Sindrom stečene imunološke insuficijencije (AIDS) i prateće pojave naglo se šire svetom. Prema statističkim studijama smatra se da će u skoroj budućnosti, u mnogim zemljama sveta, svaka crkvena zajednica koja broji sto i više vernika imati najmanje jednoga koji ima prijatelja ili rođaka obolelog od AIDS-a.

AIDS se prenosi na dva glavna načina: seksualnim odnosom sa zaraženom osobom i unošenjem krvi zaražene HIV-om (virusom ljudske imunološke insuficijencije) u krv drugoga putem injekcije nesterilinim iglama ili brizgaljkama kao i zaraženim krvnim materijalima. AIDS se može sprečiti izbegavanjem seksualnog odnosa pre braka i očuvanjem vernog monogamnog odnosa s nezaraženom osobom u braku te izbegavanjem upotrebe nesterilnih igala za injekcije i vođenjem računa o sigurnosti krvnih materijala.

Adventisti su se opredelili za obrazovanje u prevenciji od AIDS-a. Oni su se tokom mnogih godina borili protiv širenja, prodaje i upotrebe droga, i to nastavljaju činiti. Adventisti podržavaju seksualno obrazovanje koje uključuje ideju da je čovekova polnost Božji dar čovečanstvu. Biblijska seksualnost jasno ograničava polne odnose na jednog bračnog druga, a isključuje slobodne i sve druge seksualne odnose koji dovode do povećane izloženosti HIV-u.

Lična reakcija na AIDS mora biti slična Hristovom saučešću, spremnosti da pomogne i nastojanju da se spasi. Kao što se Isus brinuo za obolele od lepre (gube), zastrašujuće zarazne bolesti Njegovog vremena, tako će i Njegovi sledbenici danas brinuti o onima koji boluju od AIDS-a. Jakov je savetovao: „Ako, na priliku, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, i reče im koji od vas: idite s mirom, grijte se, i nasitite se, a ne da im potrebe tjelesne, šta pomaže?“ Jakov 2,15.16

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve 5. jula 1990. na zasedanju Generalne konferencije u Indianapolisu, saveznoj državi Indijana u SAD-u.