16,8), upravlja crkvenim poslovima (Dela 13,2), pomaže i posreduje (Rimljanima 8,26), nadahnjuje (2. Petrova 1,21) i posvećuje (1. Petrova 1,2). Ove aktivnosti ne mogu da se obavljaju samo silom, uticajem ili svojstvima Boga. To može da učini samo ličnost.
Sveti Duh je pravi Bog
Sveto pismo sagledava Svetog Duha kao Boga. Apostol Petar je rekao Ananiji da time što je lagao Svetog Duha, nije lagao „ljudima već Bogu”. (Dela 5,3.4) Isus je definisao neoprostiv greh kao „na Duha svetoga hula” rekavši „Iako ko reče reč na sina čovečjega, oprostiće mu se; a koji reče na Duha svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome”. (Matej 12,31.32) To može da bude tačno samo ako je Sveti Duh Bog.
Sveto pismo pridaje božanske osobine Svetome Duhu. On je život. Apostol Pavle se poziva na Njega kao na „duha koji oživljava”. (Rimljanima 8,2) On je istina. Hristos Ga naziva „Duhom istine”. (Jovan 16,13) Izrazi „ljubav Duha” (Rimljanima 15,30) i „Sveti Duh Božji” (Efescima 4,30) otkrivaju da su ljubav i svetost deo Njegove prirode.
Sveti Duh je svemoguć. On razdeljuje duhovne darove „po svojoj vlasti” (1. Korinćanima 12,11). On je svuda prisutan. On može da „bude” sa Njegovim narodom „vavek”. (Jovan 14,16) Niko ne može da izbegne Njegov uticaj (Psalam 139,7-10). On je takođe sveznajuć, zato što „Duh sve ispituje, i dubine Božje” i „u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjega”. (1. Korinćanima 2,10.11)Božja dela takođe su udružena sa Svetim Duhom. I stvaranje i vaskrsenje Ga uključuju. Patrijarh Jov kaže: „Duh Božji stvorio me je, i dah svemogućega dao mi je život.” (O Jovu 33,4) A Psalmista ističe: „Pošalješ duh svoj, postaju.” (Psalam 104,30) Apostol Pavle tvrdi: „… Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.” (Rimljanima 8,11)
Samo svuda prisutni Bog, Ličnost, a ne neki bezlični uticaj, niti neko stvoreno biće, može učiniti čudo i dovesti božanskog Hrista pojedincu, Mariji. Na Dan pedesetnice Duh je učinio da Bogočovek Isus bude sveprisutan kod svih voljnih primalaca.
Sveti Duh se smatra ravnim Ocu i Sinu u formuli za krštenje (Matej 28,19), apostolskom blagoslovu (2. Korinćanima 13,14) i u raspravi o duhovnim darovima (1. Korinćanima 12,4-6).
Sveti Duh i Božanstvo
Od večnih vremena Bog Sveti Duh živeo je u Božanstvu kao treći član. Otac, Sin i Duh jednaki su u svom samopostojanju. Iako je svaki od njih jednak, u Trojstvu vlada podela dužnosti (vidi poglavlje 2. u ovoj knjizi).
Istina o Bogu Duhu Svetome najbolje se razume onako kako se sagledava kroz Isusa. Kada Duh dolazi do vernika, On dolazi kao „Hristov Duh” – On ne dolazi pozivajući se na svoje pravo, noseći svoju punomoć. Njegovo delovanje u istoriji usredsređeno je na Hristov spasonosni zadatak.
Sveti Duh aktivno je uključen u Hristovo rođenje (Luka 1,35), potvrdio je Njegovu javnu službu prilikom krštenja (Matej 3,16.17) i doneo ljudskom rodu korist od Hristove žrtve pomirenja i vaskrsenja (Rimljanima 8,11).
Duh u Božanstvu izgleda da ima i obavlja ulogu izvršioca. Kada je Otac dao svoga Sina svetu (Jovan 3,16), On je začet Svetim Duhom (Matej 1,18-20). Sveti Duh je došao da ispuni plan, da ga učini stvarnim.
Uska uključenost Svetoga Duha u delo stvaranja vidi se iz Njegovog prisustva tom prilikom (1. Mojsijeva 1,2). Izvor života i njegovo održavanje zavisi od Njegovog delovanja; Njegovo udaljavanje znači smrt. Biblija kaže da kada bi Bog „uzeo k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i čovek bi se povratio u prah”. (O Jovu 34,14.15; uporedi: 33,4) Odraz stvaralačkog dela Duha možemo da vidimo u Njegovom delu ponovnog stvaranja, u svakoj ličnosti koja se otvara prema Bogu. Bog sprovodi svoje delo u pojedincima preko svog Duha Stvoritelja. Zato u utelovljenju, stvaranju i novom stvaranju, Duh ispunjava Božju nameru.
Obećani Duh
Određeni smo da budemo mesto prebivanja Svetoga Duha (vidi: 1. Korinćanima 3,16). Greh Adama i Eve odvojio ih je i od edemskog vrta i od mesta za prebivanje Duha. Ovo odvajanje se nastavlja – velika grešnost pre potopa navela je Boga da izjavi: „Neće se duh moj do veka preti s ljudima.” (1. Mojsijeva 6,3)
U Starom zavetu Duh je osposobio neke pojedince za izvršavanje naročitih zadataka (4. Mojsijeva 24,2; Sudije 6,34; 1. Samuilova 10,6). Ponekad se On nalazi „u„ ljudima (2. Mojsijeva 31,3; Isaija 63,11). Nesumnjivo da su pravi vernici bili svesni Njegove prisutnosti, ali proročanstvo je predskazivalo izlivanje Duha „na svako telo” (Joilo 2,28) – vreme kada će veće ispoljavanje Duha uvesti novo doba.
Dok svet ostaje u rukama nasilnika, otimača, izlivanje punine Duha mora da čeka. Pre nego što će se Duh moći izliti na svako telo, Hristos mora da sprovede svoju zemaljsku službu i prinese žrtvu za pomirenje. Ukazujući na Hristovu službu kao na službu Duha, Jovan Krstitelj kaže: „Ja dakle kršćavam vas vodom”, ali On, „će vas krstiti Duhom svetim…” (Matej 3,11) Međutim, Jevanđelja ne otkrivaju da je Isus krštavao Svetim Duhom. Na nekoliko sati pre svoje smrti, Isus je obećao svojim učenicima: „I ja ću umoliti oca i daće vam drugoga utešitelja da bude s vama vavek: Duha istine.” (Jovan 14,16.17) Da li je obećano krštenje Duhom, primljeno na krstu? Nikakav golub nije se pojavio u petak prilikom raspeća – nego samo mrak i sevanje munja.
Tek posle svoga vaskrsenja Isus je dunuo Duh na svoje učenike (Jovan 20,22). On je rekao: „Gle, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas, a vi sedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obučete u silu s visine.” (Luka 24,49) Ova sila biće primljena „kad siđe Duh sveti na vas”, stvarajući tako od vernika Njegove svedoke do krajeva zemaljskih (Dela 1,8).
Apostol Jovan je pisao: „Duh sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.” (Jovan 7,39) Očevo prihvatanje Hristove žrtve bilo je preduslov za izlivanje Svetoga Duha.
Novo doba nastupilo je tek onda kada je naš Gospod, koji je pobedio, seo na nebeski presto. Jedino tada mogao je da pošalje Svetoga Duha u svoj Njegovoj punini. Nakon što „desnicom dakle Božjom podiže se”, kaže apostol Petar, On „izli” Duha Svetoga (Dela 2,33) na svoje učenike, koji su se, zabrinuto očekujući ovaj događaj, sakupili i „svi jednodušno bejahu jednako na molitvi i u moljenju”. (Dela 1,5.14) Na Dan pedesetnice, pedeset dana posle Golgote, novo doba naglo je nastupilo u svoj sili prisustva Duha. „I ujedanput postade huka s neba, kao duhanje silnoga vetra, i napuni svu kuću gde seđahu (apostoli)… I napuniše se svi Duha svetoga.” (Dela 2,2-4)
Zadaci Isusa i Duha Svetoga bili su potpuno nezavisni. Punina Svetoga Duha nije mogla biti data, dok Isus nije ispunio svoj zadatak. A Isus opet, bio je začet od Svetoga Duha (Matej 1,8-21), kršten Svetim Duhom (Marko 1,9.10), vođen Duhom (Luka 4,1), činio je svoja čuda pomoću Duha (Matej 12,24-32), prineo je sebe na Golgoti Duhom (Jevrejima 9,14.15) i bio je, delom, vaskrsnut Duhom (Rimljanima 8,11).
Isus je bio prva ličnost koja je doživela puninu Svetoga Duha. Zapanjujuća je istina da je naš Gospod voljan da izlije svoj Duh na sve koji Ga ozbiljno žele.
Zadatak Svetoga Duha
Reči koje je Hristos izgovorio one večeri uoči svoje smrti o svom bliskom odlasku veoma su uznemirile Njegove učenike. On ih je uverio da će primiti Svetoga Duha kao Njegovog ličnog predstavnika. Oni neće biti ostavljeni kao siročad (Jovan 14,18).
Poreklo službe. Novi zavet otkriva Svetog Duha na jedinstven način. On se naziva „Duh Isusov” (Dela 16,7), „Duh Sina Njegova” (Galatima 4,6), „Duh Božji” (Rimljanima 8,9), „Duh Hristov” (Rimljanima 8,9; 1. Petrova 1,11) i „Duh Isusa Hrista” (Filibljanima 1,19). Ko je osnovao službu Svetoga Duha – Isus Hristos ili Bog Otac?
Kada je Hristos otkrio početak službe Svetoga Duha izgubljenom svetu, napomenuo je dva izvora. Prvi, On se pozvao na Oca: „Ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga utešitelja” (Jovan 14,16; uporedi: 15,26 „od oca”). Krštenje Svetim Duhom On je nazvao „obećanje očino” (Dela 1,4). Drugo, Hristos je ukazivao i na sebe samoga: „Poslaću ga (Svetoga Duha) k vama.” (Jovan 16,7) Na taj način Sveti Duh proističe i od Oca i od Sina.
Njegova služba svetu. Mi možemo da priznamo Isusovo božansko dostojanstvo jedino pod uticajem Svetoga Duha. Pavle je rekao: „Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom svetim.” (1. Korinćanima 12,3)
Imamo čvrsto obećanje da je preko Svetoga Duha Hristos „videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet”. (Jovan 1,9) Njegov je zadatak da pokara „svet za greh, i za pravdu, i za sud”. (Jovan 16,8)
Prvo, Sveti Duh nam donosi duboko osvedočenje o grehu, naročito o grehu neprihvatanja Hrista (Jovan 16,9). Drugo, Duh podstiče sve da prihvate Hristovu pravdu. Treće, Duh nas opominje na sud, moćno sredstvo za pokretanje grehom potamnelih umova da se pokaju i obrate.
Kada smo se pokajali, možemo biti nanovo rođeni krštenjem u vodi i Svetome Duhu (Jovan 3,5). Tada naš život postaje nov život, jer smo postali prebivalište Hristovog Duha.
Služba za vernike. Većina tekstova u vezi sa Svetim Duhom odnosi se na Njegovu vezu sa Božjim narodom. Njegov posvećujući uticaj vodi poslušnosti (1. Petrova 1,2), ali niko ne može da ima stalno iskustvo o Njegovoj prisutnosti bez ispunjenja nekih uslova. Petar je rekao da je Bog dao Duha onima koji Ga neprestano slušaju (Dela 5,32).”[1] Tako, vernici su opomenuti da se ne odupiru, ožalošćavaju i gase Duh (Dela 7,51; Efescima 4,30; 1. Solunjanima 5,19).
Šta Duh radi za vernike?
- On pomaže vernicima. Kada je predstavio Svetog Duha, Hristos Ga je nazvao „drugi utešitelj – Parakletos„ (Jovan 14,16). Ova grčka reč prevedena je kao „pomoćnik”, „utešitelj”, „savetnik”, a može da znači i „posrednik” ili „zastupnik”.
Jedini drugi Parakletos koji se spominje u Svetom pismu je sam Hristos. On je naš Zastupnik ili Posrednik pred Ocem. „Dečice moja! ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika.” (1. Jovanova 2,1)
Kao Zastupnik, Posrednik i Pomoćnik, Hristos nas prikazuje Bogu, a Boga otkriva nama. Slično ovome, Duh nas vodi Hristu i pokazuje nam Hristovu milost. Ovo objašnjava zašto se Duh naziva još i „Duh milosti” (Jevrejima 10,29). Jedan od Njegovih najvećih doprinosa je dodeljivanje Hristove otkupiteljske milosti ljudima (vidi: 1. Korinćanima 15,10; 2. Korinćanima 9,4; Jovan 4,5.6).
- On iznosi Hristovu istinu. Hristos naziva Svetoga Duha „duh istine” (Jovan 14,17; 15,26; 16,13). Njegova služba uključuje napominjanje „sve što vam rekoh” i upućivanje „na svaku istinu” (Jovan 16,13). Njegova vest svedoči o Isusu Hristu (Jovan 15,26). „Jer neće od sebe govoriti”, Hristos je rekao, „nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti unapredak. On će me proslaviti, jer će od mojega uzeti, i javiće vam.” (Jovan 16,13.14)
- On donosi Hristovu prisutnost. Sveti Duh ne donosi samo vest o Hristu, On donosi i samu Hristovu prisutnost. Isus je rekao: „Bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, utešitelj (Sveti Duh, Jovan 14,16.17) neće doći k vama; ako li ja idem, poslaću ga k vama.” (Jovan 16,7)
Sputavan ljudskom prirodom, Čovek Isus nije bio svuda prisutan i zbog toga je bilo korisno da On ode. Preko Duha On sve vreme može da bude na svakom mestu. Isus je rekao: „I ja ću umoliti oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek: duha istine.” On je dao čvrsto obećanje da će Duh prebivati „u vama…, i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama.” (Jovan 14,16-18) „Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obličju pa je od tog obličja nezavisan.”[2]
Prilikom utelovljenja Sveti Duh je doneo Hristovo prisustvo jednoj ličnosti – Mariji. Na dan Duhova, Duh je svetu doneo Hrista – Pobednika. Hristova obećanja – „Neću te ostaviti, niti ću od tebe otstupiti” (Jevrejima 13,5) i „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka” (Matej 28,20) – ostvaruju se preko Svetoga Duha. Zbog toga Novi zavet daje Duhu ime koje za Njega u Starom zavetu nikada nije bilo upotrebljeno – „Duh Isusa Hrista” (Filibljanima 1,19).
Isto kao što preko Svetoga Duha i Otac i Sin stvaraju u verniku svoje prebivalište (Jovan 14,23), isto tako je Sveti Duh jedini koji može da učini da vernici ostanu u Hristu.
- On upravlja delovanjem Crkve. Pošto Sveti Duh donosi stvarno Hristovo prisustvo, On je Njegov istinski zamenik na Zemlji. Kao stalno središte vlasti u odnosu na pitanja vere i doktrine, način na koji On vodi Crkvu u potpunom je skladu sa Biblijom. „Posebno obeležje protestantizma – bez koga ne bi postojao nikakav protestantizam – jeste da je Sveti Duh pravi zamenik i naslednik Hristov na Zemlji. Zavisnost od organizacije, ili vođa, ili ljudske mudrosti značila bi postavljanje čoveka na mesto Boga.”[3]
Sveti Duh je neposredno bio uključen u upravljanje Apostolskom crkvom. U izboru misionara Crkva je molitvom i postom bila Njime vođena (Dela 13,1-4). Izabrani pojedinci bili su poznati po svojoj otvorenosti prema vođstvu Svetoga Duha. Knjiga Dela apostolskih opisuje ih kao pune „Duha svetoga” (Dela 13,9; uporedi 52). Njihova delatnost bila je pod Njegovim nadzorom (Dela 16,6.7). Pavle podseća crkvene starešine da ih je Sveti Duh postavio na taj položaj (Dela 20,28).
Sveti Duh imao je važnu ulogu u rešavanju ozbiljnih teškoća koje su ugrozile jedinstvo Crkve. Odluke prvog crkvenog sabora Sveto pismo iznosi ovim rečima: „Jer nađe za dobro Sveti Duh i mi…” (Dela 15,28)
- On bogati Crkvu naročitim darovima. Sveti Duh je dao naročite darove Božjem narodu. U starozavetno vreme „Duh Gospodnji” dolazio je „na” pojedince, dajući im izvanrednu snagu da vode i oslobode Izrailj (Sudije 3,10; 6,34; 11,29. itd) i sposobnost da prorokuju (4. Mojsijeva 11,17.25.26; 2. Samuilova 23,2). Duh je sišao na Saula i Davida kada su pomazani za vladare u Božjem narodu (1. Samuilova 10,6.10; 16,13). Nekim ljudima ispunjenost Duhom donela je naročite umetničke sposobnosti (2. Mojsijeva 28,3; 31,3; 35,30-38).
U prvoj Crkvi, Hristos je, takođe preko Duha podario svoje darove vernicima. Duh je razdelio ove duhovne darove vernicima, onako kako je smatrao da je najpogodnije, tako da su koristili celoj Crkvi (Dela 2,38; 1. Korinćanima 12,7-11).
On je obezbedio naročitu silu potrebnu za objavljivanje Jevanđelja do svih krajeva Zemlje (Dela 1,8; vidi: poglavlje 16. u ovoj knjizi).
- On ispunjava srca vernika. Apostol Pavle upućuje ovakvo pitanje učenicima iz Efesa: „Jeste li primili Duha svetoga kad ste verovali?” (Dela 19,2) To je odsudno pitanje za svakog vernika.
Kada je dobio odrečni odgovor, apostol Pavle je položio ruke na te učenike i oni su primili krštenje Svetim Duhom (Dela 19,6).
Ovaj događaj ukazuje na to da su osvedočenje u greh, izazvano Svetim Duhom, i ispunjenost života Duhom, dva različita iskustva.
Isus je istakao potrebu rođenja vodom i Duhom (Jovan 3,5). Upravo pre svog vaznesenja, On je naložio da se novi vernici krste „u ime Oca, i Sina i svetoga Duha” (Matej 28,19). U skladu sa Njegovim nalogom Petar je propovedao da se „dar svetoga Duha” prima prilikom krštenja (Dela 2,38). Apostol Pavle potvrđuje važnost krštenja Svetim Duhom (vidi: poglavlje 14. u ovoj knjizi) hitnim pozivom vernicima da se „ispunjavaju duhom” (Efescima 5,18).
Ispunjavanje Svetim Duhom, koji nas preobražava u obličje Božje, predstavlja delo posvećenja započeto prilikom novorođenja. Bog nas je spasao po svojoj milosti „banjom prerođenja i obnovljenjem Duha svetoga, kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega”. (Titu 3,5.6)
„Odsustvo Duha čini službu Jevanđelja potpuno bespomoćnom. Učenost, obdarenost, rečitost, svaki prirodni ili stečeni dar može se posedovati, ali bez prisustva Božjeg Duha nijedno srce neće biti tronuto, nijedan grešnik privučen Hristu. S druge strane, ako su povezani sa Hristom, ako imaju darove Duha, Njegovi najbedniji i najneukiji učenici raspolagaće silom koja će delovati na srce. Bog ih je učinio kanalima za izlivanje najvećeg uticaja u svemiru.”[4]
Duh je bitan za opstanak. Sve promene koje Isus Hristos vrši u nama, dolaze delovanjem Duha. Kao vernici uvek treba da budemo svesni da bez Duha ne možemo učiniti ništa (Jovan 15,5).
Danas Sveti Duh upravlja našu pažnju na najveći dar ljubavi koji je Bog ponudio u svome Sinu. On moli da se ne odupiremo Njegovim pozivima, već da prihvatimo taj jedini način kojim možemo da se pomirimo sa svojim milostivim Ocem punim ljubavi.
[1] Vidi: Arnold V. Wallenkampf, New by the Spirit (Mountain View, CA: Pacific Press, 1978), pp. 49.50.
[2] Vajt, Čežnja vekova, str. 575.
[3] LeRoy E. Froom, The Coming of the Comforter, rev. ed. (Washington, D. C.: Review and Herald, 1949), pp. 66,67.
[4] White, Testimonies for the Church (Mountain View, CA: Pacific Press, 1948), vol. 8, pp. 21,22.
