VEROVANJA
Kao adventistički hrišćani mi verujemo da je Biblija jedino merilo vere i života, a da svaka doktrina i svako verovanje otkriva ljubav našeg Gospoda. U njoj srećemo Ličnost sa bezuslovnom ljubavlju i predanjem koje se u ljudskoj istoriji ne može ničim uporediti. Priznajući da je On, koji je ovaploćenje istine, beskonačan, mi ponizno priznajemo da još uvek postoje mnoge istine koje treba otkriti.
Svesni smo svoga duga prema bogatim biblijskim istinama koje smo primili od hrišćanske crkve. Iskreno cenimo plemeniti niz svedoka – kao što su Viklif (Wycliffe), Hus (Huss), Luter (Luther), Tindal (Tyndale), Kalvin (Calvin), Knoks (Knox), i Vesli (Wesley) – čije je napredovanje u novoj svetlosti povelo Crkvu napred – ka potpunijem razumevanju Božjeg karaktera. To razumevanje uvek je napredno. „A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.” (Priče 4,18) Ipak, kad god otkrijemo nove fasete Božjeg otkrivenja, one će ostati u savršenom skladu sa jedinstvenim svedočanstvom Svetoga pisma.
Duboko verujemo da se sve doktrine, pravilno shvaćene, usredsređuju na Njega – Put, Istinu i Život – i da su zato veoma važne. Doktrine određuju definiciju karaktera Boga kome služimo. One tumače događaje, kako prošle tako i sadašnje, oživljavajući osećanje za mesto i svrhu, cilj u kosmosu. One opisuju Božje ciljeve, namere u toku Njegovog delovanja. Doktrine su vodič za hrišćane, unoseći stabilnost tamo gde bi se inače pojavila neuravnotežena iskustva, ugrađujući sigurnost u društvo koje poriče apsolutnosti. Doktrine hrane ljudski um i postavljaju ciljeve koji nadahnjuju hrišćane i motivišu ih da se staraju o drugima.
Doktrina – u čijem se središtu nalazi Hristos – vrši tri očigledne funkcije: prvo, ona izgrađuje Crkvu, drugo, čuva istinu, i treće, objavljuje Jevanđelje u svom njegovom bogatstvu. Prava doktrina ne pokreće samo veru – ona zahteva i akciju. Uz Svetoga Duha hrišćanska verovanja postaju dela ljubavi. Pravo poznavanje Boga, Njegovog Sina i Svetoga Duha je „znanje koje spasava”.
