Razvoj medicinske tehnologije doveo je do velikog broja intervencija kao pomoć ljudskoj reprodukciji. Procedure kao što su veštačko osemenjivanje, vantelesna oplodnja, surogatno materinstvo, prenos embriona i kloniranje, sve više i više omogućuju nove opcije u ljudskoj reprodukciji. Takve intervencije povlače za sobom razna ozbiljna etička pitanja, koja postavljaju hrišćani u želji da slede Božju volju po ovom pitanju.

Želja da imaju decu je generalno veoma snažna. Kada se dogodi da usled problema dođe do neplodnosti, razočarenje zbog nemanja dece teško pritiska mnoge parove. Njihova žalost usled neplodnosti okreće se prema novoj nadi, prema novim reproduktivnim tehnologijama. Međutim, uz takvu moć tehnologije dolazi i pitanje odgovornosti da li i kada da bude upotrebljena.

Zbog ubeđenja da se Bog brine za sve dimenzije ljudskog života, adventisti slede Božje principe za ljudsku reprodukciju. Sila rađanja je Božji dar i trebalo bi da bude korišćena da proslavlja Boga i blagoslovi čovečanstvo. Uz pažljivo proučavanje Biblije i uz osvedočenje Svetog Duha, zajednica vernih je identifikovala osnovne principe koji pomažu u donošenju odluka po pitanju asistirane reprodukcije. Među najvažnijima su:

1. Ljudska reprodukcija je deo Božjeg plana „I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.” (1. Mojsijeva 1,28) Deca su blagoslov od Gospoda “Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od Njega.” (Psalam 127,3), “Od nerotkinje naseljava kuću, učinivši je radosnom majkom sinovima. Aliluja!” (Psalam 113,9). Medicinske tehnologije koje pomažu neplodnim parovima, kada su u skladu sa biblijskim principima, mogu da budu prihvaćene sa čistom savešću.
2. Nemanje dece ne bi trebalo da se odražava na socijalne ili moralne standarde, i niko ne bi trebalo da bude pritisnut da ima decu sa ili bez medicinske pomoći. “Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena.” (1. Korinćanima 7.4), “Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.” (Rimljanima 14:4), “Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti. A On reče im: Ne mogu svi primiti te reči do oni kojima je dano. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.” (Matej 19,10-12), videti – Matej 24,19 i 1. Timotiju 5,8. Odluke da li koristiti ili ne reproduktivne tehnologije su duboko lična pitanja. Njih bi trebalo da muž i žena u porodičnom krugu rasprave bez ikakve prinude. Postoje mnogi prihvatljivi razlozi koji postoje da navedu ljude da se uzdrže ili odluče za asistiranu reprodukciju.
3. Božji ideal za decu je da odrastaju u stabilnoj porodici sa aktivnim učešćem oba roditelja. “Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.” (Priče Solomunove 22,6), “Blago svakome, koji se boji Gospoda, koji hodi putevima Njegovim! Jer će jesti od trudova ruku svojih. Blago tebi, i dobro ti je. Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvog; sinovi tvoji kao grane maslinove oko stola tvog.” (Psalam 128,1-3), “I vi očevi! Ne razdražujte decu svoju, nego ih gajite u nauci i u strahu Gospodnjem.” (Efescima 6,4), videti – 5. Mojsijeva 6,4-7 i 1. Timotiju 5,8. Zato će hrišćani potražiti medicinsku reproduktivnu pomoć samo unutar bračne zajednice. Upotreba treće strane, kao što su donatori sperme, surogat majke predstavljaju medicinske i moralne probleme koje je bolje izbeći. Osim toga, poreklo i genetski identitet predstavljaju značajne faktore rizika. Odluke o asistiranoj reprodukciji moraju uzeti u razmatranje, uticaj na porodično nasleđe.
4. Ljudski život bi trebalo da bude tretiran sa poštovanjem u svim fazama razvoja “Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.” (Jeremija 1,5), “Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.” (Psalam 139,13-16). Asistirana reprodukcija se poziva na osetljivost ljudskog života. Procedure kao što su vantelesna oplodnja zahtevaju pre donošenja odluke, da se odredi broj jajnih ćelija koje će biti oplođene, kao i moralna pitanja u pogledu raspolaganja sa preostalim pred-embrionima.
5. Odluke vezane za reprodukciju trebalo bi da budu donete u skladu sa kompletnim, pravovremenim informacijama. “Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.” (Efescima 4,15), “Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugom.” (Efescima 4,25). Parovi koji razmatraju asistiranu reprodukciju, trebalo bi da potraže sve informacije. Zdravstveni radnici bi trebalo da iznesu dokumentovanu celokupnu sliku svih procedura, emotivne i fizičke rizike, troškove zahvata, i post operativnog lečenja.
6. Principi hrišćanskog upravljanja predstavljaju relevantne faktore pri odlučivanju za asistiranu reprodukciju. “I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?” (Luka 14,28), “Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog.” (Priče 3,9) Neke forme medicinske tehnologije su veoma skupe. Parovi koji razmatraju reproduktivnu asistenciju, treba da imaju na umu troškove zahvata.

Hrišćani nastoje da primenjuju ove principe. Oni mogu sa poverenjem da se oslone na pomoć Svetog Duha, prilikom donošenja odluke. “A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.” (Jovan 16:13) Zajednica vernih nastoji da shvati želje i probleme sa kojima se parovi bez dece suočavaju (videti Efescima 4,11-16). Među alternativama koje parovi bez dece mogu da uzmu u razmatranje je i usvajanje dece. Bračni parovi treba da veoma pažljivo donesu odluku, koja će naići na pažnju i razumevanje crkvene porodice.

Ovaj dokument je preporučen od strane Odbora za hrišćanski pogled na ljudski život na zasedanju u Pajn Spring Ranču u Kaliforniji, SAD, 10. aprila 1994. Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve je izglasao ovaj dokument u Silver Springu, 26. jula 1994.