Ateisti i drugi nevernici pozdravili su primedbe pape Franje od 22. maja da obavljanje „dobrih dela“ nije eksluzivni domen ljudi vere, već mesto gde oni i ateisti mogu i treba da se sretnu.

U privatnoj propovedi, Franja je opisao da činjenje dobra nije pitanje vere, već „dužnosti, to je kao identifikaciona kartica koju je naš nebeski Otac dao svima nama, jer nas je stvorio po svom liku.“

Zatim, osvrćući će sa one koji nisu katolici ili uopšte nisu vernici, rekao je, „Ako činimo dobro drugima, ako ih tamo sretnemo, čineći dobro, i mi idemo polako, nežno, malo po malo, onda ćemo stvoriti tu kulturu susreta: to nam je toliko mnogo potrebno. Moramo da sretnemo jedni druge čineći dobro.“

Reakcija među američkim nevernicima protezala se od blagog iznenađenja do tople dobrodošlice. Neki kažu da vide Franjine primedbe kao znake da neverovanje – ateizam, humanizam i druge forme slobodne misli – postaje normalizovano, a drugi vide priznanje onoga što su oduvek govorili: Da neverovanje ne znači i nedostatak morala.

„Mi smo zajednica koja samo pokušava da čini dobro i živi dobrim životom, kao većina zajednica,“ rekao je Greg Epstejn, humanistički kapelan Univerziteta Harvard i pisac knjige „Dobar bez Boga.“ „Njegova rečenica je priznanje toga. Ona je dobrodošla i zadovoljavajuća.“

Epstejn je bio zapanjen kontrastom Franjinih primedbi i jednim intervjuom posle toga od strane Si-En-Ena sa žrtvom tornada u Oklahomi. Kada je novinar Volf Blicer upitao ženu da li je zahvalna Bogu što je njena porodica preživela, odgovorila je da su oni ateisti.

„Imate ovaj mali primer ove mlade majke nežnog govora koja se oporavlja od tornada, koja svojim prisustvom, svojim tihim dostojanstvom, ne samo primerom pokazuje ono što je papa rekao, već ga i zasenjuje,“ kaže Epstejn. „Njeno tiho dostojanstvo koje otkriva dobru osobu punu ljubavi, čini da moja reakcija, a mislim i reakcija mnogih ljudi (na Franjinu primedbu) bude, „Pa, naravno.“

Dejl MekGovan takođe je pohvalio papino priznanje nevernicima. Njegova fondacija Iznad verovanja, sakuplja sredstva od nevernika i deli ih dobrotvornim službama a organizuje i ekipe svetovnih dobrovoljaca.

„Sve što smanjuje nedostatak poverenja i strah između ljudi dobra je stvar,“ rekao je on. „Neki ljudi će možda reći da je to suprotno proteklim izjavama (drugih papa), ali meni do toga nije stalo. Odlično je ako se pojavi trenutak da možemo te podele da ostavimo iza nas, i ovo je primer toga i mislim da je divno.“

Franjin prethodnik, Benedikt XVI bio je glasni protivnik sekularizma i neverovanja, iako je odobrio novu inicijativu koja se zvala „Predvorje neznabožaca“ kako bi stupio u dijalog sa nevernicima i povezao se sa poznatom italijanskom novinarkom Orijanom Falači, ateistkinjom koja je videla nevolju u porastu evropskog Islama.

U istoj propovedi, Franjo je rekao da svi ljudi, „čak i ateisti“ su „iskupljeni Hristovom krvlju“ – što je hrišćansko verovanje da su gresi čovečanstva izbrisani Isusovim raspećem. Uključivanje ateista u verovanje koji oni ne dele kao da je izazvalo dosta primedbi.

„On koristi sopstveni rečnik i govori iz sopstvenog verovanja,“ rekao je MekGovan. „To nije poenta. Poenta je u tome što on kaže, „Ja vas se ne bojim“ i mislim da je to divno.“