Izvor: Adventist Review, Januar 2013.

Šest meseci nakon prvobitnog zahteva od strane Inter-američkog odeljenja Hrišćanske adventističke crkve (Crkve adventista sedmog dana), Dobrovoljci maranata internacional završili su Jednodnevni školski kamp za Mahuma Sur osnovnu adventističku školu u Kurakaou. Škola je počela sa nastavom na ovoj novoj lokaciji u januaru, sa upisanih 225 učenika.

Jednodnevni školski kampus zamenio je onaj koji je bio veoma oštećen za vreme tropske oluje iz 2008. godine. Pored druge štete koju je nanela voda, krovovi i delovi zidova bili su potpuno uništeni, ostavljajući učionice u žalosnom stanju. Ironično, oluja je bila odgovor na godine molitve od strane školskog osoblja. Škola se nalazila u blizini rafinerije nafte, škodljiva isparenja trovala su vazduh u školi, i roditelji i nastavnici brinuli su zbog dugotrajnog uticaja neprestanog izlaganja otrovima. Preseljenje škole bilo je najidealnije rešenje, ali nije bilo izvodljivo. Pošto škole imaju ustavni mandat na Kurakau, čak i verske škole se oslanjaju na federalne fondove da bi mogle da rade, a vlada nije imala nikakve planove ni sredstva da preseli školski kampus. Ipak, kada je prethodni kampus uništila oluja, vlada nije imala drugog izbora već da da ponovo sagradi.

Vlada je školi Mahuma Sur privremeno dala na korišćenje jedan drugi kampus koji je u to vreme bio prazan. Nažalost, on se nalazio na istočnoj strani ostrva – daleko od većine porodičnih domova koji se nalaze na severozapadnoj strani. Vožnje autobusom, koje je plaćala vlada, vodile su decu od njihovog starog kampusa do privremene škole na istoku – a ta vožnja iziskivala je da neka deca ustanu mnogo pre zore.

„Teško je kada deca moraju da ustanu veoma rano i napuste svoje domove u 5 sati, kako bi stigla u Adventističku školu. Teško je kada se kući vrate uveče u 7 sati,“ kaže Sumire Kastir, majka iz Mahuma Sur škole. Za Kastirovu, dugo putovanje – mada teško – bilo je vredna investicija. „Za moju porodicu Isus je na prvom mestu, zato smo izabrali Adventističku školu.“

Prošlo je tri godine i 2012. vlada je obavestila Mahuma Sur školu da počevši od 2013. godine, oni više neće plaćati prevoz autobusom za učenike. Bez prevoza, roditelji su zapretili da će ispisati decu iz Adventističke škole i upisati ih u druge škole u blizini. Šurman Kuk, predsednik oblasti Kurakao i Bonaire, kaže da bi pad broja đaka imao ozbiljne posledice po čitav adventistički obrazovni sistem na Kurakaou.

„Pa, o posledicama nisam želeo da razmišljam… Najvažnije pitanje je bilo šta ćemo raditi sa decom koja ne mogu da stignu do istočne strane ostrva? Šta ćemo uraditi za njih? Drugo, vlada je finansirala škole na osnovu broja učenika koje imaju. Prema broju učenika, dobijate novac za plate nastavnicima. Ako nemate dovoljno đaka, moraćete da otpustite mnogo nastavnika. To bi konačno značilo kraj Adventističkog obrazovanja na ostrvu.“

Zatvaranje škole Mahuma Sur, trenutno jedne od dve Adventističke škole na Kurakaou, imalo bi negativan uticaj na crkveni misionski rad. Kuk veruje da je obrazovanje bilo sastavni i uspešni deo evangelizma na ostrvu.

„Mnoga naša deca – čak i naša sopstvena – najpre u školi stiču pojam o tome šta adventisti veruju. Bilo da je direktno ili indirektno, seme je posejano. Mnogo puta se to ne pripisuje školi, ali ako pogledate statistike, videćete da je kod mnoge dece, osnova rada za adventizam postavljena u školi,“ kaže Kuk.

„Primili smo poruku u kojoj smo zamoljeni da razmotrimo hitan zahtev koji je bio prioritet za diviziju,“ kaže Kajl Fies, potpredsednik marketinga i projekata u Maranati. „Nakon ispitivanja situacije u Kurakaou, zaključili smo da naš program Jednodnevni školski kampus može da obezbedi brzo i uspešno rešenje problema.“

Dvadeset i devetog novembra 2012. godine jedna ekipa dobrovoljaca Maranata stigla je u Kurakao. Za nešto više od nedelju dana, dobrovoljci su napravili 12 učionica tipa Jednodnevne škole. Adventistička crkva na Kurakaou posvetila je kampus 8. decembra 2012. godine, a ceremonija je održana na gradskom trgu.

Službenici se nadaju da će jednog dana vlada sponzorisati izgradnju veće škole, pretvarajući ove jednodnevne strukture u prostor za dodatne učionice. S obzirom na nedostatak aktivnosti vlade na projektu tokom protekle četiri godine, ovo baš i nije izvesno.

„Radili smo sa vladom da dobijemo novu školu koju su obećali, ali obećanja su daleko od ispunjenja. Zato kada smo skoro izgubili nadu, došla je Maranata i veoma smo zahvalni zbog toga,“ kaže Kuk.