Ganun Diop,  zastupnik Adventističke crkve  za pitanja verske slobode, govorio je na konferenciji Ujedinjenih nacija visokog nivoa o različitim pogledima na seksualnost u svetlu biblijskih učenja i naglasio da je hrišćanski imperativ da se svako ljudsko biće tretira sa dostojanstvom i poštovanjem.

Diop, direktor Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu i generalni sekretar Internacionalne asocijacije za versku slobodu (IRLA), održao je uvodno izlaganje na trodnevnom događaju pod nazivom “Sloboda religije ili verovanja i seksualnost: razgovori”,  održanom u Palati nacija u Ženevi u Švajcarskoj.

On je obradio odnos između verske slobode, ljudskih prava i seksualnosti nakon što je pozvan od strane Hajnera Bilefelda, specijalnog izveštača Ujedinjenih nacija za slobodu religije i verovanja da iznese stručni pregled verskih stavova po pitanju ljudske seksualnosti, naročito iz perspektive hrišćanskih tradicija.

U svom uvodnom obraćanju, Diop se potrudio da objasni biblijska učenja i vrednosti koje utiču na hrišćansku reakciju po pitanju istopolnih brakova.

“Hrišćani, na prvom i najvažnijem mestu, na ljudsku seksualnost gledaju u kontekstu stvaranja, gde je sve proglašeno ‘dobrim’, čak ‘veoma dobrim’”, rekao je Diop grupi učesnika konferencije koja je održana od 8. do 10. juna. “Ali, kao što biblijska istorija to opisuje, ono što je svet postao nakon odvajanja od Boga je druga priča.”

Diop je u izlaganju izneo istorijski razvoj različitih teoloških i tradicionalnih verovanja o ljudskoj seksualnosti unutar različitih hrišćanskih zajednica, i uticaj kulturnih normi u formiranju stavova o ispravnom ponašanju na polju seksualnosti.

On je obratio pažnju na sedam biblijskih tekstova koji se istorijski smatraju delovima Biblije koji zabranjuju istopolne odnose, i objasnio različita tumačenja ovih tekstova. On je rekao da većina hrišćana – bilo da su katolici, pravoslavci ili protestanti – veruju da su ovi tekstovi božanska zabrana istopolnih odnosa. Ipak, naglasio je on, narasta broj hrišćana koji stavljaju pod znak pitanja ovakvo tumačenje dajući alternativna interpretacije koje sugerišu, u skladu sa njihovim pogledom, da Biblija ne govori o pitanju homoseksualnosti kakva je poznata u današnje vreme.

Diop je, takođe, obratio pažnju na narastajući jaz između sekularnog društva i religijskih organizacija kada je u pitanju seksualnost. On je ukazao na zvanične izjave vodećih hrišćanskih crkava koje naglašavaju monogamne heteroseksualne brakove, što je u suprotnosti sa pristupom civilnog društva i narastajućeg broja hrišćana koji podupiru homoseksualne brakove, način života i praksu. On je rekao da je sve teže postići saglasnost po ovom pitanju.

Ganun Diop, direktor Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu Adventističke crkve u svetu, tokom konferencije pri Ujedinjenim nacijama o seksualnosti i verskoj slobodi (Foto: UN)

Diop, adventistički teolog i bivši profesor teologije, biblijskih jezika i komparativne religije, rekao je prisutnima na konferenciji u Ujedinjenim nacijama da se “osnove hrišćanske vere nalaze u neotuđivoj slobodi svake osobe da izabere zavetni odnos sa Bogom.”

Ova sloboda znači, rekao je on, da hrišćani treba da budu oprezni u pokušajima da ozakone svoja verska uverenja o seksualnosti, pretvarajući verske vrednosti u javnu politiku koja diskriminiše ili kažnjava one koji odbacuju specifična verska učenja.

„U ovoj debati, hrišćanskim crkvama i ljudima različitih religija ili uverenja moraju da budu jasni realni parametri rasprave“, rekao je Diop. „Odluka da se nešto legalizuje ili kriminalizuje spada u nadležnost sudova i zakonodavaca.“

U intervjuju koji je dao nakon ovog događaja, Diop je ukazao na tekstove Elen Vajt, suosnivača Adventističke crkve, u knjizi “Patrijarski i proroci” na 34. strani originala  gde ona iznosi opis zajednice koju Bog traži od svojih stvorenih bića: “Od svih svojih stvorenja Bog očekuje službu iz ljubavi – službu koja proističe iz poštovanja prema Njegovom karakteru. On ne uživa u iznuđenoj poslušnosti; i On svima priznaje slobodnu volju da bi Mu mogli dobrovoljno služiti.”

“Prepoznavanje slobode pojedinca po pitanjima seksualnosti nije isto što i odobravanje, i ne osporava hrišćansko pravo govora o jasnim moralnim standardima Božjeg ideala za ljudske odnose”, rekao je Diop.

On je rekao da hrišćani imaju dodatnu odgovornost koja se zasniva na judeo-hrišćanskom verovanju da su sva ljudska bića stvorena na sliku Božju. Ova odgovornost, rekao je on, vodi ka priznavanju božanskog pečata u svakom čoveku i na proširivanje ljubavi i poštovanja koje je Hristos pokazao u svojem odnosu prema palom čovečanstvu.

“Šta to znači za hrišćane u današnje vreme i njihov odnos prema onima koji imaju drugačija verovanje o ljudskoj seksualnosti?”, rekao je Diop. “To znači reći ‘Ne’ diskriminaciji ili nasilju bilo koje vrste. To znači da treba da pokažemo da ljudi mogu da veruju različito, i da budu različiti, iako dele istu ljudsku prirodu; to znači živeti u zajedničkom javnom prostoru sa poštovanjem prema svakoj osobi; to znači prepoznati da je svakoj osobi dato pravo – i odgovornost – slobode od strane Tvorca.”

On je nastavio: “Nijednoj osobi ne treba poricati ljudskost, iako koristi svoje pravo izbora. Bog je ljudskim bićima dao privilegiju da žive ili ne žive u skladu sa Božjim otkrivenim standardima. Nasilje, zločini iz mržnje, ili zločini podstaknuti mržnjom prema samom sebi, kao što je ovaj koji se dogodio u Orlandu, su potpuno odvratni i varvarski.”

U drugom obraćanju na konferenciji, Diop je podsetio učesnike da kada se govori o ljudskoj seksualnosti treba uzeti u obzir u razmatranje širu kategoriju. On je predložio da se pitanje seksualnosti proširi van granica LGBTIQ vokabulara kako bi diskusija obuhvatila razne seksualne prakse – koje su legitimne i štetne – kao i teške situacije osoba koje su rođene sa nenormalnim ili deformisanim genitalijama. On je istakao pitanja obrezivanja devojčica, korišćenja dečaka i devojčica za protituciju, kao i kulturu alfa mužjaka koja značajno oštećuje zdravu sliku muškarca o sebi samom. Takođe je podsetio učesnike konferencije na istorijsku praksu kastracije i sakaćenja polnih organa muškim robovima crncima od strane arapskih muslimana.

Upitan u intervjuu zašto Crkva učestvuje na konferencijama Ujedinjenih nacija poput ove, Diop je naglasio ogromnu vrednost koju ima adventističko prisustvo i glas „na stolu“ u okviru međunarodne zajednice donosilaca odluka – ljudi od uticaja, koji oblikuju društvene trendove i vrednosti.
„Jasno je da su homoseksualnost i seksualni identitet teme koje danas izazivaju podele u mnogim zemljama“, rekao je Diop. „Stavovi prema seksualnosti čvrsto su isprepleteni sa kulturom, tradicijom, kao i verskim uverenjima.“

On je istakao da unutar zemalja Ujedinjenih nacija postoji širok spektar pravnih regulativa o istopolnim vezama. Oni variraju od istopolnih brakova i građanskih zaštita u Sjedinjenim Američkim Državama, Južnoj Africi, i nekoliko drugih zemalja, do zabrana, diskriminacije, i otvorene kriminalizacije u drugim.
Ipak, uprkos osetljivosti i kompleksnosti teme, Diop  veruje da adventisti ne treba da budu na marginama javnog diskursa.

“Adventistička crkva je među onim crkvama koje razumeju da je božanski poredak stvaranja heteroseksualna zajednica jednog muškarca i jedne žene u monogamnom braku”, nastavio je Diop. “To verovanje je jasno izraženo u crkvenim izjavama i nastavlja da bude njen zvanični stav.”

„Kao što g-đa Vajt ističe, ‘kraljevi, guverneri i veća’  treba da imaju znanje o istini kroz naše svedočenje jer je ovo jedini način na koji svedočanstvo istine može da dosegne do ljudi visokog autoriteta”, rekao je Diop, pozivajući se na propoved Elen Vajt pod naslovom ‘Ja ću te sačuvati od časa iskušenja’ koja je objavljena u časopisu  Pregled i glasnik (Review and Herald ) 15. aprila 1890. godine.

“Odeljenje za odnose sa javnošću i versku slobodu je fokusirano na javno angažovanje u cilju misije”, rekao je Diop. “Njegov cilj je da Crkvi da poziciju kredibiliteta, relevantnosti i poverenja u javnoj sferi bez kompromitovanja vrednosti i učenja Crkve koja su iznesena u zvaničnim izjavama. Ovo je cilj koji pokreće delovanje Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu više od stoleća i još uvek je u srcu našeg rada danas.”

Učesnicima ove konferencije obratili su se i Hajner Bilefeld, specijalni izveštač Ujedinjenih nacija za slobodu religije i verovanja; Javaid Rehman, profesor islamskog prava i međunarodnog prava na Brunel univerzitetu u Londonu; i Vitit Muntarbhorn, predsednik istražne komisije UN za Siriju i bivši specijalni izveštač UN o ljudskim pravima u Južnoj Koreji.

Trećeg dana konferencije, Diop je pozvan da zajedno sa ostala tri predavača na konferenciji učestvuje u javnoj panel dikusiji. Moderator ove panel diskusije, koja je bila namenjena za širu zajednicu UN, bila je  Kejt Gilmor, zamenik visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.