Izvor: Viktor Hulbert, ANN

Da li bi hrišćani trebalo da budu zabrinuti zbog brige prema okolini? Predsednik svetske Hrišćanske adventističke crkve (Crkve Adventista sedmog dana), Jan Polson, rekao je “DA” u video snimku prikazanom na sajtu You Tube u vezi sa Samitom u Kopenhagenu.
“U osnovi, briga prema okolini nas vodi ka našim (adventističkim) najranijim počecima”, rekao je Polson.
Mnogi hrišćani ne smatraju problem globalnog zagrevanja značajnim. Izveštaj Barna istraživačke grupe ukazuje da samo 33% Evangelika u SAD smatra globalno zagrevanje glavnim problemom.
“Nažalost, nisam previše veliki optimista u pogledu nekog značajnijeg rezultata (Samita u Kopenhagenu)”, rekao je Semjuel Soret, sa Loma Linda univerzitetske Škole javnog zdravlja.
“Teške odluke o smanjenju emisije koje obavezuju trebalo bi da budu donete između razvijenih nacija i nacija u razvoju” rekao je Soret. Klimatske promene su verovatno jedne od najozbiljnijih zdravstvenih nepravdi u ljudskoj istoriji.”
Iako skeptičan prema klimatskim promenama, britanski adventistički pastor Pol Lokam kaže da se usredsređuje da bude kreacionista čiji je posao da služi zemlji. “Ne bivajući suviše radikalan, ja težim da obavim svoj deo posla. Pozvani smo da budemo upravitelji onog što je Bog stvorio, a ne čuvari muzeja ili oni koji uništavaju.“
Ostali zastupaju drugačiji pogled. “Razmišljam o tome koliko veliki uticaj mi kao hrišćani zaista možemo izvršiti znajući kakav će biti kraj svetu”, kaže naučnik Peter Volton, skeptik u pogledu globalnog zagrevanja.
“Postoje bezbrojni dokumenti i razgovori vrhunskih naučnika koji u potpunosti ruše slabašnu nauku u pozadini Međuvladinog panela o Izveštaju o klimatskim promenama i njegovog sponzora Programa o zaštiti okoline Ujedinjenih nacija”, dodao je on.
Ali Volton usmerava debatu u drugom smeru, citirajući mišljenje autora Majkla Krihtona koji je govorio u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu D.C. 2005. godine, govoreći da “mi nemamo moralno pravo da trošimo ogromne sume – trilione dolara – na ovaj nesiguran problem dok konačno, i što je najvažnije, ne možemo predvideti budućnost, ali možemo poznavati sadašnjost”.
Volton citira Krihtonovo predavanje u kojem on iznosi da “svakih 7 sekundi jedno dete ostane siroče zbog AIDS-a i pedeset ljudi umre od zagađene vode svakog minuta”. Volton dokazuje da ovo ne bi smelo da se događa i poziva na preispitivanje prioriteta.
Bez obzira da li su klimatske promene realnost ili ne, one su predmet snažne debate. Miroslav Ostrovljanović, student medija na londonskom Kraljevskom koledžu kaže: “Bog je rekao prilikom stvaranja da bi ljudi trebalo da preuzmu brigu o stvorenom. To se nije promenilo zbog toga što znamo da će svet doći svome kraju.”
Viktor Pilmor, blagajnik Adventističke crkve u Britaniji, razmišljao je o klimatskom samitu u svetlu 1.Mojsijeve i Poslanice Kološanima 3. poglavlja u govoru tokom nedavnog bogosluženja. “Adventističko stanovište treba da bude jasno: Naša zavetna odgovornost kao upravitelja svega što je stvoreno vodi poreklo iz vremena pre pojave greha i njegovih posledica. Mi pokazujemo poštovanje prema svemu što nam je Bog dao, bez obzira na nauku”, rekao je on.
Uprkos svemu, raspravljajući o globalnom zagrevanju, svetska zajednica, koju je na sastanku u Kopenhagenu predstavljalo oko 70 vođa, pokazuje zabrinutost smatrajući da društvo mora preduzeti odlučne mere ka promeni kursa delovanja na području globalnog zagrevanja i onog što je sa njim povezano.
“Nisu samo vlade te koje treba da deluju. Unapređenje naše službe prema okolini podjednako predstavlja našu ličnu, individualnu odgovornost”, kaže Rejmund Dabrovski, direktor Odeljenja komunikacija svetske Adventističke crkve. “U cilju poštovanja svega što je stvoreno i kao hrišćani, treba da ograničimo upotrebu svetskih resursa, i uravnotežimo svoje želje i potrebe.”