„Prevaziđimo uobičajeno ‘ Objavimo Boga u Evropi.“ To je bila tema trodnevne konferencije o sekularizmu i postmodernizmu održane u Hotelu Splendid u Bečićima, Crna Gora, od 12-14. novembra 2013. godine.

Postmodernizam nam daje velike mogućnosti za svedočenje. Prema Miroslavu Pujiću, direktoru službe postmodernistima u Trans-evropskoj diviziji sa sedištem u Velikoj Britaniji, i organizatoru ove konferencije, Gospod nam je dao veliku mogućnost da posegnemo ka generacijama koje su razočarane institucijom religije, ali koje traže značenje u životu i otvorene su da čuju „priču“. Njegovu priču, našu priču, moju priču ili bilo koju priču, sve dokle je ona lična i širi se kroz autentičnu međuljudsku komunikaciju ili kroz sredstva moderne tehnologije.

  Konferencija je govorila o tri osnovne teme: „Kultura, suština, praksa.“ „Kultura,“ prva od ovih, razmatrala je odbacivanje apsolutnih istina i čoveka kao centra svega. „Suština“ je istraživala „Zašto“ koje se postavlja u postmodernizmu i od čega je ono sastavljeno (neuspeh modernih institucija kao što je organizovana religija i ideologije. Pod „Praksom“ prisutni su diskutovali kako komuniciramo u postmodernoj kulturi.

Prema Džonu Sureju, predsedniku Velške misije, „Jedna od stvari koje shvatamo jeste da treba da budemo iskreni, da prepoznamo da u mnogim crkvama moramo da pređemo dugačak put. Ali postoji mnogo pojedinačnih strategija koje možemo da isprobamo već sada; na primer, manje formalni način bogosluženja; pomaganje postmodernistima, autsajderima, da se više osećaju kao kod kuće; odnošenje naše misije u društvenu zajednicu umesto da pokušavamo da naše crkve učinimo centrima zajednice; na primer, biblijski časovi u kafeu.“

Ane-Mej Miler, pastor iz Danske, dodala je da je „bilo teško, jer to menja način na koji posmatramo stvari, način na koji funkcionišemo. Naglašava se potreba da ponovo razmislimo o metodama koje koristimo. Veoma je važno da Crkva bude relevantna u kulturi u kojoj se nalazi. Naša kultura je veoma svetovna i veoma postmoderna, a Crkva mora da nauči kako da posegne ka ljudima u kulturi u kojoj se nalazimo.“

Ted Vilson, predsednik Generalne konferencije, prisustvovao je konferenciji, ne kao govornik već kao zainteresovani učesnik. Rekao je da je „bilo mnogo toga što je poguralo mišljenje svih. Svi su verovatno morali da prilagode ono što su čuli ovde svom sopstvenom okruženju. Nadam se da ljudi neće učiniti rad sa postmodernistima ili s bilo kim drugim suviše komplikovanim, jer je zaista potreban veoma ličan i proaktivan pristup da bismo pokušali da izađemo i sprijateljimo se s ljudima. Mislim da će s ove konferencije ljudi odneti neke veoma praktične metode koje će zadržati jednostavnost u njihovom pristupu.“

Rafat Kamal, iz Trans-evropske divizije i jedan od organizatora, izneo se svoju nadu da, umesto da čekamo 5 ili 6 godina da bismo ponovo imali ovakvu konferenciju, to može da se učini svake dve godine kako bi sve „ovo zadržali na našem radaru i kako bi se uneli neki novi elementi u diskusiju.“

„Verovatno nemamo mnogo vremena da iskoristimo mogućnosti koji nam je Gospod dao da dopremo do ove generacije. Jer je sledeća promena već na putu. Zove se fundamentalizam,“ dodao je Pujić.

15. novembar 2013, Bečići, Crna Gora, Rivju