Izvor: ANN, jun 2012.

„Tradicionalne kulture“ u Africi, Aziji i Južnoj Americi nisu jedina mesta na kojima može da se pronađe spiritizam, rekao je Francisko Gajoba, predsednik Adventističkog univerziteta na Filipinima na Trećoj internacionalnoj biblijskoj konferenciji u junu 2012. godine. Spiritistička verovanja takođe se pojavljuju i u najsofisticiranijim područjima, gde oni koji praktikuju Nju Ejdž, znajući ili ne, padaju u slične običaje.

Izazov za pastore i evanđeliste Adventističke crkve jeste da dopru do onih koji potiču iz animističkog i spiritističkog okruženja, ne samo u kontekstu svoje vere, već i u odvikavanju novih vernika od mešanja starih običaja sa njihovom novom hrišćanskom verom.

Gajoba je zapazio da su spiritistička verovanja pretežna u mnogim područjima.

„Za nas koji služimo u tradicionalnim kulturama, spiritizam je uvek postojao,“ objasnio je on. „Duhovi su sredstvo spasenja za animiste.“

Ali, dodao je, „okvir spiritizma nastavlja se u Rimokatoličkoj teologiji, gde se „duša“ ujedinjuje s telom pre rođenja i nastavlja posle smrti.“ On kaže da takvo mišljenje prožima i veći deo Protestantizma.

Hinduizam i Budizam imaju slično mišljenje o duši koja živi posle smrti i čak se reinkarnira u druga tela, objasnio je on. Kineske i afričke folklorne tradicije imaju koncept u kojem se duhovi predaka veoma poštuju, jer će oni ponuditi blagoslov, a u suprotnom uslediće kletva za one koji ih ne poštuju. Afrička folklorna tradicija proširila se na novi svet kroz afričku dijasporu i pojavljuje se u folklornim područjima Kariba, Haitija, Brazila i drugih.

Spiritizam i elementi animizma pojavljuju se čak i kod obrazovanih. Gajoba se prisetio jednog razgovora koji je vodio sa jednim profesorom sa Univerziteta na Filipinima, javnom institucijom koja je poznata po naklonosti ateizmu: „Ne verujem u duhove, ali ih se bojim.“ U Zapadnoj kulturi, kao što je SAD, putovanje u čudne običaje može da se pronađe kod onih koji sebe nazivaju „duhovnim ali ne i religioznima,“ rekao je Gajoba, citirajući naučnika Roberta Fulera, koji je takve ljude definisao kao „eklektičke tragaoce… koji biraju avenije najvećih uteha i efekta koje su odvojene od struktura organizovane religije.“

Kako ovo može da se reši? „Potrebno je da prilagodimo naše misionarske metode,“ kaže Gajoba, koji je zapazio da je poučavan uglavnom američkom stilu evangelizma i da je imao američki proizvedene materijale ranije u svojoj službi. „Adventisti koji uzimaju Bibliju ne samo kao izvor istine, već kao i misionarski metod, imaju modele za takav rad.“

„Mi proučavamo Bibliju i teologiju, ali ne izučavamo kulture i kontekst, naročito one koje nisu naše,“ rekao je on. „Na primer, stil evanđeoske apologetike teško da će imati bilo kakvog uticaja na one koji su prihvatili Nju Ejdž.“

„Potrebno je da uputimo prikladniji odgovor na animizam i folklorne religije gde je spiritizam duboko ukorenjen, kako bismo mogli da objavimo večno jevanđelje većini ljudi na svetu,“ završio je on.