Preambula

Bog je ljubav. Njegova vlast u univerzumu bazirana je na dobrovoljnoj poslušnosti Njegovih stvorenja, izazvanoj Njegovim veličanstvenim dobročinstvom. (1) Jedino vera koja počiva u srcu ljudi (2) i jedino dela pokrenuta ljubavlju (3) su ona koja Bog prihvata. Ljubav međutim, ne podleže civilnim zakonima. Ona se ne može pokrenuti naredbom, niti održati statutom. Zbog toga, napori da se vera uokviri zakonodavstvom, su po svojoj prirodi u suprotnosti sa principima prave religije, i na taj način u suprotnosti sa Božjom voljom. (4)

Bog je postavio naše praroditelje na ovoj zemlji i dao im je moć da biraju između dobra i zla. (5) Potonje generacije rođene na ovom svetu, dobile su istu mogućnost. Ta sloboda izbora, dar od Boga, ne bi trebalo da bude narušena od strane čoveka.

Odgovarajući odnos između religije i države je bio najbolje prikazan kroz život našeg Spasitelja i primera, Isusa Hrista. Kao jedno lice Božanstva, Isus je pokazivao, bez premca, autoritet na zemlji. On je imao Božanski uvid (6), silu (7) i sveto pravo. (8) Ako je iko u istoriji sveta, imao pravo da primorava druge, da ga slave, kako im zapoveda, to je onda Isus. Pa ipak, Isus nikada nije koristio svoju silu niti prisilu da unapređuje Jevanđelje. (9) Njegovi sledbenici se pozivaju da slede Njegov primer.

Hrišćanska adventistička crkva, od svog nastanka pokušavala je da sledi Hristov primer, zastupajući slobodu savesti kao integralni deo svoje evanđeoske misije. Kako se uloga Crkve u društvu širila, tako je prikladno, uspostavljala principe koji upravljaju našom Crkvom u kontaktima sa vlastima u državama u kojima delujemo.

Sloboda savesti

Centralni deo naše adventne poruke je oslanjanje na verovanje da sloboda savesti mora biti svima data. Sloboda savesti obuhvata slobodu vere i slobodu praktikovanja religioznog opredeljenja po izboru, ili slobodu neverovanja. Mi smo posvećeni za napredak pravne i političke zaštite religioznih sloboda i pružamo podršku širokog tumačenja nacionalnih i internacionalnih prava koji garantuju zaštitu ove slobode. (10)

Kao adventistički hrišćani priznajemo legitimnu ulogu organizovane vlasti u društvu. (11) Mi podržavamo pravo države da zakonima vlada u sekularnim stvarima i podržavamo saglasno takve zakone. (12) Kada se suočavamo sa situacijom u kojoj je državni zakon u suprotnosti sa biblijskim učenjem, onda se radije usklađujemo sa biblijskim nalogom, po kome prvenstveno treba da poštujemo Boga a ne čoveka. (13)

Adventistička posvećenost slobodi savesti prepoznaje da postoje granice te slobode. Religiozna sloboda može samo postojati u kontekstu zaštite legitimnih i jednakih prava drugih u društvu. Kada društvo ima bitan interes, kao što je zaštita svojih građana od neposredne opasnosti, ona može legitimno ograničiti religiozne prakse. Takvo ograničavanje bi trebalo vrlo pažljivo sprovesti, na način da se ograničenje religioznih praksi malo smanji, a da se ipak zaštite oni koji su ugroženi. Ograničenje slobode savesti sa ciljem da se zaštiti društvo od hipotetičkih opasnosti, ili nametanje socijalnih i religioznih konformiteta putem zakonskih mera, kao što je uspostavljanje nedeljnog zakona, ili drugih državnih verskih svetkovina, nisu legitimna ograničenja slobode.

Adventisti su pozvani da stoje za principe slobode savesti u ime svih naroda. Pokazujući ljubav prema drugima (14) mi moramo da budemo spremni da radimo u ime onih grupa čije slobode savesti su neprimereno povređene od strane državnih vlasti. Takav posao može da rezultira ličnim i korporativnim gubitkom. To je cena koju moramo biti spremni da platimo ako želimo da sledimo našeg Spasitelja koji je stalno govorio u ime podcenjenih i ugnjetavanih. (15)

Učešće u vlasti

Hrišćanska adventistička crkva je svesna duge istorije učešća Božjih ljudi u civilnim poslovima. Josif je zadobio civilnu moć u Egiptu. (16) Na sličan način, Danilo je napredovao u vlasti u Vavilonu a rezultat njegovog rada vidio se u napredovanju države. (17) U crkvenoj istoriji, adventisti su se udruživali sa drugim religioznim i sekularnim organizacijama kako bi vršili uticaj na civilne vlasti da ukinu ropstvo i da unaprede delo verskih sloboda. Religiozni uticaj nije uvek rezultirao poboljšanjem društva – verska progonstva, verski ratovi i bezbrojni primeri socijalnih i političkih suzbijanja, počinjenih po nalogu verskih ljudi, potvrđuje opasnosti koje postoje, kada se sredstva države koriste za napredak religijskih ciljeva.

Rast Hrišćanske adventističke crkve je rezultirao odgovarajućim rastom naše sposobnosti da vršimo politički uticaj u nekim delovima sveta. Taj politički uticaj, sam po sebi, nije problematičan. U stvari, adventisti treba da teže da služe na pozicijama civilnog rukovodstva. (18) Ipak, moramo ostati uvek svesni opasnosti koje su povezane sa verskim uticajem na civilne poslove, da bismo uporno izbegavali takve opasnosti.

Kada adventisti postanu vođe, ili kada vrše uticaj na šire društvo, to bi trebalo da čine na način u skladu sa Zlatnim pravilom. (19) Zbog toga bi trebalo raditi na uspostavljanju snažnih verskih sloboda za sve, i ne bi trebalo koristiti uticaj na političke i građanske lidere, za unapređenje svoje vere ili ograničavanje vere drugih. Adventisti treba ozbiljno da shvate građanske odgovornosti. Mi bismo trebali da učestvujemo u raspoloživom procesu izbora, glasanjem, kada je to moguće uraditi u čistoj savesti, (20) i da delimo odgovornost u izgradnji naših društava. Međutim, adventisti ne bi trebalo da postanu preokupirani politikom, ili da koriste propovedaonicu ili naše publikacije da bi unapredili političke teorije. (21)

Adventisti koji su građanski lideri moraju nastojati da se pridržavaju najviših standarda hrišćanskog ponašanja. Kao Danilo modernih dana, Bog će ih voditi i njihova vernost Bogu će nadahnuti njihove zajednice.

Predstavljanje Crkve u vlastima i međunarodnim telima

Tokom istorije Božjeg naroda, Bog je smatrao podesnim da delegira pojedince da predstavljaju Njegovu poruku vladarima tog vremena. Avram, (22) Josif, (23) i Mojsije (24) su direktno bili pred faraonom u svoje vreme. Jestirino prisustvo u dvoru cara Asvira rezultiralo je spasenjem Božjeg naroda od uništenja. (25) Danilo je bio prvo u službi Vavilona (26), a kasnije Kira Persijanca i Darija Miđanina. (27) Pavle je nosio Jevanđelje vladajućoj klasi u Rimskoj imperiji. (28) Na sličan način, mnogi veliki reformatori su stajali pred vladarima i posredovali. Toga radi, bili bismo nemarni ako ne bismo nastojali da predstavljamo Hrista liderima ovog sveta, u našem sadašnjem vremenu.

Zaista, adventisti su pozvani da budu glas za slobodu savesti na ovom svetu. (29) Sastavni deo ove misije je razvijanje odnosa sa privremenim vladarima. (30) Da bi se to postiglo, Hrišćanska adventistička crkva imenuje predstavnike u vladama i međunarodnim telima, koje imaju uticaj na zaštitu verske slobode. Ovaj posao se mora posmatrati kao posao od suštinske važnosti za našu evanđeosku misiju, i treba da bude praćen neophodnim sredstvima, da bi se naše predstavljanje pokazalo u najboljem svetlu.

Očekivanja od vlasti

Vlasti su osnovane da služe potrebama onih kojima upravljaju. Kao takve, one moraju da obezbede zaštitu osnovnih ljudskih prava, uključujući slobodu savesti. Država mora nastojati da izgradi zajednice sa javnim redom, javnim zdravstvenim sistemom u čistom okruženju i atmosferi koja neopravdano ne sprečava sposobnosti svojih građana da osnivaju porodice, i slobodno istražuju aspekte ljudskosti. Odgovornost je države da nastoji da eliminiše diskriminaciju na osnovu rase, etničke pripadnosti, socijalne klase, religijskog, političkog uverenja i pola, i da garantuje svojim stanovnicima jednak i nepristrasan pristup pravosuđu. Države imaju odgovornost ne samo da zaštite sve one koji žive u okviru njihovih granica, već i da rade na zaštiti ljudskih prava u međunarodnoj zajednici i da pruže utočište za ljude koji beže od progonstva.

Prihvatanje državnog finansiranja

Adventisti su dugo raspravljali da li Crkva i njene institucije treba da prihvate državno finansiranje. S jedne strane, Crkva je učila da se Gospod nalazi i u srcima onih koji su u civilnoj vlasti, i da prihvatanjem državnog finansiranja, Crkva ne treba da izgradi barijere koje bi odsekle pomoć za unapređenje Njegovog dela. (31) S druge strane, Crkva upozorava protiv ujedinjenja Crkve i države. (32)

Tako kada zakoni države dozvoljavaju državnu pomoć crkvama i njihovim institucijama, naši principi dozvoljavaju prihvatanje sredstava, koja nisu propraćena uslovima koji sprečavaju našu sposobnost da slobodno ispovedamo svoju veru, da zapošljavamo samo adventiste, da zadržimo upravljanje od strane adventista, i da se pridržavamo bez kompromisa načela izraženih u Bibliji i spisima Elen Vajt. Pored toga, da bi se izbegla zajednica Crkve i države, državne fondove ne treba prihvatati kao platu za verske aktivnosti, kao što su bogosluženja, evangelizacije, objavljivanje religijskih tekstova, ili za plate onih koji rade u crkvenoj administraciji ili u službi Jevanđelja,osim za pružanje duhovnih usluga onima čiji životi su u potpunosti regulisani od strane države kao i za pružanje usluga neizvodljivih bez državnog učešća. (33)

U slučajevima kada prihvatanje državnih sredstava ne krši principe navedenog, treba pažljivo razmotriti da li državni fondovi treba da budu prihvaćeni. Kontinuirano državno finansiranje, za razliku od jednokratnog finansijskog doprinosa, predstavlja posebnu opasnost. Praktično je nemoguće u tom slučaju, da institucije ne postanu barem delimično zavisne od tekućih državnih finansijskih tokova. Takva državna sredstva su obično praćena nekom vladinom uredbom. Iako taj propis ne mora da krši hrišćanska načela, obično su takvi propisi podložni promenama. U slučaju da se propisi koji regulišu prijem državnih fondova promene, i zahtevaju napuštanje principa opisanih u Bibliji i u spisima Elen Vajt, takva državna sredstva moraju biti odbijena, čak iako kao rezultat toga, institucije moraju biti zatvorene, prodate ili značajno restrukturirane.

Kada adventisti dobiju državna sredstva, moraju upravljati tim sredstvima sa najvećom pažnjom. To znači, striktno poštovanje propisa vezanih za finansiranje i upotrebu rigoroznih računovodstvenih standarda. Ako procedure ne mogu da ispoštuju takvu usklađenost, finansiranje mora biti odbijeno.

U nekim izuzetnim okolnostima, adventisti mogu ostvariti svoje prisustvo u državi samo ukoliko učestvuju u programima koji su kontrolisani od strane države i koji zabranjuju otvoreno svedočenje. Posebna molitva treba da bude upućena, za posledice učešća u takvim programima. Mi treba da razmotrimo da li učešće pomaže vladi u održavanju svoje restriktivne politike, da li je ime Crkve povezano sa rezultatima tih programa, i da li učešće pruža priliku, kako kratkoročno, tako i  dugoročno za širenje Jevanđelja, uključujući trostruku anđeosku poruku. (34)  Mi istrajno moramo da izbegavamo udruživanje Hristovog imena sa režimima koji prigušuju i muče svoje stanovništvo.

Zaključak

Bog je postavio svakog pojedinca na Zemlji sa kapacitetom da određuje i odvaja dobro od zla, pod vođstvom Svetog Duha i u skladu sa Njegovom Rečju. Ova izjava nije osmišljena da predupredi Božanski savet, niti je osmišljena da bude autoritativno tumačenje tog saveta. Umesto toga, izjava služi da obuhvati razumevanje Hrišćanske adventističke crkve u ovom trenutku.

Način na koji adventisti uspostavljaju odnose između Crkve i države, ima značajan uticaj na naše napore širom sveta. Stoga, moramo prići ovoj oblasti sa značajnim mislima i molitvama. Delujući pod vođstvom Svetog Duha, adventisti će nastaviti da se zalažu za principe Jevanđelja i slobode savesti.

 

(1) „Bog želi od svih svojih stvorenja da služe iz ljubavi, službe koja izvire iz uvažavanja Njegovog karaktera. On ne uživa u prisilnoj poslušnosti. Svima daje slobodu volje, da mogu dragovoljno služiti.“ Elen Vajt – Patrijarsi i proroci, str.34.

(2) Jezekilj 36,26.

(3) 1. Korinćanima 13. poglavlje

(4) Primer drevnog Izraela pod teokratskom vladavinom, ponekad se upotrebljava da se opravdaju moderni napori da se ozakone verska pravila. Takva opravdanja zloupotrebljavaju biblijsko tumačenje. Za relativno kratko vreme istorije ove planete, Bog je koristio posebne metode da sačuva svoju poruku namenjenu svetu. Ove metode su zasnovane na obostranom dogovorenom zavetu između Boga i porodice koja je narasla u relativno mali narod. Tokom ovog perioda, Bog je direktno vladao na način koji nije koristio od tada – iskustvo direktnog Božjeg upravljanja na osnovu obostranog dogovorenog zaveta. Umesto toga, Isus Hristos pokazuje primer odnosa između Crkve i države.

(5) 1. Mojsijeva 3. poglavlje

(6) Jovan 4,17-19.

(7) Jovan 11 poglavlje

(8) 1. Jovanova 2,1.

(9) Naprotiv, Isus je eksplicitno izjavio da Njegovo „carstvo nije od ovog sveta“ stoga Njegovi sledbenici nisu imali zadatak da vrše vlast silom.  Jovan 18,36

(10) Videti na primer Univerzalnu deklaraciju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, član 18; Konvencija o ljudskim pravima, član 12; Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, član 8; Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 9; Ustav Republike JAR, član 15; Ustav Federativne Republike Brazila, član 5; Ustav Republike Južne Koreje, član 20; Ustav Komonvelta Australije, član 116; Ustav Indije, član 25-28; SAD – prvi amandman.

 (11) 1. Petrova 2,13-17

(12) Rimljanima 13. poglavlje

(13) Dela apostolska 5,29; „Narod Božji će prepoznati ljudsku vlast kao zbir uredbi, i naučiće da joj bude poslušan kao svetoj dužnosti u okviru svoje legitimne sfere delovanja. Ali kada je reč Božja u pitanju, ona se mora priznati kao ona koja je iznad svih ljudskih zakona. „Ovako govori Gospod“ je iznad tvrdnji „ovako govori Crkva“ ili „ovako govori država.“ Hristova kruna treba da se podigne iznad kruna zemaljskih moćnika.“ Elen Vajt, Svedočanstva za crkvu, tom 6, str. 402.

(14) Matej 22,39.

(15) Luka 4,18; Matej 5,1-12; Luka 10,30-37.

(16) 1. Mojsijeva 41,40-57.

(17) Danilo 6,3.

(18) „Da li imaš misli koje se ne usuđuješ da iskažeš? Da ćeš jednog dana stajati pored intelektualnih veličina, da ćeš sedeti u savetodavnom i zakonodavnom savetu, i da ćeš pomoći da se donesu zakoni za narod. Nema ništa loše u ovim težnjama. Svako od vas će ostaviti svoj trag. … Postavite visoke ciljeve i ne štedite snagu da dostignete taj standard.“ Elen Vajt, Osnove hrišćanskog obrazovanja, str. 82.

(19) Čini drugima ono što bi voleo da oni čine tebi. Matej 7,12

(20) „Iako se adventisti pozivaju da izađu na glasanje, oni moraju najpre dobro promisliti.“ Odabrana svedočanstva, tom 2, str.337. Elen Vajt navodi da adventisti ne mogu proizvoljno da glasaju za neku političku partiju, jer na taj način svojim glasom podržavaju te političare, ako pružaju podršku kandidatima koji ne podržavaju versku slobodu.“

(21) Elen Vajt, Osnove hrišćanskog obrazovanja, str. 475.

(22) 1. Mojsijeva 12,15-20.

(23) 1. Mojsijeva 41. poglavlje

(24) 2. Mojsijeva 4-12. poglavlje

(25) Jestira 8. poglavlje

(26) Danilo 3-5. poglavlje

(27) Danilo 1,21; 5,31-6,28.

(28) Dela apostolska 23-26. poglavlje

(29) „Mi ne izvršavamo Božju volju, ako sedimo u miru, ne čineći ništa da očuvamo slobodu savesti.“ Elen Vajt, Svedočanstva za crkvu, tom 5, str. 714.

(30) „Kraljevi, guverneri i savetnici moraju da saznaju istinu kroz svedočenje. To je jedini način na koji svedočenje o svetlosti i istini, može da dopre do ljudi na visokim položajima.“ Elen Vajt, Rivju end Herald, 15. april 1890.

(31) „Sve dok smo na ovom svetu, Duh Božji se zalaže za svet, treba da primamo i pokazujemo naklonost. MI treb da damo svetu svetlost istine kakva je u Svetom Pismu i trba da primimo od sveta ono na šta ih je Bog pokrenuo u korist Njgeovog dela. Bog još nije zatvorio vrata milosti. On još uvek deluje na srca kraljeva i vladara u ime svog naroda. Ta Njegova aktivnost nama, koji smo duboko zainteresovani za verske slobode, pokazuje da Bog pokreće ljude na aktivnosti za unapređenje svog dela.“ Elen Vajt, Svedočanstva za propovednike, str. 197-203.

(32) Ujedinjenje crkve i države nikad nije bilo bliže. Dok izgleda da se svet približava crkvi, u realnosti se dešava suprotno, tj. crkva se približava svetu.“ Elen Vajt, Velika borba str. 297.

(33) Ova kategorija obuhvata kapelane / sveštenike zaposlene od strane države koji treba da pružaju duhovne usluge, služeći onima koji su u vojsci, onima koji su u zatvorima, državnim bolnicama, ili onima čiji su životi na sličan način ograničeni u državnim institucijama ili čiji su životi na sličan način regulisani od strane države.

(34) Otkrivenje 14, 6-12.

 

Ovaj dokument je usvojen na Savetu međucrkvenih i međuverskih odnosa Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve u martu 2002. godine. Ovaj dokument je upotrebljen od strane Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobode.