Ponekada je mišljenje suda mnogo više od samo mišljenja suda.

Odluka sudije Entonija Kenedija od 26. juna da odbaci federalnu zabranu o istopolnim brakovima daje uvida u američko brzo menjanje stavova o istopolnim odnosima – promena koja sve više zavisi od zakona i „fer“ postupanja, a ne od morala i verskih pogleda.

Istovremeno, 26 strana ogorčenog neslaganja sudije Antonina Skalije odražava komplet kulturoloških, religioznih i društvenih argumenata koji gube tle u sudu javnog mišljenja a sada i u najvišem sudu u zemlji.

Tokom proteklih 17 godina od kada je Kongres objavio Akt o odbrani braka (DOMA), mnogi amerikanci stekli su „novu perspektivu, novi uvid“ o značenju braka, kaže Kenedi. Kao rezultat toga, homoseksualni brakovi sada su legalni u 12 država i Distriktu Kolumbija.

Kenedi kaže da je veliki deo američkog društva zaključio da je nedozvoljavanje homoseksualnim brakovima da se venčaju „nepravedno isključivanje.“ Koristio je snažne reči da bi opisao uticaj DOMA na homoseksualne porodice: ponižavanje, degradacija, omalovažavanje…

Dozvoljavanje homoseksualnih brakova, kaže on, je „dalekosežno zakonsko priznanje intimne zajednice između dvoje ljudi, zajednice za koju je Država odlučila da je vredna jednakog dostojanstva u zajednici kao i svi drugi brakovi.“

„Ona odražava i perspektivu zajednice o istorijskim korenima institucije braka i njeno evoluirano razumevanje o značenju jednakosti.“

Pre jedne decenije bilo bi nezamislivo da najviši sud u zemlji govori o „dostojanstvu“ homoseksualnog braka, ali stvari su se promenile, i to značajno. Godine 2003. podrška homoseksualnom braku iznosila je 32%; danas je ta brojka 51%.

Zbog čega je nastala promena? Jedan razlog je što je starija generacija bila ona koja se najviše protivila popuštanju pred mladim amerikancima koji pružaju daleko više podrške. Gejevi i lezbejke javno se deklarišu sve ranije i sve su mlađi, a televizija prikazuje mnogo popularnih serija sa homoseksualnim likovima.

Godine 2003. homoseksualni brak nije postojao i Episkopalna crkva bila je veoma uzdrmana biranjem otvoreno homoseksualnog braka. Dvadeset i šestog juna zvona Vašingtonske nacionalne katedrale zvonila su u znak proslavljanja, a prošlomesečni izbor prvog otvoreno homoseksualnog luteranskog biskupa dočekan je ravnodušnim sleganjem ramena.

Nedavna Galup anketa otkrila je povećanje od 19% o „moralnoj prihvatljivosti“ homoseksualnih i lezbejskih odnosa od 2001. godine – što je najveća promena u bilo kojoj društvenoj temi. Kao što Galup kaže, „Amerika prihvata odnose homoseksualaca i lezbejki kao nešto normalno.“

Sve je to podstaklo ponovno procenjivanje braka koji podvlači Kenedijevo mišljenje: „DOMA nalaže… svim osobama sa kojima istopolni parovi imaju interakciju, uključujući i njihovu decu, da je njihov brak manje vredan od braka drugih,“ pisao je on.

Kenedi nastavlja: DOMA nema drugu svrhu nego da „omalovažava i povređuje one koje Država, svojim bračnim zakonima, teži da zaštiti u ličnosti i dostojanstvu.“

I Skalijini argumenti su prosvetljujući, ali više zbog činjenica koje su se nekada smatrale glavnima, a sada gube tle.

Skalijino neodobravanje odjekivalo je u argumentima koje su dali branioci tradicionalnog braka. Oni koji podržavaju DOMU nisu postupali sa „mržnjom u srcu“, rekao je on i Amerikanci koji se protive istopolnim brakovima nisu „zlog duha“ niti su „neobuzdani članovi pomamljene linč grupe.“ Skalija je govorio o tradicionalnom, govoreći da on i drugi konzervativnog mišljenja jednostavno teže da sačuvaju razumevanje o braku koje se „nije dovodilo u pitanje od samog njegovog nastanka – zaista, nikada se nije postavljalo pitanje u svim društvima tokom čitave ljudske istorije.“

„Braniti tradicionalni brak ne znači osuđivati, omalovažavati ili ponižavati one koji bi želeli neki drugi aranžman,“ pisao je on.

Skalija je takođe odbacio ideju da su građanski brakovi za istopolne parove pitanje građanske pravde i osnovnog poštenja. „U većini pripovedanja, ova priča je crno-bela: Mrzite bližnje ili pođite s nama. Istina je mnogo komplikovanija.“

To ne znači da su Skalija i njegovi ideološki saveznici na sudu došli do kraja bitke za brak – barem ne još. Ustvari, Skalija se i ranije nalazio u ovakvoj situaciji.

Godine 2003., slična većina vođena Kenedijem, odbacila je zakon protiv sodomije kao neustavan. Skalija je tada pisao da ima malo razloga da se sud zaustavi od eventualnog dozvoljavanja homoseksualnog braka.

U sredu je Skalija upozorio da „što se tiče ovog Suda, niko neće biti prevaren; to je samo pitanje slušanja i čekanja da druga cipela“ padne i primora države da prihvate homoseksualni brak koji je sklopljen u drugim državama.

Sekcija 2 DOMA – koja nije bila deo rasprave u sredu – dozvoljava državama da ne priznaju homoseksualne brakove sklopljene u drugim državama. To se nije promenilo, barem za sada.