Jedan od velikih političkih i etičkih problema našeg doba je pitanje rata i mira. Ono je i složeno i spiralno. Očaj zahvata srca i umove miliona jer očekuju nuklearni holokaust bez temeljne nade u život poslije smrti ili u večni život.

Danas vlada nova situacija kojoj nema premca u istoriji. Ljudska bića su stvorila sredstva za vlastito uništenje, sredstva koja postaju sve „delotvornija“ i „savršenija“ iako ne možemo reći da su to prave reči. Od Drugog svetskog rata na ovamo civili nisu povremeno ili slučajno povređeni; oni su postali ciljevi.

Hrišćani veruju da je rat posljedica greha. Od čovekovog pada u greh sukob je postao trajna pojava u ljudskom životu. „Sotona uživa u ratu. Njegov cilj je podsticanje naroda da zarate jedni protiv drugih.“ (Velika borba, str. 506) To je njegova taktika diverzije kako bi omeo propovjedanje jevanđelja. Premda je u poslednjih četrdeset godina (prim. prev. pisano 1985.) sprečen globalni sukob, ipak je između nacija i u samim zemljama vođeno oko sto i pedeset ratova, pri čemu su milioni izginuli u ovim sukobima.

Danas zapravo svaka vlada tvrdi da radi na razoružanju i miru. Poznate činjenice kao da pokazuju suprotno. Narodi troše veliki deo svojih proračuna za gomilanje nuklearnog i drugog ratnog materijala, dovoljnog da uništi danas postojeću civilizaciju. U vestima izveštavaju o milionima ljudi, žena i djece koji pate i umiru u ratu i građanskim nemirima pa moraju živeti u bedi i siromaštvu. Trka u naoružavanju, s velikim rasipanjem novca i materijala, jedna je od najočitijih bestidnosti našeg doba.

Stoga je u redu i ispravno što hrišćani promovišu mir. Hrišćanska adventistička crkva poziva svaku zemlju da svoje „mačeve“ prekuju „u plugove, a koplja u srpove“ (Isaija 2,4). Na Bibliji zasnovano Osnovno verovanje broj 7 tvrdi da su muškarci i žene „stvoreni na slavu Bogu“ i „pozvani da ljube Boga i jedni druge i da se brinu o svojoj okolini“, a ne da uništavaju ili povređuju jedni druge. Sam Hristos je rekao: „Blago onima koji mir grade, jer će se zvati sinovi Božji!“ (Matej 5,9)

Premda službene izjave Crkve neće doneti mir, prava hrišćanska crkva će između prvog i drugog Hristovog dolaska raditi na miru. Međutim nada u Drugi dolazak ne sme živeti u društvenom vakumu. Adventistička nada se mora pokazivati i preobraziti u trajnu brigu za dobrobit svakog člana ljudske porodice. Istina je, delovanje hrišćana danas i sutra samo po sebi neće osigurati carstvo mira; sam će Bog doneti ovo carstvo povratkom svog Sina.

U svetu ispunjenom mržnjom i borbama, svetu ideoloških i vojnih sukoba, adventisti žele biti poznati kao mirotvorci i zalagati se za pravdu i mir u svetu pod Hristom kao glavom novog čovečanstva.

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije Nil C. Vilson, nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve, 27. juna 1985. na zasedanju Generalne konferencije u Nju Orleansu, saveznoj državi Luizijani u SAD-u.