Bez obzira na obećanje Sudanske vlade da će svojoj manjinskoj hrišćanskoj populaciji odobriti versku slobodu, vođe crkve kažu da su obeshrabreni sve većim restrikcijama i neprijateljstvom zbog nezavisnosti Južnog Sudana.

Južni Sudan, uglavnom hrišćansko područje, odcepio se 2011. od pretežno muslimanskog i arapskog severa, u procesu koji je snažno podržavala internacionalna zajednica i crkve na Zapadu. Dva regiona su se borila u građanskom ratu dugom dve decenije koji se završio 2005. godine, posle potpisivanja Sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. Pakt je odobrio južnim Sudancima referendum posle šestogodišnjeg interim perioda i nezavisnost šest meseci kasnije. U referendumu, stanovnici Južnog Sudana izabrali su odvajanje.

Ali iako se separacija hvalila kao dobra iz političkih razloga, nekoliko crkava u Kartumu, severnoj prestonici, uništeno je a druge su zatvorene zajedno sa ugroženim školama i sirotištima.

Hrišćani u Sudanu suočavaju se sa sve više hapšenja, zatvaranja i deportacije a centri povezani sa crkvom pljačkaju se, strani misionari izbaciju, izveštavaju vođe.

„Situacija za hrišćane i crkvu veoma je teška u ovom trenutku,“ kaže rimokatolički biskup Danijel Advok iz Arhidijeceze Kartum.

Posle secesije, predsednik Omar al-Bašir obećao je zemlju kojom upravlja Islamski ustav i gde je Islam službena religija.

Sedmog jula Bašir je objavio da će ustav služiti kao „model za sve ljude koji imaju težnju da primene religiju u svakom delu svog života.“

Takođe je obećao učestvovanje verskih vođa u pisanju zakona. Ali vođe crkve kažu da to nije verovatno. Iako sadašnji ustav priznaje sve religije, u stvarnosti vlada to nije učinila. Više od 97 procenata od 30 miliona stanovnika Sudana su muslimani.

Nedavno su neki vladini službenici, političari i muslimanske vođe objavili izjave koje nagoveštavaju sve veću netoleranciju.

Al-Fatih Taj El-Sir, ministar za vođstvo i društvene zadužbine, rekao je da vlada više neće licencirati nove crkve jer prisutnost stagnira posle nezavisnosti Južnog Sudana. Obraćajući se parlamentu, El-Sir je rekao da ima sve više napuštenih crkvenih zgrada jer se većina hrišćana preselila na jug.

U maju, Amar Saleh, predsedavajući Islamskog centra za propovedanje i komparativne studije u Kartumu, grdio je svoju vladu što nije preduzela odlučne akcije protiv hrišćana kojima je dozvoljeno da „drsko“ funkcionišu u zemlji. Advok kaže da smatra da su vladine izjave uznemiravajuće.

„Istina je da su se neki preselili u Južni Sudan, ali mnogi su još uvek ovde,“ kaže on. „Ova izjava (da su svi hrišćani otišli) ne sme olako da se shvati. Brojevi su se smanjili ali to ne znači da ovde nema hrišćana.“

Više od 300.000 hrišćana živi u Kartumu, kažu vođe, a mnogi drugi žive u sukobima pogođenim područjima u zemlji – Nuba planinama i Plavom Nilu. Tu su oni podložni vazdušnom bombardovanju od strane sudanske vojske, kažu humanitarne agencije.

Mnogi strahuju da vlada pokušava da eliminiše hrišćanstvo dok usvaja islamske zakone, kaže sveštenik Džems Par Tap Prezbiterijanske crkve u Sudanu.

„Mnogi ljudi isteruju se silom i oduzima im se imovina,“ kaže Par Tap. „Čak se oduzimaju i crkve. Pokušali smo da razgovaramo s vladom, ali to nije lako.“ On kaže da su Sudanskim crkvama uskraćena mnoga prava u istoriji zemlje. Grupe mogu da dobiju prostor za gradnju samo na periferiji gradova kao što su Kartum. Mnogi hrišćani ne smatraju se građanima i često su naterani da se preobrate u Islam.

„Crkvena sloboda je veoma ograničena, a održavanje bogosluženja na otvorenom je kriminal,“ rekao je sveštenik Barnaba Matijas iz Sudanske Hristove crkve. „Moramo da tražimo dozvolu od vlasti za takve skupove, i to se često odbija. Naša deca ne uče hrišćansko obrazovanje u školama pa moramo da ih negde okupljamo petkom kako bismo ih poučavali,“ dodaje on. Matijas podstiče interacionalnu hrišćansku zajednicu da deluje kao glas progonjene Sudanske crkve, kako bi ona dobila slobodu. Za sada, njeni vernici mogu da se mole samo u crkvama – a Kartum pažljivo posmatra.

Jul 2013, Najrobi, Kenija, RNS