Katolici i luterani obeležili 500 godina reformacije
Zajednička izjava Luteranske svetske federacije i Pontifikalnog veća za promovisanje hrišćanskog jedinstva na zaključku godine zajedničkog obeležavanja reformacije, 31. oktobra 2017.
31. oktobra 2017. godine, poslednjeg dana godine zajedničke ekumenske komemoracije reformacije, mi smo veoma zahvalni za duhovne i teološke darove dobijene kroz reformaciju, komemoraciju koju smo zajednički delili sa našim ekumenskim partnerima širom sveta. Isto tako, molili smo za oproštaj za naše propuste i za načine na koje su hrišćani ranili Telo Gospodnje i povredili jedni druge tokom pet stotina godina od početka reformacije do danas.
Mi, luterani i katolici, duboko smo zahvalni za ekumensko putovanje na kome smo zajedno pedeset godina. Ovo hodočašće, podstaknuto zajedničkom molitvom, bogosluženjem i ekumenskim dijalogom, imalo je kao rezultat uklanjanje predrasuda, povećanje međusobnog razumevanja i sklapanje odlučujućih teoloških sporazuma. S obzirom na mnoge blagoslove na putu, mi podižemo srca u hvalu Trojedinom Bogu za milost koju primimo.
Danas se podsećamo godine značajnih ekumenskih događaja, započetih 31. oktobra 2016. zajedničkom luteransko-katoličkom molitvom u Lundu u Švedskoj, u prisustvu naših ekumenskih partnera. Dok su vodili tu službu, papa Franjo i episkop Munib A. Younan, tadašnji predsednik Luteranske svetske federacije, potpisali su zajedničku izjavu o posvećenosti nastavljanju zajedničkog puta ka jedinstvu za koje se Hristos molio (Jovan 17:21) . Istog dana naša zajednička služba za one kojima je potrebna naša pomoć i solidarnost takođe je ojačana pismom o namerama između Caritas Internationalis i Lutheran World Federation World Service.
Papa Franjo i predsjednik Younan su zajedno izjavili: „Mnogi članovi naše zajednice žele da primaju euharistiju za jednim stolom, kao konkretan izraz punog jedinstva. Mi osećamo bol onih koji dele čitav svoj život, ali ne mogu da podele Božje prisustvo na euharistijskom stolu. Priznajemo zajedničku pastirsku odgovornost za duhovnu žeđ i glad naših ljudi da budemo jedno u Hristu. Tražimo da se ova rana u telu Hristovom izleči. To je cilj naših ekumenskih nastojanja, koje želimo da unapridimo, tako što ćemo obnoviti našu posvećenost teološkom dijalogu.“
Među blagoslovima ove godine je i činjenica da su luterani i katolici prvi put posmatrali Reformaciju iz ekumenske perspektive. Ovo je omogućilo novi uvid u događaje iz XVI veka koji su doveli do našeg razdvajanja. Mi prepoznajemo da, dok prošlost ne može da se promeni, njen uticaj na nas danas se može transformisati tako da postane stimulans rastućeg zajedništva, i znak nade da svet prevaziđe podelu i fragmentaciju. Opet, postalo je jasno da je ono zajedničko što imamo mnogo veće od onog što nas još uvek deli.
Radujemo se što je Zajedničku deklaraciju o učenju o opravdanju, koju je svečano potpisala Luteranska svetska federacija i Rimokatolička crkva 1999. godine, potpisao i Svetski metodistički savet (World Methodist Council) 2006. godine, a tokom ove jubilarne godine Reformacije i Svetska zajednica reformiranih crkava (World Communion of Reformed Churches). Istog dana ga je pozdravila i primila Anglikanska zajednica na svečanoj ceremoniji u opatiji Vestminster. Na osnovu toga naša hrišćanska zajednica može da izgradi sve veću vezu duhovnog konsenzusa i zajedničkog svedoka u službi Evanđelja.
Sa zadovoljstvom priznajemo mnoge događaje zajedničke molitve i bogosluženja koje su luterani i katolici držali zajedno sa svojim ekumenskim partnerima u različitim delovima sveta, kao i teološke susrete i značajne publikacije koje su dale suštinu ovoj jubilarnoj godini.
Oduvek smo se obavezali da nastavimo putovanje zajedno, vođeni Božjim Duhom, prema sve većem jedinstvu što je volja našeg Gospoda Isusa Hrista. Uz Božju pomoć nameravamo kroz molitvu prepoznati naše razumevanje o crkvi, euharistiji i službi, tražeći značajan konsenzus kako bi prevazišli preostale razlike između nas. Sa dubokom radošću i zahvalnošću verujemo „da će onaj koji je započeo dobar posao u nama dovršiti do dana Isusa Hrista“ (Fil. 1: 6).
