„Kada Sveti Duh prevlada“

Žena je stidljivo prišla mojoj supruzi Ejpril i meni na kraju programa probuđenja u maloj crkvi u prerijama Alberte u Kanadi. „Da li biste došli i pozvali vernike na preporod u mojoj crkvi?“ upitala je. „Očajnički nam je potreban preporod!“

„Neka me pozove pastor vaše crkve, i ako nas Bog pozove da dođemo u vašu crkvu, doći ćemo, uveravao sam je. Meseci su prolazili. Ništa se nije događalo. Molili smo se za njenu crkvu. Jednog dana je pastor nazvao i pozvao me da dođem i razgovaram sa njegovim vođama. Vozio sam se kroz sneg, moleći se dok sam putovao. Ušao sam u crkvu i zadrhtao. Prošao sam mračnim hodnikom i konačno našao sporednu sobu sa malim krugom obeshrabrenih vođa, koji su čekali da razgovaraju sa mnom.

Posle kratke molitve, pozvan sam da podelim svoje iskustvo. Govorio sam o tome šta smo videli da Bog čini u drugim crkvama i školama. Sa radošću sam govorio o Božjoj sili da sve pozove na pokajanje, na oproštenje i preobraženje života. Grupa je slušala u apsolutnoj tišini.

„Molim vas, recite mi o svojoj crkvi“, pozvao sam.

„Pa…“ počela je jedna osoba, „nedelja oživljavanja ovde nikada ne bi funkcionisala!“ Drugi su se zatim oglasili: „Previše smo zauzeti ovde da bismo izašli više od jedne ili dve noći.“ „Potpuno smo podeljeni kulturom i po zemljama iz kojih smo došli. Ne okupljamo se ni zbog čega.“ Konačno, drugi vođa je to sažeo: „Ovde se neće dogoditi preporod. Udahnuo sam duboko, izgovorio molitvu u mislima i odgovorio: „Bog može sve. Kod Boga ništa nije nemoguće.” Vođe su spustile poglede na pod, zahvalile što sam došao i ispratile me do vrata.

Ali Bog je ganuo srca jednog ili dvojice tamošnjih vođa. Počeli su da se mole. Molili su se i molili. Bog je slušao. Dobio sam poziv da dođem i pozovem na preporod, i Bog je pozvao Ejpril i mene da tamo odemo!

Tražili smo da se u molitvi okupe što je više moguće pre probuđenja da se mole i budu obučeni da budu vođe malih grupa. Oni su se složili. Došli smo zakazane večeri i ušli u prostranu crkvu, nadajući se da ćemo videti trideset-četrdeset osoba. Jedna osoba je grozničavo radila na pripremi sastanka. Na kraju se pojavilo devetoro ljudi. Mnogi su kasnili. Rekli su da to zaista nije bilo najbolje veče za duhovni sastanak. Pomolili smo se sa njima, opremili ih i napustili crkvu veoma zabrinuti.

Bog nas je ispunio željom da po drugi put dođemo da se molimo i obučavamo ljude. Crkva je obećala da će naći još ljudi. U zakazano veče, stigli smo sa puno nade i očekivanja. Međutim, još manje ljudi se pojavilo nego prvi put. Ali kleknuli smo i molili se, pozivajući se na Božja obećanja.

Jedan dečak, zvaću ga Deks, sedeo je pored svoje majke u našem molitvenom krugu. Mahnuo je rukom da privuče moju pažnju. „Mogu li da budem vođa male grupe?“ Reče. Bio je mlad, veoma mlad, ali je imao više strasti za preporodom nego svi odrasli zajedno.

„Da ti to možeš!“ uveravao sam ga. „Udruži se sa svojom mamom. Možete raditi zajedno.” Njegov osmeh je bio veći od meseca. Oči njegove majke bile su svetle i sjajne od suza. Bog je šapnuo mom srcu: „Malo dete će ih voditi.“

Došla je prva noć serije probuđenja. Deks i njegova mama su sedeli ispred stolica postavljenih u krug, dok sam ja pozivao na probuđenje. Vodili su svoju malu grupu u Reči i u molitvi. Duh Sveti je bio prisutan.

„Manje će doći sutra uveče“, predvideo je jedan od učesnika napuštajući prvi sastanak. Ali išli smo napred. Svakodnevno se nas nekoliko molilo za svakog člana pojedinačno u toj crkvi, bilo da dolazi u crkvu ili ne. Tražili smo od Boga da dotakne srca svake osobe ljubavlju i snagom Svetog Duha. Tražili smo od Boga da učini ono što samo On može.

I svake noći dolazio je narod, ne dvoje ili troje, nego mnoštvo. Došli su stari i mladi. Ljudi su došli sa posla u radnoj odeći. Došli su ljudi koji odavno nisu dolazili u crkvu. Dok se Sveti Duh kretao po srcima, ljudi su počeli da dolaze. Ljudi sa kojima nikada nisu razgovarali, sada su sedeli da zajedno jedu pre sastanaka. Ljudi koji su bili u nesuglasicama jedni sa drugima sada su se ispovedali i tražili oproštaj. Ljudima tvrdih srca otvorena su srca da prime Božju ljubav, neki po prvi put.

Duh Sveti je delovao! Bog je osvetljavao tamu, da okupi one koji su bili rasejani da ponovo budu Božja porodica. To je ono što čini Sveti Duh!

Bog je pokrenuo srce Dona i njegove supruge Ejpril da pozovu mlade i stare na svakodnevno probuđenje sa Isusom kroz snagu Svetog Duha. Oni mobilišu crkve i škole da budu partneri u podučavanju roditelja kako najbolje da uče svoju decu i pripremaju ih za misiju.

Izazov 03srca

Molitva i probuđenje idu ruku pod ruku. Današnje svedočenje je to sasvim jasno pokazalo. Kako stoje stvari u vašoj crkvi? Da li nedostaje probuđenja? Može li razlog tome biti zato što nedostaje i usrdna molitva? Da li vas Bog možda poziva da počnete da se molite za probuđenje u vašoj crkvenoj zajednici? Zašto ne nađete molitvenog partnera u svojoj crkvi i zamolite Boga da vas vodi dok se molite za pojedince, okolnosti i opšte probuđenje vaše lokalne crkve?

Zamislite samo šta će se desiti kada pustimo da Sveti Duh deluje u našoj sredini!

Molitveni zahtevi

• Molite se za probuđenje svoje crkve i da vaš pastor(i) i starešina(e) budu ispunjeni Duhom.
• Molite se da vam Bog da partnera za molitvu ili čak više njih da se molite za probuđenje.
• Molite se da se Sveti Duh izlije na sve vođe divizija, unija, oblasti i lokalnih crkava, kao i na službe ili misionske aktivnosti koje podržavaju.
• Molite se da odgovorite kako god vas Sveti Duh vodi, čak i ako to znači da možda izađete u veri, čak i da pređete „reku Jordan“.
• Iskoristite obećanja iz Jezekilja 36:25-27 i Jezekilja 37 i gledajte kako Bog donosi istinsko probuđenje. Duhovno mrtvi ljudi i crkve mogu da ožive Duhom Svetim!
• Molite se za 7 imena na vašoj molitvenoj listi.