„Nalog za propovedanje Reči“, Izrael Ramos

Bio sam literalni evanđelista za vreme srednje škole u Mejnu. Obično smo imali slobodni petak kao lične dane, ali naš program sastavljen od strane starijih učenika koji su prodavali skuplje knjige, bio je namenjen nekim ljudima koji su radili petkom da bi zaradili dodatni novac. Uživanje u prilici da provedemo vreme sa popularnijim društvom, bio je razlog da se pridružim. Pozvonio sam na jedna vrata, pokušavajući da dokažem da sam vredan član društva, dok je moj partner pokušavao da prodaje od vrata do vrata. Posle nekoliko uspešnih sati na terenu, vratili smo se kući. Tada sam čuo legendarnu propoved koja je promenila ostatak mog života.

Pokojni C.D. Bruks je bio na radiju dok je jačina zvuka na zvučnicima automobila bila pojačana do pune jačine. Povod za propoved bilo je pomazanje dvojice službenika za delo jevanđelja. Nadahnuta poruka bila je iz (2. Timotiju 4:1-4) — reči starog Pavla mladom Timotiju: „ Zaklinjem te, dakle, pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom Njegovim i carstvom Njegovim: Propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem; Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama. “.

Upravo sam završio drugu godinu srednje škole i osetio Božji poziv da budem sveštenik. Još uvek u procesu otkrivanja ko sam zaista, moja ličnost se nespretno pomerala između plašljivosti i grubosti, nesigurnosti i preteranog samopouzdanja. Do tada nisam bio među onima koji su slušali propovedi na radiju. U stvari, tek sam malo pre toga postao pravi hrišćanin, ostavljajući iza sebe život izbora koji su mi otupili um i uništili duhovno iskustvo.

Dok je grmeći glas propovednika počeo da iznosi taj tekst, moj um – zajedno sa prozorima u kolima – izgledao je kao da će eksplodirati. „Propovedajte reč!“ Bio je to nalog praćen oštrim upozorenjima protiv pastora koji rade bilo šta drugo.

Od tog dana pa nadalje su se desile dve stvari. Prvo, razvio sam strast prema Reči Božijoj kao nikada ranije. Drugo, obavezao sam se na iznošenje istina iz biblije drugim ljudima.

Kada se to leto završilo, vratio sam se na akademiju na prvu godinu. Za naš obavezni čas dijalektike, odlučio sam da tu propoved iskoristim kao svoju inspiraciju. U to vreme nisam bio zabrinut zbog plagijata i pokušao sam da se setim što većeg dela propovedi koju sam čuo pre samo nekoliko meseci. Jedina stvar koje sam mogao da se setim bila je zastrašujuća svečanost Pavlovog naloga Timotiju: „Propovedaj reč!

Iskreno govoreći, prezentacija nije imala smisla. Nije uzeto u obzir činjenica da niko u publici nije bio na putu ka pastorskoj službi. Na kraju krajeva, mi smo bili gomila srednjoškolaca koji su jednostavno pokušavali da ispune obavezan zadatak da bi uspešno završili kurs — kurs koji nije bio popularan zbog zastrašujućeg zahteva da se govori u javnosti.

Osim što nisam razumeo potrebe publike, nisam vodio računa o sopstvenim sposobnostima kao govornika. Inspirisan Bruksovim stilom, napisao sam propoved punu uzvika, zamišljajući sebe kako svim glasom govorim svojim kolegama kao da ih i ja inspirišem na njihovom pomazanju za službu. Moja poruka nije odgovarala mojoj nameri.

Ne sećam se ocene koju sam dobio na svom govoru. Sećam se samo nekoliko saveta direktora škole koji me je podsećao da ne petljam po Bibliji, a zatim njegovih ohrabrujućih reči: „Bog će te jednog dana iskoristiti da učiniš nešto posebno za Njega.“

Te reči su zahtevale veru. Bio sam student sa poteškoćama u svakom predmetu i duboka strast mog srca da svoj život dam u službi Bogu tek je morala da se pojavi u posvećenom životu. Koliko god da sam pokušavao, nisam mogao da sam razumem Bibliju. Čitavu godinu, jedini biblijski odlomak koji sam proučavao u jutarnjim časovima bila je 2. Timoteiu 4:1-4.

Skoro petnaest godina kasnije, isti odlomak mi je pročitan na mom pomazanju za službu. Prošlo je dvadeset pet godina od tog dana kada sam propovedao sebi, a te Pavlove goruće reči i dalje služile kao ohrabrenje i upozorenje da ispunim svoju službu.

Izrael Ramos je direktor i koordinator službe javnog propovedanja na kampusu u oblasti Mičigen u Lejk Unionu, Njegova supruga Džudi je prosvetni radnik i zajedno imaju tri sina sa kojima uživaju da dele život.

Izazov srca

Bez obzira da li ste pastor ili ne, svaki vernik je pozvan da deli poruke Biblije koje menjaju život. U kom god obliku delimo svoju veru sa drugima, bilo u propovedanju, poučavanju, pisanju, pevanju, u delima služenja ili na bilo koji drugi kreativan način, od vitalnog je značaja da ono što delimo bude ispunjeno Rečju Božijom; U skladu sa Njegovim pravcima i Božjim karakterom ljubavi.

Reč Božija je moćna. Njegovo propovedanje utiče na živote za večnost. Hoćete li odgovoriti na Pavlov poziv i ’propovedati Reč‘ svojim rečima i delima?

Molitveni zahtevi

• Molite se za smelost da danas propovedate Reč rečima i delima. Molite se za više mladih ljudi da budu pozvani da propovedaju Reč.
• Molite se o svim pitanjima i nejasnim tekstovima koje imate u Bibliji. Zamolite Boga da vam pomogne da pronađete odgovore i jasnoću u vezi sa tim pitanjima.
• Molite se za svoje lokalne pastore. Molite se da ih Bog održi, zaštiti, i što je najvažnije, ispuni još obilnijim izlivanjem Svetoga Duha
• Molite se za zaštitu naših mladih ljudi od sve veće zavisnosti od tehnologije i vremena provedenog ispred ekrana.
• Molite se za 7 ljudi na vašoj listi poimence. Nastavite da tražite Božja obećanja.