Adventistički evanđelista Mark Finli citirao je 14. aprila 2013. svog mentora, legendu televizijske službe Džordža Vandemana, kako bi ohrabrio Adventiste sedmog dana da proaktivnije pristupe ličnom i zajedničkom zdravlju.

Rečenica potiče iz priče koju je Vandeman voleo da priča: Jedini način da stignete do jednog drevnog manastira koji se nalazi na vrhu strme planine bio je običan konopac. Monah, vireći preko gole stene, povlačio je gore turiste u pletenoj korpi. „Koliko često menjate konopac?“ upitao je jedan uplašeni turista. „Kada god pukne,“ odgovorio je monah.

Delegati su se smejali na prvom poslovnom zasedanju Prolećnog sastanka u Batl Kriku. Zasmejali su se ali su takođe zastali da razmisle o sopstvenom načinu života, slično ranim vođama crkve koji su pre 150 godina slušali izveštaj saosnivača crkve i proroka, Elen Vajt, o njenim vizijama o naizgled radikalnim zdravstvenim principima. Nemojte da pušite. Vežbajte. Izostavite tu svinjsku krmenadlu sa jelovnika.

Ta vizija, data u vremenskom periodu kada je puštanje krvi bilo čest medicinski običaj, postaće kičma onoga što se danas naziva holističkom globalnom zdravstvenom službom. Crkva adventista sedmog upravlja mrežom od oko 600 bolnica, klinika i dispenzera širom sveta i mnoge inovativne zdravstvene vođe ubraja među svoje vernike.

Ali za vreme Prolećnog sastanka vođe Crkve tražile su obnavljanje naglaska sveobuhvatne strane zdravstvene službe – spajanje fizičkih i duhovnih komponenata. Diskusija je bila nastavak onoga o čemu su vođe zdravstvene i propovedničke službe Crkve po prvi put govorile na sastanku prošlog meseca.

„Činimo to već 150 godina. To je u našoj DNK,“ rekao je Finli. „Ali sada to posmatramo iz novog ugla.“

Delegati su pregledali i prihvatili 10 preporuka koje su nastale iz tog sastanka. One obuhvataju refokusiranje Hristovog metoda na ispunjavanje fizičkih potreba pre duhovnih, nalaženja načina da se ovi metodi integrišu u nastavne planove i prakse u crkvenim obrazovnim institucijama. Dokument takođe obećava da će podržavati delo „centara uticaja“, gde se takva služba već obavlja.

„Ako se manje vremena posveti propovedanju a više ličnoj službi, videće se veći rezultati,“ rekao je dr Alan Hendisajds, jedan od direktora Odeljenja za zdravstvenu službu pri Generalnoj konferenciji, citirajući odlomak iz knjige Elen Vajt, Healing (p. 143).

Predsednik Crkve adventista sedmog dana Ted N. C. Vilson, takođe je spomenuo spise Elen Vajt. „Najbolja stvar koju možete uraditi u Njujorku je medicinsko misionarsko delo,“ rekao je on, spominjući rečenicu iz jednog pisma koje je ona napisala. „Zdravlje,“ nastavio je on, „desna je ruka evangelizma. Zdravlje je ono što otvara vrata.“

Idući napred, zdravstvena služba duboko će se ukoreniti u crkvenim inicijativama kao što je Misija gradovima, rekle su vođe Crkve.

Ipak, neki delegati su upitali da li trenutni budžet svetske Crkve za zdravstvenu službu može da finansira kvalitetne, privlačne programe koji će uticati na društvo. Delegat iz crkvene Južno pacifičke divizije snažno je pozvao Izvršni odbor da pregleda postojeće uspešne društvene programe i da ih uvede u glavnu službu. Citirao je programe za oporavak od depresije i zavisnosti, kao moguće primere.

Majk Rajan, potpredsednik Adventističke crkve, složio se s tim. „Imamo tako mnogo programa, ali smo slabi kada se radi o njihovom sprovođenju kako bi se stvorilo nešto veliko“ – a to je naglasak zbog kojeg je upućen hitan poziv za sveobuhvatnu zdravstvenu službu.“

Džonatan Dafi, predsednik ADRE, aplaudirao je novom pristupu zdravstvenoj službi. Rekao je da postoje koraci ka obraćenju, počevši sa osvešćivanjem i završavajući se za doživotnim učeništvom.

„Ono što me uzbuđuje jeste što je to istinski pokušaj da se službe spoje,“ rekao je Dafi. „Svi mi moramo da razmislimo o ovome i da se pitamo, „Kako ja doprinosim ovoj službi?“ Kako se ADRA uklapa u ovo? Mi smo deo pripremnog posla.“

Hendisajds je rekao da ne treba samo poruka da bude sveobuhvatna – da se odnosi na fizičke, mentalne, emotivne, društvene i duhovne potrebe – već to treba da bude i njeno objavljivanje.

„Svaka crkva, svaka bolnica, svaka institucija, svaka služba podrške, mora da bude sveobuhvatna u svojoj poruci,“ rekao je Hendisajds. „Čak će i ovi sastanci morati da se promene,“ dodao je, misleći na duge sate koje delegati provode sedeći u konferencijskim prostorijama tokom crkvenih poslovnih sastanaka.