Uvod

Kao deo svog zadatka u svetu, adventisti su se čvrsto opredelili za pružanje zdravstvene nege kojom se čuva i obnavlja čovekova celovitost. Pod celovitošću podrazumevamo skladan razvoj fizičkih, intelektualnih, društvenih i duhovnih dimenzija čovekovog života, ujedinjenih zajednicom ljubavi s Bogom i izraženih u dobrovoljnoj službi drugima. Budući da adventisti veruju kako je svako ljudsko biće stvoreno po Božjem obličju kao celovita ličnost, a ne odvojenost tela i duše, mi verujemo u službu milosrđa koja obuhvata sve što čini ljudski život, uključujući fizičko i emocionalno zdravlje.

Služenje celom čoveku navodi adventiste da se zabrinu zbog vrlo raširene prakse sakaćenja ženskih polnih organa. Često opisani kao „obrezanje žena“ ili u novije vrijeme „rezanje ženskih polnih organa“, takvi postupci trenutno zahvataju desetine miliona žena i devojaka, uz sakaćenje dodatnih milion devojčica godišnje. U ovu procenu ne ulaze devojke koje umiru zbog posledica radikalnijih oblika sakaćenja polnih organa. Lepeza ovih postupaka ide od izrezivanja malih usmina do potpunog uklanjanja stidnice koja zatvara otvor vagine. U ovoj izjavi o načelima prevenstveno se brinemo zbog svih oblika povrede ženskih polnih organa koji vode fizičkoj nefunkcionalnosti i emocionalnoj traumi. Osim toga, takvi se postupci često vrše prljavim instrumentima, bez anestezije i silom držanih devojčica između četiri i dvanaest godina starosti. Česte su posledice krvarenje, šok, infekcija, inkontinencija, oštećenje obližnjih organa i strahoviti ožiljci. Osim ovog fizičkog uništavanja, sakaćenje polnih organa predstavlja i emocionalnu traumu.

Žene koje su doživele sakaćenje polnih organa često pate od raznih dugotrajnih ginekoloških problema, uključujući fistule, hronične upale i probleme s menstruacijom. Kad stupe u brak polni odnos je obično bolan, traumatičan događaj; često zahteva ponovno otvaranje vaginalnog otvora prepunog ožiljaka. Zbog tvrdog tkiva ožiljaka u opasnosti može biti i rađanje deteta. Ponekad je posledica i smrt majke i fetusa.

U kulturama u kojima preovlađuje sakaćenje ženskih polnih organa, postupak se smatra opravdanim iz niza razloga. Na primer, veruje se da će takvo sakaćenje sačuvati devičanstvo neudatih žena, pomoći u kontroli polnog nagona, ojačati seksualnu vernost udatih žena i povećati seksualno zadovoljstvo njihovih muževa. Takođe se smatra da uklanjanje svih ili dela ženskih polnih organa omogućuje veću čistoću, da je kozmetički poželjno i da porođaj čini sigurnijim za novorođenče. Zbog ovih verovanja, žene koje se ne podvrgnu takvim postupcima, mogu biti smatrane neprikladnima za brak. Uprkos dokaza koji opovrgavaju takvo mišljenje i napora brojnih organizacija za ljudska prava, u nizu kultura i dalje se vrši sakaćenje ženskih polnih organa; u nekim zemljama njemu je podvrgnuto 90% žena.

U nekim kulturama se sakaćenje ženskih polnih organa brani kao oblik verske prakse. Premda odlučno zastupaju zaštitu verske slobode, adventisti veruju da praktikovanje nečije religije ne može opravdati ozleđivanje druge osobe. Zbog toga pozivanje na versku slobodu ne opravdava sakaćenje ženskih polnih organa.

Biblijska načela

Protivljenje Adventističke crkve sakaćenju ženskih polnih organa utemeljeno je na ovim biblijskim načelima:

1. Očuvanje života i zdravlja. Biblija kaže da je sve što je Bog stvorio bilo dobro, uključujući i stvaranje čoveka (1.Mojs. 1,31; Psal. 139,13.14). Bog je Izvor i Održavatelj ljudskog života (O Jovu 33,4; Psal. 36,10; Jov. 1,3.4; Djela 17,25.28). On poziva na očuvanje ljudskog života i čoveka smatra odgovornim za njegovo uništenje (1.Mojs. 9,5.6. 2.Mojs 20,13; 5.Mojs. 24,16; Jer. 7,3-34). Čovekovo telo je „hram Svetoga Duha“ i Božji sledbenici su pozvani da se u okviru duhovne odgovornosti staraju za svoje telo i da ga čuvaju, uključujući i Stvoriteljev dar seksualnosti (1. Kor. 6,15-19). Budući da je sakaćenje ženskih polnih organa štetno po zdravlje, opasno po život i šteti seksualnim funkcijama, ono nije usklađeno s Božjom voljom.
2. Blagoslov bračne intimnosti. Sveto pismo proslavlja božanski dar seksualne intimnosti u braku (Prop. 9,9; Priče 5,18.19; Pesma 4,16-5,1; Jev. 13,4). Postupak sakaćenja ženskih polnih organa treba ukinuti jer predstavlja pretnju Stvoriteljevom planu za doživljaj radosne seksualnosti bračnih parova.
3. Zdrav porod. Za bračne parove dar seksualnog sjedinjenja može biti blagosloven i rađanjem dece (Psal. 113,9; 127,3-5; 128,3; Priče 31,28). Činjenica da je uspešan porod u opasnosti zbog sakaćenja ženskih polnih organa dodatni je razlog za protivljenje toj praksi.
4. Zaštita ranjivih osoba. Sveto pismo zahteva da se posebno brinemo za najranjivije (5.Mojs. 10,17-19; Psal. 82,3.4; Priče 24,11.12; Isa. 1,16.17; Luka 1,53-54). Isus je učio da decu treba voleti i štititi (Mar. 10,13-16; Mat. 18,4-6). Sakaćenje polnih organa devojčica prekršaj je biblijskog naloga da čuvamo decu i štitimo ih od povrede i zlostavljanja.
5. Briga iz saosećanja. Ljubav prema bližnjemu podstiče hrišćane da pruže negu povređenima (Luka 10,25-37; Isa. 61,1). Hrišćani su pozvani da se nežno brinu za one koji su zbog sakaćenja ženskih polnih organa doživeli fizičke i emocionalne traume.
6. Propovedanje istine. Hrišćani su pozvani da nadvladaju zablude iznošenjem istine s ljubavlju (Psal. 15,2.3; Efes. 4,25). Temeljna istina evanđelja oslobađa ljude od raznih vrsta robovanja laži (Jov. 8,31-36). Stoga hrišćani treba da se udruže u širenju pravih informacija o šteti sakaćenja ženskih polnih organa i neispravnosti verovanja koja podržavaju takvu praksu.
7. Poštovanje drugih kultura. Hrišćani treba da budu osetljivi na razlike u kulturama i te razlike da poštuju (1. Kor .9,19-23; Rim. 12,1.2). Istovremeno verujemo da Božja načela nadilaze tradicije kulture (Dan. 1,8.9; 3,17.18; Mat. 15,3; Djela 5,27-29). Temeljna načela Svetog pisma predstavljaju osnovu za preobražaj običaja u kulturi. Premda smo svesni da je sakaćenje ženskih polnih organa u mnogim kulturama duboko ukorenjeno, smatramo da je ono neuskladivo s Božjim otkrivenim načelima.

Zaključak

Adventisti se protive ovoj praksi zbog toga što sakaćenje ženskih polnih organa predstavlja opasnost po fizičko i emotivno zdravlje, ali i po zdrave odnose. Crkva poziva svoje zdravstvene stručnjake, obrazovne i zdravstvene ustanove i sve vernike, zajedno s ljudima dobre volje, da sarađuju u nastojanjima da se iskoreni praksa sakaćenja ženskih polnih organa. Obrazovanjem i izlaganjem jevanđelja s ljubavlju nadamo se i verujemo da će oni kojima preti takva praksa naći zaštitu i prihvatanje, a da će oni koji su to prošli naći utehu i nežnu brigu.

Ovaj je dokument prihvatio Odbor za hrišćanski pogled na ljudski život pri Generalnoj konferenciji u aprilu 2000. godine i prosledio crkvenim odeljenjima i institucijama koje će ga smatrati korisnim.