Pušenje je jedini najveći uzrok smrti u svetu koji je moguće ukloniti. Opšte etičko načelo je da je bolje sprečiti nego lečiti. Što se pušenja tiče većina zemalja suočava se s etičkim paradoksom: premda su mnoge decenije istraživanja pružile nepobitne dokaze o postojanju rizika po zdravlje zbog pušenja, duvanska industrija i dalje napreduje, često uz prećutnu ili otvorenu podršku vlasti. Etika pušenja postaje još ozbiljnija alarmantnim podacima o smrti i riziku po zdravlje uzrokovanim pušenjem „iz druge ruke“.

Ozbiljno međunarodno etičko pitanje je izvoz cigareta u zemlje u razvoju, posebno cigareta s višim postotkom smrtonosnih sastojaka nego što je dopušteno na drugim mestima.

Crkva više je od jednog veka upozoravala svoju omladinu i širu javnost na zavisnost i uništavanje zdravlja uzrokovano pušenjem. Cigarete su širom sveta opasne po zdravlje jer su kombinacija zavisnosti povezane s ekonomskom pohlepom duvanske industrije i delovima trgovačke zajednice. Adventisti veruju da etika prevencije za smanjenje pušenja zahteva izradu javnih propisa kao što su:

1. Opšta zabrana reklamiranja svih duvanskih proizvoda;
2. propisi kojima se deca i omladina štite od nasrtaja duvanske industrije;
3. stroži zakoni koji zabranjuju pušenje na javnim mestima;
4. agresivnija i sistematskija upotreba medija u podučavanju omladine o rizicima pušenja;
5. znatno veći porezi na cigarete i
6. propisi kojima se od duvanske industrije zahteva da plati zdravstvene troškove vezane za upotrebu njenih proizvoda.

Takve bi mere svake godine spasile milone života.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve, a objavljena je na godišnjem zasedanju Generalne konferencije u San Hoseu, u Kostariki, održanom od 1. do 10. oktobra 1996. godine.