Kockanje i igre na sreću sve snažnije utiču na sve veći broj ljudi u svetu. Ideja da se zaradi na račun drugih postala je savremeno prokletstvo. Društvo plaća strahovitu cenu organizovanom kriminalu, žrtvama i raspadu porodice što sve potkopava kvalitet života. Adventisti se dosledno protive kockanju i igrama na sreću, smatrajući ih neuskladivim sa hrišćanskim načelima. To nije prikladan oblik zabave niti legitimno sredstvo prikupljanja novca.

Kockanje i igre na sreću predstavljaju kršenje hrišćanskih načela upravljanja. Bog je odredio rad kao odgovarajući način sticanja materijalne koristi, a ne igranje igara na sreću kao sticanja dobitka na račun drugih. Kockanje i igre na sreću snažno utiču na društvo. Posledice zločina učinjenih da se plate dugovi nastali zbog navike kockanja, pojačanje policije i izdaci za suđenje, kao i zločini vezani za drogu i prostituciju, zahtevaju velike finansijske troškove. Kockanje ne stvara dohodak već ga oduzima od onih koji sebi često ne mogu priuštiti gubitak, a omogućava ga nekolicini dobitnika, pri čemu je, naravno, najveći dobitnik vlasnik kockarnice. Ideja da kockarnice mogu doneti korist društvu je iluzija. Uz to kockanje umanjuje hrišćanski osećaj odgovornosti za porodicu, bližnje, one kojima je potrebna pomoć i Crkvu.

Kockanje stvara lažne nade. San kockara da „dobije“ nadomešćuje pravu nadu lažnim snom statistički neostvarive mogućnosti za dobitkom. Hrišćani svoju nadu ne treba da grade na bogatstvu. Hrišćanska nada u slavnu budućnost koju je Bog obećao je zagarantovana, nasuprot kockarskog sna. Veliki dobitak što ga Biblija ističe je „pobožnost, zadovoljna onim što ima“.

Kockanje je zarazno. Zaraznost kockanja je nesumnjivo neuskladiva s hrišćanskim načinom života. Crkva nastoji pomoći, a ne osuđivati one koji pate od manije kockanja i drugih zavisnosti. Hrišćani su svesni da su pred Bogom odgovorni za ono što imaju kao i za način života.

Organizacija Adventističke crkve ne odobrava tombole ni lutrije za ostvarenje prihoda i ne podstiče vernike na učestvovanje u takvim aktivnostima, bez obzira koliko bile dobronamerne. Isto tako Crkva ne odobrava igre na sreću koje podržava država. Adventistička crkva poziva sve vlasti da spreče sve veću dostupnost kockanja sa štetnim posledicama po pojedince i društvo.

Adventistička crkva odbacuje kockanje i gore prikazane igre na sreću i neće tražiti niti prihvatiti novac za koji je jasno da potiče iz tog izvora.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve za objavu u vreme zasedanja Generalne konferencije od 29. juna do 9. jula 2000. u Torontu u Kanadi.