Bog je utkao muziku u samo delo stvaranja. Kada je sve načinio „pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu.” (Jov 38,7) Knjiga Otkrivenje oslikava Nebo kao mesto neprestane hvale, sa pesmama koje proslavljaju Boga i Jagnje Božje.

„I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što seđaše na prestolu, što živi va vek veka, padoše dvadeset i četiri starešine pred Onim što seđaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreći: Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.” (Otkrivenje 4,9-11)

Videti – (Otkrivenje 5,9-13; Otkrivenje 7,10-12; Otkrivenje 12,10-12; Otkrivenje 14,1-3; Otkrivenje 15,2-4; Otkrivenje 19,1-8).

Pošto je Bog načinio ljudski rod po svojem obličju, mi zajedno sa ostalim Njegovim stvorenjima delimo ljubav i uvažavanje prema muzici. Zapravo, muzika može da nas dotakne takvom silinom iznad bilo kakvih reči ili nekog drugog tipa komunikacije. U svom najčistijem smislu, ona može da uzdigne naša bića u samo Božje prisustvo, gde Ga anđeli i ostala bezgrešna bića proslavljaju u pesmi.

Međutim, greh se nadvio nad Njegovim stvaranjem. Božanska slika je usled greha narušena i poprilično uništena. U svakom aspektu na ovom svetu, pa i u muzici, ona dolazi do nas pomešana sa dobrom i zlom. Muzika nije moralno i duhovno neutralna. Neka može biti upotrebljena da nas uzdigne u visine, do najuzvišenijih ljudskih iskustava, dok druga može da bude korišćena od strane princa zla, da nas ponizi i osramoti, da pobudi želju, strast, očaj, bes i mržnju u nama.

Gospodnji glasnik Elen Vajt savetuje nas neprestano da uzdignemo svoj pogled na muziku. Ona izjavljuje: “Muzika kada nije zloupotrebljena predstavlja veliki blagoslov. Međutim, kada se pogrešno upotrebljava, ona predstavlja strašno prokletstvo. Ispravno upotrebljena, muzika je dragoceni Božji dar namenjen da uzdigne misli ka uzvišenim i plemenitim  stvarima, da inspiriše i uzdigne duše.”

O sili pesama, ona piše: “To je jedan od najefektnijih načina da se utiče na ljudsko srce sa duhovnom istinom. Koliko često dušu teško pritisnutu, punu očajanja, memorija podseća na neku Božju reč, davno zaboravljenu pesmu iz detinjstva. Tada iskušenje gubi svoju snagu, život dobija novi smisao i novu svrhu, a hrabrost i radost potom bivaju prenete na druge duše…

U okviru verske službe, pevanje je podjednako značajan čin bogosluženja koliko i sama molitva. Zapravo, mnoge pesme su molitve… Dok nas naš Spasitelj vodi prema večnosti, obuzeti slavom Božjom možemo se priključiti pesmama hvale nebeskog hora oko prestola. Kao odjek anđeoske pesme u našim zemaljskim domovima, srca bivaju približena nebeskim pevačima. Rajsko zajedništvo počinje na zemlji. Mi ovde učimo početne note pesme hvale.”

Kao adventistički hrišćani, mi verujemo i propovedamo da će Isus uskoro ponovo doći. U našem propovedanju vesti trostruke anđeoske poruke širom sveta (Otkrivenje 14,6-12) mi pozivamo sve ljude da prihvate večno Jevanđelje, da proslavljaju Boga Stvoritelja i da se pripreme za ponovni susret sa Gospodom. Mi pozivamo sve ljude da izaberu dobro a ne zlo; da kažu “Ne” bezbožnosti i svetovnim strastima i da žive umerenim, ispravnim, pobožnim životom u sadašnjem dobu, dok čekamo na blaženu nadu – slavni dolazak našeg velikog Boga i Spasitelja, Isusa Hrista.

“Učeći nas da se odreknemo bezbožnosti i želja ovog sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovom svetu. Čekajući blaženu nadu i javljanje slave velikog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista.” (Titu 2,12.13)

Mi verujemo da Jevanđelje utiče na sve oblasti života. Zbog toga smatramo, s obzirom na ogroman potencijal muzike na dobro ili zlo, da ne možemo biti ravnodušni prema njoj. Dok shvatamo da ukusi u muzici variraju od pojedinca do pojedinca, mi verujemo da Sveto Pismo i spisi Elen Vajt, sugerišu principe koji mogu da utiču na naš izbor.

U ovom dokumentu izraz “sveta muzika” odnosi se na religioznu muziku određenu da nas fokusira na Boga, biblijske i hrišćanske teme. U većini slučajeva, to je muzika komponovana i namenjena za službe Bogu, evanđeoske sastanke ili privatne molitvene sastanke. To može biti vokalna ili instrumentalna muzika. Međutim, nije svaka religiozna muzika prihvatljiva za adventiste. Religiozna muzika ne bi trebalo da evocira sekularne misli ili da se usaglašava sa ovozemaljskim obrascima ponašanja, razmišljanja i delovanja.

“Sekularna muzika” je muzika komponovana po nameni. Ona se obraća zajedničkim životnim pitanjima i osnovnim ljudskim emocijama. Ona proizilazi iz našeg sopstvenog bića, kao reakcija na život, ljubav i svet u kome se nalazimo. Ona može biti moralno uzdižuća ili degradirajuća. Iako ne proslavlja direktno Boga, ona može imati svoje mesto u životu hrišćana. Ovaj dokument govori o principima izbora muzike.

Muzika koju hrišćani biraju trebalo bi da bude regulisana sledećim principima:

1. Sva muzika koju hrišćanin sluša, izvodi ili komponuje bilo da je “sveta” ili “sekularna” treba da proslavlja Boga.

“Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.” (1. Korinćanima 10,31) To je glavni biblijski princip. Šta god ne ispunjava ovaj visoki standard, slabi naše iskustvo i zajednicu sa Bogom.

2. Sva muzika koju hrišćanin sluša, izvodi ili komponuje bilo da je “sveta” ili “sekularna” treba da bude najplemenitija i najbolja.

“A dalje, braćo moja, šta je god istinito, šta je god pošteno, šta je god pravedno, šta je god prečisto, šta je god preljubazno, šta je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.” (Filibljanima 4,8) Kao sledbenici Isusa Hrista koji se nadaju i očekuju da se pridruže nebeskim horovima, mi posmatramo ovaj život na ovoj zemlji kao pripremu i predukus života koji će doći.

Od ova dva temelja – proslavljanje Boga u svim stvarima i izabiranje najplemenitije i najbolje muzike, zavise ostali navedeni principi izbora muzike za hrišćane.

3. Muziku treba da karakteriše kvalitet, balans, prikladnost i autentičnost. Muzika hrani naša društvena, psihološka i socijalna osećanja, kao i naš intelektualni rast.
4. Ona podjednako utiče i na intelekt i na telo na pozitivan način. Ona ima holistički pristup ljudskom biću.
5. Muzika pobuđuje kreativnost koja proizilazi iz kvalitetnih melodija. Ako je harmonična, ona koristi harmonije na interesantan, umetnički način i koristi ritam da ih upotpuni.
6. Vokalna muzika koristi reči koje pozitivno stimulišu intelektualne kapacitete, kao i naše emocije i snagu volje. Dobre reči su kreativne, bogate u sadržini i lepo sročene. One se fokusiraju na pozitivne stvari i reflektuju moralne vrednosti. One obrazuju i uzdižu, i usklađene su sa biblijskom teologijom.
7. Muzički i lirski elementi treba zajedno u harmoniji da utiču na razmišljanje i ponašanje u skladu sa biblijskim vrednostima.
8. Prava muzika održava razumnu ravnotežu duhovnih, intelektualnih i emocionalnih elemenata.
9. Hrišćani treba da prepoznaju i priznaju doprinos različitih kultura u proslavljanju Boga. Muzičke forme i instrumenti variraju širom svetske adventističke porodice. Muzika iz jedne kulture može zvučati čudno u nekoj drugačijoj kulturi.

Stvaranje hrišćanske adventističke muzike znači izabrati najbolje, i iznad svega voditi ljude bliže Tvorcu i Gospodu, proslavljajući Ga. Uzdignimo se prema izazovu alternativne muzičke vizije, i kao deo naše holističke proročke poruke, načinimo jedinstveni adventistički muzički doprinos kao svedočanstvo svetu o narodu koji čeka Hristov skorašnji povratak.

• Muzika je jedan od najefektnijih načina da se u srce utisne duhovna istina. (Vaspitanje str.168)
• Elen Vajt takođe navodi da će u budućnosti, “neposredno pred kraj vremena milosti biti glasna muzika, vika sa bubnjevima, ples. Čula racionalnog bića biće toliko zbunjena, da neće moći da donose prave odluke. To je period povlačenja Svetog Duha. Sveti Duh se nikada ne otkriva u takvim metodama, u takvoj ludnici buke. Ovo je sotonski izum, i metod da prikrije čistu, iskrenu, uzdižuću, oplemenjivajuću istinu za ovo vreme.” (Svedočanstva, vol 1, str. 497)
• Mi prihvatamo da u nekim kulturama, harmonije nisu toliko značajne kao u drugima.

Ove smernice su izglasane na sednici Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve 13. oktobra 2004.