Adventisti sedmog dana podržavaju proglas Ujedinjenih nacija kojim 1995. godinu proglašavaju Godinom tolerancije. Ovaj proglas dolazi u vreme kad na svim kontinentima vlada netrpeljivost zadrtog verskog ekstremizma, rasizma, tribalizma, etničkog čišćenja, jezičnog neprijateljstva i drugih oblika terorizma i nasilja. Hrišćani su sukrivci za predrasude i nečovečnost prema ljudima.

Tolerancija, sposobnost da pretrpimo nepovoljne okolnosti, samo je početak. Hrišćani i svi ljudi dobre volje moraju se uzdići iznad ovog negativnog koncepta i pokazati simpatiju ne samo za drukčije verovanje i postupke nego i za ona koja se protive vlastitima. Dijalog je svakako bolji od ogorčenog napada. Ljudska bića moraju naučiti da se slažu ili ne slažu bez primene nasilja; moraju biti u stanju raspravljati o različitim gledištima bez mržnje ili ogorčenosti. To ne znači povodljivost ili ropsku pokornost, već saradnju i poštovanje jednakih prava drugih. Svaka osoba ima pravo i odgovornost da snažno i upečatljivo izrazi ideje i ideale, a da pritom ne dođe u stanje ključanja nasilnih reči ili postupaka.

Na kraju, tolerancija u najboljem slučaju znači ne samo prihvatanje drugih gledišta i ljudi, već i napredovanje u blagonaklonosti, reagovanju i razumevanju drugih tj. svakog drugog ljudskog bića.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije, a objavljena je na zasedanju Generalne konferencije u Utrehtu, u Holandiji, održanom od 29. juna do 8. jula 1995. godine.