Sirijski hrišćani nalaze se u sred sukoba između predsednika Bašara al-Asada i pobunjenika. Ono što je počeli kao miran protest protiv Asadovog režima napredovalo je do građanskog rata između Asadovih uglavnom šitskih vladinih snaga i uglavnom sunitskih pobunjenika, a svaku stranu podržavaju regionalne i globalne sile. Prema Ujedinjenim nacijama, 93.000 ljudi je poginulo a 1,6 miliona sirijaca pobeglo je iz zemlje.

„Oni se suočavaju sa propašću koja je tako opasna da ne mogu da prežive u Siriji, prema mišljenju crkvenih vođa i nezavisnih svetovnih posmatrača,“ rekla je Nina Šea, direktor Hadsonovog instituta za versku slobodu, tokom svedočenja pred Odborom za inostrane poslove na Bliskom Istoku i Severnoj Africi.

Sirijski hrišćani pitaju zašto Amerika ratuje s njima, kaže Džon Ejbner, direktor Hrišćanske internacionalne solidarnosti, koji je putovao u Siriju. Izveštaj Relidžn Tudeja takođe zapaža da je predstavnik parlamenta Kris Smit tražio od predsednika Obame da se založi za sirijske hrišćane.

Više hrišćanskih izbeglica napušta Siriju od bilo koje druge religiozne ili etničke grupe, prema Proceni ranjivosti sirijskih hrišćana, izveštaju Open Dors Internešnal, organizacije koja podržava progonjenu crkvu. Smit je, u međuvremenu, naveo da statistike otkrivaju da „hrišćani još više strahuju za svoj život i bezbednost od drugih segmenata sirijske populacije.“

Hrišćanski muškarci progonjeni su s obe strane da se pridruže borbi, a Asadova vlada najdirektnije vrši pritisak tražeći njihovu podršku.

Pre rata, Asadova vlada dozvoljavala je hrišćanima da slobodno održavaju bogosluženja sve dok mu se politički ne protive, kaže Jaser, predstavnik Američke komisije za internacionalnu versku slobodu.“Asad i službenici vlade postaknuli su strah među hrišćanima, navodeći muke egipatskih koptskih hrišćana i iračkih hrišćana kako bi opisali šta će se dogoditi sirijskim hrišćanima ako i dalje nastave da se protive.“

To nije sprečilo Asadove snage da bombarduju i unište određen broj crkava, rekao je Jaser, ali dodaje da su hrišćani meta i protivničkih grupa.

„Hrišćani su meta etno-religijskog čišćenja od strane islamskih militantnih grupa,“ rekla je Šea u svom svedočanju koje je Islamske ekstremiste, od kojih su neki snažne pobunjeničke grupe, opisalo kao najveću pretnju hrišćanima. „Pored toga, hrišćani su izgubili zaštitu Asadove vlade, što ih čini lakim plenom za kriminalce i pobunjenike, čije sklonosti nisu uvek jasne.“

Šea kaže da je Islamska milicija učinila život „nemogućim“ za hrišćane, citirajući reči nadbiskupa Žana Klementa Žanbarta iz Grčko-katoličke Crkve u Alepu.

„Čim su stigli do grada (Alepo), Islamski gerilci su preuzeli džamije,“ rekao je Žanbart. „Svakog petka imam lansira svoje poruke mržnje, pozivajući stanovnike da ubiju svakoga ko ne praktikuje religiju proroka Muhameda. Koriste sudove kako bi dobili presudu o huli. Ko se protivi njihovom načinu, plaća životom.“

Hrišćani su takođe postali plen otmičara, rekla je Šea, zapažajući da su biskupi otimani i da se o njima više nije čulo, dok se ostali hrišćani drže radi otkupnine.