Adventisti veruju da je verska sloboda temeljno ljudsko pravo. Kao hrišćani uvereni smo da je širenje religije ne samo pravo već i radosna odgovornost utemeljena na božanskom nalogu da svedočimo.

Bog je hrišćane pozvao da šire jevanđelje i da objavljuju radosnu vest o spasenju u Hristu (Mat. 28,19.20). Ovo je srž hrišćanskog života i svedočenja. Stoga je hrišćanstvo po svojoj prirodi misionarski nadahnuto.

Prihvatajući globalnu misiju i evangeliziranje, adventiste pokreće voljna poslušnost Hristovom nalogu i iskrena želja da svako bude spasen i nasledi večni život. Takođe ih pokreće osećaj hitnosti s obzirom na očekivanje neposrednog Hristovog povratka. U nastojanju da ispune evanđeoski nalog, adventisti danas svedoče, propovedaju i služe u više od 200 zemalja.

S obzirom na širenje religije javio se problem „prozelitizma“ zato što se ovaj pojam definiše na razne načine, a često mu se pridaje pogrdno značenje, vezano za neetička sredstva nagovaranja, uključujući i prisilu. Adventisti nedvosmisleno osuđuju upotrebu takvih metoda. Oni veruju da se vera i religija najbolje šire kad se ponizno i s poštovanjem iznose osvedočenja i podučavaju istine, i kad je svedočenje života u skladu s objavljenom porukom te izaziva slobodno i radosno prihvatanje onih koje evangeliziramo.

Evanđeoske i misionarske aktivnosti treba da poštuju dostojanstvo ljudskih bića. Kad dođu u kontakt s drugim verskim grupama, pojedinci treba da nastupe istinito i otvoreno. Treba koristiti izraze kojima se izbegava vređanje drugih verskih zajednica. Ne treba davati lažne izjave ili one kojima se ismejavaju druge religije.

Obraćenje je duhovni doživljaj pa ga ni na koji način ne treba povezivati s nuđenjem i primanjem materijalnih podsticaja. Dok s jedne strane u potpunosti treba priznati pravo na sudelovanje u humanitarnim delatnostima, takve delatnosti ne smeju nikad biti vezane za evangeliziranje na način koji bi iskoristio ranjivost ljudi nudeći im finansijske i materijalne podsticaje kako bi se podstakli na promenu religije.

Adventisti su se opredelili da služe svojim bližnjima propovedajući večno jevanđelje svakome plemenu, i jeziku i kolenu i narodu (Otk. 14,6).

Ovu je izjavu prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve radi objave u vreme zasedanja Generalne konferencije od 29. juna do 8. jula 2000. u Torontu u Kanadi.