Uvod

Vernici Hrišćanske adventističke crkve i institucije nalaze se u skoro svakom političkom i pravnom sistemu na svetu. S vremena na vreme, vernici crkve i službenici traže Božje vođstvo po pitanju toga kako da odgovore na zahteve koje pred njih stavljaju njihovi poslodavci, radne organizacije ili vlasti. Imajući u vidu široki spektar raznolikih političkih, pravnih i kulturoloških situacija, nemoguće je ponuditi specifičnu preporuku, koja bi se ravnomerno odnosila na svaku lokaciju. Međutim, biblijski principi i duhovne vrednosti, postavljaju jedan zajednički osnov.

Istorija odnosa između poslodavaca i zaposlenih svedoči o ekscesima i nedostacima kojima su institucije i organizacije sklone. Industrijalizacija društava je unela veliku promenu u načinu na koji je rad organizovan, vođen i ispunjen. Udruživanje osoba na istim poslovima je dovelo do osnivanja radničkih unija i sindikata, koji su postali agencije koje funkcionišu za dobrobit zaposlenih. Odnosi koji vladaju između radničkih unija, sindikata i poslodavaca kretali su se od neprijateljskih do sarađivačkih.

Danas se na radno okruženje vrše različiti uticaji: od političkih sistema, pravnih, trgovačkih, ekonomskih, tehnoloških, sindikalnih do profesionalnih. Ovaj spektar uticaja zavisi od industrijske regulative, licenciranja, definicije posla, zastupnika zaposlenih, kodifikacije najboljih praksi, ispitivanja etičkog ponašanja. Velika raznolikost organizacija i funkcija prkosi generalizaciji. Zbog toga, važno je identifikovati i ponoviti generalne principe i vrednosti koje daju hrišćansku notu u radu sa posebnim pitanjima koja se mogu javiti na radnom mestu.

Adventističko shvatanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih bazira se na učenju i biblijskim narativima, posebno ona koja se tiču stvaranja, greha i njegovog uticaja na osobe i društva, spasenja koje je obezbeđeno Hristovom žrtvom i krajnjim obnavljanjem u skladu i harmoniji sa savršenim redom koji vlada u svemiru. Sveto Pismo potvrđuje uravnoteženost, kako individualaca, tako i društava u celini.

Saveti Elen Vajt o ovim odnosima ukorenjeni su u istorijskim situacijama njenog vremena i proročkim viđenjima koja se tiču društvenih i ekonomskih uslova u budućnosti. Ona je iznela mnogobrojna upozorenja i zamerke na rad radničkih unija u njenim danima. Ona je bila zaštitnički orijentisana prema savesti individualaca, kao i protiv nametanja prepreka napretku misije Crkve. Neki će posvedočiti da je danas situacija značajno drugačija, u meri u kojoj su stvari drugačije. Danas je potrebno dosta pronicljivosti u prepoznavanju i primeni principa na koje su se njeni saveti odnosili.

Principi i vrednosti

1. Ljudska bića, iako okrnjena grehom, i dalje nose Božji lik.

„Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.” (1. Mojsijeva 1, 26.27)

Zato svi treba da budu tretirani sa poštovanjem, pravedno. Sloboda da se primenjuju moralna i etička pravila, predstavlja vrlo značajan sastojak dostojanstva neke ličnosti.

2. Za hrišćanina Gospod Isus Hristos predstavlja celokupni život. Hrišćanstvo utiče na njegove stavove, delovanje kao i odnose.

“Gospoda nad vojskama svetite; i On neka vam je strah i bojazan.” (Isija 8,13)

“Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.” (Matej 6,24)

“A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.” (Dela apostolska 5,29)

“I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima; Znajući da ćete od Gospoda primiti platu nasledstva; jer Gospodu Hristu služite.” (Kološanima 3,23.24)

Svet ne treba da bude naš kriterijum. Dopustimo da Gospod deluje i da se Njegov glas čuje.

“Volite Gospoda Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom, svom misli svojom, i bližnjega svojega kao samoga sebe.” Ove reči sumiraju celokupnu dužnost svakog čoveka. To znači posvećivati celokupno biće, telo, dušu i duh u službu Bogu. Kako čovek može prihvatiti ove reči a u isto vreme ne dozvoliti svojem bližnjem slobodu delovanja? Kako čovek može biti veran ovim rečima, a u isto vreme stvarati forme koje pljačkaju siromašnije klase, sprečavajući ih da kupuju ili prodaju, osim pod određenim uslovima. (Elen Vajt, Pisma 26, 1903).

3. Radno okruženje treba da bude okarakterisano atmosferom uzajamne službe i međusobnog razumevanja. Neprijateljski odnosi između poslodavaca i zaposlenih koji se baziraju na sumnjičavosti, sebičnosti, rivalitetu, negiraju dostojanstvo pojedinaca i ignorišu širi interes i potrebe društva.

“Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci; Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se.” (Jakov 5,1-6)

4. Radno okruženje ne treba da dehumanizuje ljude. Zaposleni treba da imaju pristup poslu i konsultacijama koje utiču na kvalitet njihovog rada i ponašanja, na njihove talente i veštine.

“Tada car Rovoam učini veće sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reče: Kako savetujete da odgovorim narodu? A oni mu odgovoriše govoreći: Ako danas ugodiš narodu i poslušaš ih i odgovoriš im lepim rečima, oni će ti biti sluge svagda.” (1. Carevima 12,6.7)

“A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga. Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.” (Marko 10,42-45)

“Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih. Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,3-8)

5. Hrišćani treba da se uzdržavaju od nasilja, prinude, ili bilo kakvog metoda koji nije u skladu sa hrišćanskim idealima kao instrumentima za postizanje društvenih i ekonomskih ciljeva. Hrišćani ne treba da pružaju svoju podršku takvim organizacijama ili poslodavcima.

“Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.” (2. Korinćanima 6,14-18).

“Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu.” (2. Korinćanima 10,3).

6. Adventistički poslodavci treba da podržavaju i pokazuju slobodu savesti, pravednu isplatu za rad, poštene uslove rada, jednakost u mogućnostima, pravednost i poštenje prema svima.

“A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.” (Luka 10, 27)

7. Duhovna sloboda i integritet treba da bude omogućen svakom zaposlenom, kao i da se omogući sloboda da se održavaju osnovni religiozni obredi i službe, kao što je svetkovanje Subote.8.Sa ciljem da ispuni svoju Božansku misiju, Hrišćanska adventistička crkva se uzdržava od priključivanja političkim organizacijama. Vernici crkve su pozvani da održe i očuvaju svoju slobodu i nezavisnost od udruživanja koja mogu da kompromituju hrišćanske vrednosti.
8.  Treba da upotrebljavamo sve svoje poverene kapacitete, šireći poslednju opomenu čovečanstvu. U ovom poslu treba da očuvamo svoju individualnost. Ne treba da se udružujemo sa tajnim društvima ili sindikalnim unijama. Treba da stojimo slobodni za Boga, gledajući stalno na Hrista za uputstva. Sva naša kretanja treba da budu realizovana shvatanjem značaja posla koji treba da se obavi za Boga.
9. Adventistički hrišćani prepoznaju potrebu za vođstvom i zato treba da budu građani koji podržavaju red i zakon. Socijalna i pravna situacija varira u različitim delovima sveta. Društvene i religiozne slobode ne postoje podjednako prisutne u svim zemljama sveta. Zbog tog razloga, divizije Hrišćanske adventističke crkve mogu da odobre specifičnije radne politike, u kojima se reflektuju duhovni principi u svetlu pravnih, političkih ili kulturoloških realnosti, koje vladaju u tim oblastima. Vernici su ohrabreni da podržavaju sisteme kao i odluke koji čuvaju integritet crkvene misije i svedočanstva. (Primer takve radne politike je severnoamerička divizijska radna politika HR 30).

Ovaj izveštaj je izglasan za vreme godišnjeg sastanka Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve 14. oktobra 2003, u Silver Springu u Merilendu, SAD.