Pokojni papa Jovan Pavle II nalazi se na ivici proglašenja za sveca samo osam godina nakon smrti, što njegovo uzdizanje do kanonizacije predstavlja najbrže u istoriji savremene crkve.

Kardinal Stanislav Dzivisz, bivši lični sekretar Jovana Pavla II., potvrdio je 3. jula da je slučaj poljskog pape očistio i poslednju prepreku pre kanonizacije.

U intervjuu koji je objavila Arhidijeceza Krakov, gde je sada biskup, Dzivisz je spomenuo italijanske medijske izveštaje da su kardinali i biskupi na Vatikanskoj kongregaciji priznali autentičnost drugog čuda koje se pripisuje posredovanju Jovana Pavla.

Prvo čudo bio je priznato 1. maja 2011.

Prema Dziviszu, odobrenje čuda od strane kardinala ne „potvrđuje samo svetost Jovana Pavla II“ već „dokazuje, još jednom, da je on preuzeo bezbedan put do svetosti i primer je kojeg treba slediti.“

Papa Franjo sada treba da potpiše dekret koji će službeno proglasiti Jovana Pavla svecem. Vatikanski službenik, govoreći u anonimnosti jer su slučajevi svetaca obavijeni strogom tajnošću, kaže da se objavljivanje ovog slučaja može očekivati u veoma bliskoj budućnosti. Italijanski mediji nagađaju da Franjo može da odluči da zadrži ceremoniju kanonizacije Jovana Pavla do 8. decembra, kada je praznik Bezgrešnog začeća i sveti dan za Katolike.

Ako to bude potvrđeno, Jovan Pavle postaće svetac posle samo osam godina, osam meseci i šest dana nakon smrti 2005. godine, što ruši rekord od 27 godina koji je postavio osnivač Opus Dei Hosemarija Eskriva, koji je 2002. proglašen svecem.

Jovana Pavla je posvetio i proglasio „blagoslovenim“, što je korak pre kanonizacije, njegov naslednik Benedikt XVI 2011. godine, šest godina nakon smrti, pobeđujući tesno Majku Terezu koja je posvećena 2003. godine, šest godina nakon smrti.

Najbrže kanonizovani svetac je verovatno Petar iz Verone, koji je proglašen svecem 1253. godine, samo 353 dana nakon smrti.

Jul 2013, Vatikan Siti, RNS