Na novoj Zemlji na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin.
NOVA ZEMLJA
Posle ozdravljenja, a bio je na ivici smrti, neki dečak je rekao: „Moj dom je na nebu, ali ja ne čeznem za domom.” Kao i on, mnogi smatraju da je prilikom smrti nebo bolja alternativa od „drugog mesta”, ali to je jadna zamena za stvarnost i podsticaj za sadašnji život. Ako bi gledišta, koja mnogi imaju o tome šta se dešava posle, bila istinita ovakvo mišljenje bilo bi opravdano. Ali opisi i nagoveštaji koje Sveto pismo daje o tome šta Bog priprema za život spasenih, svojim sjajem toliko nadmašuju život kojim sada živimo da će biti malo onih koji će oklevati da se za novi svet odreknu ovoga sveta.
Priroda nove Zemlje
Opipljiva stvarnost. Prva dva biblijska poglavlja govore o Božjem stvaranju savršenog sveta kao doma za ljudska bića koja je stvorio. Dva poslednja poglavlja u Svetom pismu takođe govore o Božjem stvaranju savršenog sveta za ljudski rod, o obnovi Zemlje od opustošenja koje je greh doneo.
Biblija često izjavljuje da će ovaj večni dom spasenih biti stvarno mesto, mesto koje će stvarni ljudi sa telom i umom, moći videti, čuti, opipati, okusiti, mirisati, izmeriti, slikati, isprobati i u potpunosti doživeti. Na novoj Zemlji Bog će smestiti ovo stvarno Nebo.
Druga Petrova poslanica u 3. glavi jasno sumira biblijsku pozadinu ovog pojma. Apostol Petar govori o pretpotopnom svetu kao o „tadašnjem svetu” koji je vodom bio uništen. Drugi svet je „sadašnja zemlja”, svet koji će biti očišen vatrom i tako biti pripremljen put za treći svet, za „novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi”. (stihovi 6,7,13)[1] „Treći” svet biće isto tako stvaran kao što su bila prva dva.
Povezanost i razlika. Izraz „nova zemlja” otkriva povezanost sa sadašnjom Zemljom i razliku sa njom.[2] Apostoli Petar i Jovan posmatraju staru Zemlju očišćenu vatrom od svake nečistote, a zatim obnovljenu (2. Petrova 3,10-13; Otkrivenje 21,1).[3] Prema tome nova Zemlja je najpre ova Zemlja, a ne neko strano mesto. Iako obnovljena, ona će ostati poznata – dobro poznat dom. To je dobro! Ona je, međutim, nova u smislu da će Bog sa Zemlje ukloniti svaku mrlju koju je greh prouzrokovao.
Novi Jerusalim
Novi Jerusalim je glavni grad ove nove Zemlje. Na jevrejskom jeziku Jerusalim znači „Grad mira”. Zemaljski Jerusalim retko je živeo u skladu sa svojim imenom, ali naziv Novi Jerusalim tačno će odražavati stvarnost.
Povezujuća karika. U izvesnom smislu Grad povezuje Nebo sa novom Zemljom. Izraz nebo prvenstveno označava nebesa. Sveto pismo ga upotrebljava kao oznaku za (1) atmosfersko nebo (1. Mojsijeva 1,20), (2) zvezdano nebo (1. Mojsijeva 1,14-17) i (3) „treće nebo” gde je smešten raj (2. Korinćanima 12,2-4). Od ove povezanosti „neba” i raja, nebo je postalo sinonim za raj, mesto gde se nalazi Božji presto i prebivalište. Otuda, Sveto pismo proširuje ovaj izraz i naziva Božju vladavinu i vladanje kao i narod koji voljno prihvata Njegovu vladavinu „carstvom nebeskim”.
Bog iznad svega najpre uslišava molbu iz Očenaša „da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu”, kada Novi Jerusalim premešta na planetu Zemlju (Otkrivenje 21,1.2). On Zemlji neće samo povratiti raniji sjaj, već će je i uzvisiti. Prevazilazeći njeno stanje pre pada u greh, ona će postati prestonica svemira.
Fizički opis. Apostol Jovan upotrebljava romantične izraze da bi opisao lepotu Novog Jerusalima: Grad je kao „nevesta ukrašena mužu svojemu”. (Otkrivenje 21,2) Njegov opis fizičkih odlika grada daje nam sliku njegove stvarnosti.
1) Njegova svetlost. Prvo naročito svojstvo koje je apostol Jovan zapazio dok je posmatrao „nevestu, jagnjetovu ženu” bilo je „njegova svetlost”. (Otkrivenje 21,9.11) Božja slava osvetljavala je grad čineći izlišnom svetlost Sunca i Meseca (Otkrivenje 21,23.24). Nikakve tamne aleje neće kvariti izgled Novog Jerusalima, jer će zidovi i ulice biti prozračni i „onde noći neće biti”. (Otkrivenje 21,25) „Neće potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog.” (Otkrivenje 22,5)
2) Njegova konstrukcija. Bog je upotrebljavao samo najfiniji materijal prilikom zidanja grada. Zidovi su od jaspisa „kao dragi kamen”. (Otkrivenje 21,11.18) Temelji su ukrašeni sa dvanaest različitih dragih kamenova: jaspis, safir, halkidon, smaragd, sardoniks, sard, hrisolit, viril, topaz, hrisopras, jakint i ametist (Otkrivenje 21,19.20).
Ovo drago kamenje nije, međutim, osnovni građevinski materijal, jer veći deo grada – njegove zgrade i ulice Bog je načinio od zlata (Otkrivenje 21,18.21), koristeći ovaj dragoceni materijal tako kao što danas ljudi koriste beton. Ovo zlato je finije od bilo kog zlata koje sada poznajemo, jer ga apostol Jovan naziva „zlato, kao čisto staklo”. (Otkrivenje 21,18)
Dvanaest kapija, svaka načinjena od jednog zrna bisera, omogućavaju pristup gradu. „Biser je proizvod patnje: sićušno zrno nadražujućeg materijala uđe u školjku ostrige i dok pati, majušni stvor pretvara taj nadražujući materijal u sjajan dragulj. Kapije su od bisera. Bog je po ceni beskrajne lične patnje obezbedio vaš ulaz, moj ulaz, kada je u Hristu pomirio sve sa sobom.”[4]
Zašto je danas pored spiska materijala koji je korišćen za izgradnju grada, tako značajna i činjenica da je anđeo koji je Jovanu pokazivao grad, merio njegove zidine. To što su se one mogle izmeriti, što imaju visinu, dužinu, širinu saopštava savremenom čoveku, okrenutom mentalitetu podataka, stvarnost toga grada.
3) Snabdevanje hranom i vodom. Od Božjeg prestola u centru grada teče reka „vode života” (Otkrivenje 22,1). I kao i drvo sa mnogim stablima, i drvo života raste „s obe strane reke”. Njegovih dvanaest plodova sadrže životni element, bez koga je ostao ljudski rod otkako su Adam i Eva morali da napuste Edem – lek protiv starenja, izgaranja i umora (Otkrivenje 22,2; 1. Mojsijeva 3,22). Oni koji jedu plod sa ovog drveta neće imati potrebu za noćnim odmorom (uporedi: Otkrivenje 21,25), jer se na novoj Zemlji nikada neće osećati umornim.
Naš večni dom
Biblija ističe da će spaseni konačno naslediti ovu Zemlju (Matej 5,5; Psalam 37,9.29; 115,16). Isus je obećao da će za svoje sledbenike spremiti „stanove” u kući svoga Oca (Jovan 14,1-3). Kao što smo zapazili, Sveto pismo postavlja Očev presto i nebesku glavnu upravu u Novi Jerusalim koji će sići na ovu Zemlju (Otkrivenje 21,2.3.5).
Dom u gradu. Novi Jerusalim je grad koji je čekao Avram (Jevrejima 11,10). U tom prostranom gradu Isus priprema „stanove” (Jovan 14,2) ili kao što originalna reč kaže „prebivališta” – stvarne domove.
Domovi u prirodi. Međutim, otkupljeni neće biti ograničeni zidinama Novog Jerusalima. Oni će naslediti Zemlju. Iz svojih gradskih domova, spaseni će izaći u prirodu da načine planove i zidaju svoje kuće snova, da gaje biljke, da ih beru i jedu (Isaija 65,21).
U domu sa Bogom i Hristom. Obećanje koje je Isus dao svojim učenicima, na novoj Zemlji dobiće svoje večno ispunjenje: „Da i vi budete gde sam ja.” (Jovan 14,3) Svrha utelovljenja „s nama Bog” konačno će postići svoj cilj. „Evo skinije Božje među ljudima i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.” (Otkrivenje 21,3) Ovde spaseni imaju prednost da žive u prisutnosti Oca i Sina i da se druže sa njima.
Život na novoj Zemlji
Kakav će biti život na novoj Zemlji?
Carovanje sa Bogom i Hristom. Bog će uključiti spasene u poslove svoga carstva. „I presto Božji i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga… i carovaće va vek veka.” (Otkrivenje 22,3-5; uporedi: 5,10)
Mi ne znamo obim njihove vladavine. Međutim, sa sigurnošću možemo pretpostaviti da će kao važan deo njihove uloge u Carstvu, otkupljeni služiti kao Hristovi predstavnici u svemiru, svedočeći o svojim iskustvima Božje ljubavi. Njihova najveća sreća biće proslavljanje Boga.
Fizičke aktivnosti na novoj Zemlji. Život na novoj Zemlji biće izazov za večnost. Letimičan pogled na vrste aktivnosti koje izbavljenima tamo stoje na raspolaganju, podstiču naše želje, ali to nije čak ni početak mogućnosti.
Mi smo već zapazili obećanja iz Svetoga pisma da će spaseni „graditi kuće i sedeće u njima”. (vidi: Isaija 65,21) Gradnja obuhvata nacrt, konstrukciju, opremu i mogućnost ponovnog oblikovanja ili ponovne gradnje. A iz navoda „sedeće u njima” možemo da donesemo zaključak o čitavom nizu aktivnosti vezanih za svakodnevni život.
Motiv koji se nalazi u osnovi celokupnog postojanja na novoj Zemlji je obnova onoga što je Bog planirao za svoje prvobitno stvaranje. Bog je u Edemu prvom ljudskom biću dao vrt „da ga radi i da ga čuva” (1. Mojsijeva 2,15). Ako, kako Isaija kaže, na novoj Zemlji budu sadili vinograde, zašto onda ne i voćnjake i njive sa žitaricama? Ako, kako kazuje Otkrivenje, budu svirali na harfama, zašto ne i na trubama i drugim instrumentima? Najzad, Bog je bio taj koji je usadio stvaralački nagon i čoveku otvorio svet neograničenih mogućnosti (1. Mojsijeva 1,28-31).
Društveni život na novoj Zemlji. To neće biti samo delić radosti koju ćemo ostvariti u zajedničkim odnosima u večnosti.
1) Prijatelji i porodica. Da li ćemo prepoznati svoje prijatelje i porodicu kad budemo proslavljeni, promenjeni u Isusov lik? Nakon Hristovog vaskrsenja Njegovi učenici nisu imali nikakvih teškoća da Ga prepoznaju. Marija je prepoznala Njegov glas (Jovan 20,11-16). Toma je prepoznao Njegov fizički izgled (Jovan 20,27.28), a učenici iz Emausa osobenost Njegovog ponašanja (Luka 24,30.31.35). U nebeskom carstvu Avram, Isak i Jakov još uvek će nositi svoja imena i identitet (Matej 8,11). Mi možemo pouzdano pretpostaviti da ćemo na novoj Zemlji produžiti svoje odnose sa onima koje sada poznajemo i volimo.
U stvari, međusobni odnos biće ono u čemu ćemo tamo uživati – ali ne samo odnos sa onima iz porodice i stalnim prijateljima – što će Nebo učiniti našom nadom. Njegova mnogobrojna materijalna dobra „izgledaće ništavna u poređenju sa večnim vrednostima odnosa sa Bogom Ocem; sa našim Spasiteljem; sa Svetim Duhom; sa anđelima; sa svetima od svakog plemena, naroda, jezika, kolena; i sa našom porodicom… Više neće postojati poremećene ličnosti, rasturene porodice ili prekinuto zajedništvo. Savršenost i zdravlje biće sveopšti. Fizička i umna integracija naći će na nebu i večnosti savršeno ispunjenje”.[5]
„Osećanja ljubavi i saučešća, koja je sam Bog usadio u dušu, naći će tamo najbolju i najlepšu primenu. Čista veza sa svetim bićima, skladan društveni život sa uzvišenim anđelima i sa vernima iz svih vremena… – sve to doprinosi sreći iskupljenih.”[6]
- Brak? Neki Hristovi savremenici izneli su slučaj neke žene koja je stalno ostajala udovica i koja je imala ukupno sedam muževa. Upitali su Ga čija će ona biti žena posle vaskrsenja. Potrebno je samo malo mašte da bi se sagledale beskrajne komplikacije koje bi nastale ako bi se bračne veze sa ove Zemlje obnovile i na Nebu. Hristov odgovor otkriva božansku mudrost: „O vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.” (Matej 22,29.30)
Zar će tada otkupljeni biti lišeni dobara koja sada postaje u braku? Na novoj Zemlji spaseni neće biti lišeni nijednog dobra. Bog je obećao da „onima koji hode u bezazlenosti ne uskraćuje nijednoga dobra”. (Psalam 84,11) Ako je to tačno u ovom, koliko će tek biti istinitije u večnom životu.
Suština braka je ljubav. Sažet prikaz radosti nalazi se u izraženoj ljubavi. Sveto pismo kaže: „Bog je ljubav” i „obilje je radosti pred licem tvojim, uteha u desnici tvojoj doveka.” (1. Jovanova 4,8; Psalam 16,11) Na novoj Zemlji nikome neće nedostajati ni ljubavi ni radosti ili zadovoljstva. Niko se tamo neće osećati usamljenim, ispraznim ili nevoljenim.
Mi možemo da imamo poverenja da će Tvorac, koji je pun ljubavi i koji je uspostavio brak da bi stvorio radost u sadašnjem svetu, imati nešto čak i bolje u večnom životu – nešto što će biti uzvišenije od braka, kao što je i Njegov novi svet uzvišeniji od ovoga u kome živimo.
Intelektualni život na novoj Zemlji
Obnova uma. „I lišće od drveta (života) bejaše za isceljivanje naroda.” (Otkrivenje 22,2) Isceljenje o kome govori Otkrivenje znači više od „izlečenja” – ono znači „obnovljenje” pošto tamo niko više neće biti bolestan (Isaija 33,24.20). Dok budu jeli sa drveta života, spaseni će se razviti iz fizičke i umne zakržljalosti koju su izazvali vekovi greha. Oni će biti obnovljeni u Božje obličje.
Neograničene mogućnosti. Večnost otvara neograničene vidike ljudskom umu. Na novoj Zemlji „besmrtni umovi sa neumornim oduševljenjem proučavaće čudesa stvaralačke moći i tajne ljubavi koja spasava. Tamo neće biti svirepog i lukavog neprijatelja da nekog zavede da zaboravi na Boga. Svaka sposobnost će se razvijati, svaki dar povećavati. Sticanje znanja neće umarati um niti iscrpljivati životnu snagu. Tamo najveći poduhvati mogu da se izvrše, najzvišenije težnje da ostvare, najviše želje da ispune, i još uvek će postojati novi ciljevi da se postignu, nova čuda koja će biti predmet divljenja, nove istine da se shvate, novi predmeti da pokrenu razvoj snage razuma, duše i tela.[7]
Duhovna stremljenja na novoj Zemlji. Bez Hrista večni život ne bi imao nikakav smisao. Kroz celu večnost otkupljeni će stalno biti gladni i žedni većeg saznanja o Isusu – većeg razumevanja Njegovog života i rada, većeg zajedništva sa Njim, više vremena za svedočenje svetovima koji nisu pali o Njegovoj neuporedivoj ljubavi, o svojstvu koje najvernije odražava Njegov karakter. Otkupljeni će živeti za Hrista i sa Hristom. Oni će potpuno zadovoljni, u Njemu večno počivati!
Sam Hristos je živeo da služi (Matej 20,28) i On je pozvao svoje sledbenike u isti život. Raditi sada sa Njim isplati se samo po sebi. Odnos koji se time stvara, nudi veći blagoslov i prednost u radu sa Njim na novoj Zemlji. Tamo sa velikom radošću i zadovoljstvom „sluge njegove posluživaće ga”. (Otkrivenje 22,3)
Iako će otkupljeni imati prilike da istražuju Božju riznicu prirode, najomiljenija nauka biće nauka o Krstu. Sa obnovljenim umom do izoštrenosti kakvu je Bog želeo da poseduju i sa otklonjenim slepilom od greha, oni će biti u stanju da proniknu u duhovnu istinu na način za kojim su samo mogli da čeznu. Oni će predmet spasenja – predmet koji sadrži dubinu, visinu i širinu koja prevazilazi svaku maštu – učiniti predmetom svoga proučavanja i veličanja u pesmama kroz celu večnost. Ovim proučavanjem otkupljeni će sve više širiti vidike onako kako je to otkriveno u Isusu.
Iz sedmice u sedmicu spaseni će dolaziti na subotno bogosluženje: „I od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,23)
Neće biti više…
Iskoreniće se svako zlo. Jedno od najradosnijih obećanja o novoj Zemlji bavi se onim čega tamo neće biti. „I smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.” (Otkrivenje 21,4)
Sva ova zla zauvek će nestati, jer će Bog iskoreniti svaki oblik greha – uzrok svih zala. Sveto pismo spominje drvo života kao deo nove Zemlje, ali nijedanput ne spominje i drvo poznavanja dobra i zla ili neki drugi izvor iskušenja. U toj dobroj zemlji hrišćani više nikada neće morati da se bore sa svetom, telom ili đavolom.
Garancija da će nova Zemlja ostati „nova” uprkos dolasku doseljenika sa grehom uprljane stare planete Zemlje je činjenica da će Bog uskratiti mesta „strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima i kurvarima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama”. (Otkrivenje 21,8; 22,15). On to mora – jer gde god se pojavi, greh sve kvari.
„Uklonjen je svaki trag prokletstva. … Ostaje samo jedan spomenik: naš Otkupitelj će uvek nositi ožiljke svoga raspeća: na njegovoj nekad ranjenoj glavi, na njegovim rebrima, rukama i nogama nalaze se jedini tragovi svirepog dela koje je prouzrokovao greh. Prorok kaže gledajući Hrista u njegovoj slavi: ‘Zraci izlažahu mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila njegova.’ Avakum 3,4. … Kroz svu večnost rane sa Golgote isticaće njegovu veličinu i objavljivaće njegovu moć.”[8]
Što je pre bilo neće se pominjati. Na novoj Zemlji kaže prorok Isaija, „što je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti”. (Isaija 65,17) U kontekstu to znači da je očigledno da su to nevolje iz starog života koje će spaseni zaboraviti (vidi: Isaija 65,16). Oni neće zaboraviti dobra koja je Bog učinio, izobilnu milost kojom ih je spasao, jer bi sva ova borba sa grehom bila uzaludna. Lično iskustvo Hristove spasavajuće milosti je suština svedočenja svetih kroz svu večnost.
Pored toga, istorija greha otvara jedan važan činilac čvrstog obećanja da „neće se dvaputa podignuti pogibao”. (Naum 1,9) Misli o žalosnim posledicama koje je greh prouzrokovao služiće kao večno sredstvo za pouku svakome koji ikada bude kušao da ponovo izabere tu samoubilačku stazu. Međutim, dok događaji iz prošlosti služe tom važnom cilju, nebeska atmosfera odagnaće te strašne uspomene na njihovu patnju. Obećanje je da uspomene u spasenima neće izazvati grižu savesti, žaljenje, razočaranje, bol ili potištenost.
Vrednost verovanja u novo stvaranje
Verovanje u nauku o novoj Zemlji donosi hrišćaninu čitav niz veoma praktičnih koristi.
Ono ga hrabri da izdrži. Sam Hristos „mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu”. (Jevrejima 12,2) Apostol Pavle je obnavljao svoju hrabrost posmatrajući buduću slavu. „Zato nam se ne dosađuje … Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.” (2. Korinćanima 4,16.17)
Ono donosi radost i pouzdanost nagrade. Sam Hristos je rekao: „Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima.” (Matej 5,12) Apostol Pavle opet ponavlja: „Ako ostane čije delo… primiće platu.” (1. Korinćanima 3,14)
Ono daje snagu protiv iskušenja. Mojsije je bio osposobljen da napusti „sladost greha” i „blago misirsko” jer „gledaše na platu”. (Jevrejima 11,26)
Ono stvara predukus Neba. Hrišćaninova nagrada nije samo budućnost (Efescima 1,14). Hristos kaže: „Ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu.” (Otkrivenje 3,20) „A kada Hristos dođe, On uvek sa sobom donosi Nebo.” Prisno druženje sa Njim „je nebo u srcu; početak slave i spasenje unapred doživljeno”.[9]
Ono povećava uspešnost. Neki smatraju da hrišćani toliko razmišljaju o Nebu, da ne poznaju nikakve vrednosti na Zemlji. Međutim, baš to samo verovanje u budućnost daje hrišćanima čvrstu osnovu sa koje pokreću svet. Kao što je K.S.Luis (C. S. Lenjis) zapazio: „Ako čitate istoriju onda ćete utvrditi da hrišćani koji su mnogo učinili za sadašnji svet upravo su bili oni koji su mnogo razmišljali o budućem. Zbog toga što su hrišćani u velikoj meri prestali da razmišljaju o drugom svetu, postali su tako neefikasni u tome. Stremiti ka nebu i Zemlja će ‘se dati pride’; stremiti ka Zemlji ne vodi nikud.”[10]
„Mudar čovek obratiće veću pažnju na klesanje nekog kipa u mermeru nego na pravljenje Sneška Belića.”[11] Hrišćanin koji planira da večno živi, ustrojiće svoj život sa više brižljivosti (i tako imati mnogo konstruktivniji uticaj na društvo) nego osoba koja smatra da je na raspolaganju, rođena da bi bila odbačena. „Bavljenje nebeskim temama koje Sveti Duh potpomaže, poseduje moćnu asimilirajuću snagu. Pomoću nje duša se uzdiže i oplemenjuje. Njeno polje i vidokrug se proširuje, a relativne proporcije i vrednost stvari vidljivih i nevidljivih mnogo se jasnije procenjuju.”[12]
Ono otkriva Božji karakter. Svet kakav sada vidimo uveliko daje pogrešnu predstavu o Božjem karakteru i Njegovom prvobitnom planu za ovu planetu. Greh je tako oštetio Zemljin fizički ekosistem da mnogi jedva mogu da zamisle neku vezu između ovog sveta i raja prikazanog u 1. Mojsijevoj knjizi 1. i 2. glavi. Život se sada odlikuje neprekidnom borbom za opstanak. Čak i život vernika koji mora da se bori sa ovim svetom, telom i đavolom ne pokazuje tačno Božji prvobitni plan. U onome što je Bog planirao za otkupljene – svet netaknut sotoninim uticajem, svet u kome vladaju samo Božji ciljevi – imamo najistinitiju predstavu Njegovog karaktera.
Ono nas privlači Bogu. Najzad, Biblija opisuje novu Zemlju da bi nevernog čoveka privukla Hristu. Jedna osoba slušajući da je „Zemlja, obnovljena tako da njena lepota bude kao Edem, isto tako stvarna kao što je Zemlja sada, treba da bude dom svetih”, gde će svi biti „bez bola, patnji i smrti i gde će se poznavati i gledati licem k licu”, bila je odlučno protiv toga.
„Pa”, rekla je „to ne može biti: to će biti upravo ono što odgovara svetu; to je upravo ono što bi zli želeli.”
Mnogi „izgleda misle da vera sa … svojom konačnom nagradom mora biti nešto što svet uopšte ne bi poželeo: otuda kada se spominje bilo koje stanje sreće za kojim ljudsko srce u svom palom stanju zaista teži, oni smatraju da to ne može biti deo prave vere”.[13]
Ništa nije toliko daleko od istine.
Prava Božja namera u objavljivanju onoga što je pripremio za one koji Ga ljube je da odvoji pojedince od njihovih preokupacija u ovom svetu – da im pomogne da prepoznaju vrednosti budućeg i bace brz pogled na lepote koje je pripremilo Očevo srce ljubavi.
Zauvek novo
Na ovoj staroj Zemlji često se kaže da „sve dobre stvari imaju svoj kraj”. Najbolja od svih dobrih vesti koje se tiču nove Zemlje je da one nemaju kraja. Tada će se zbiti ono lirsko pevanje iz „hora Aliluja”: „Posta carstvo sveta Gospoda našega i Hrista njegova i carovaće va vek veka.” (vidi: Otkrivenje 11,15; uporedi: Danilo 2,44; 7,27). Sveto pismo kaže da će se svako biće pridružiti hvalospevu: „Onome što sedi na prestolu, i jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.” (Otkrivenje 5,13)
„Velika borba je završena. Greha i grešnika više nema. Ceo svemir je čist. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od onoga koji je sve stvorio teče život, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najvećeg sveta, sve stvari, i živa i neživa priroda, u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govore da je Bog ljubav.”[14]
[1] Vidi: James White, „The New Earth. The Dominion Lost in Adam Restored Through Christ”, Review and Herald, Mar. 22,1877, pp. 92.93.
[2] Engleska reč „nov” koristi se za prevođenje dve grčke reči u Novom zavetu: neos izražava pojam novine u odnosu prema vremenu i može se prevesti kao „nov”, „skorašnji”, „mladi”. On je suprotan od archaios „star”, „prvobitan”, „stari”. Kainos, sa druge strane označava novinu oblika ili kvaliteta i može se prevesti sa „nov”, „svež”, „različit po prirodi”. On je suprotan reči palaios,, „star”, „vremenit”, „istrošen”, „oštećen”. Kainos je izraz koji se upotrebljava da bi se opisala „nova Zemlja” („New earth”, SDA Bible dictionary, rev. ed., p.792).
[3] Isto
[4] Richard W. Coffen, „New Life, New Heaven, New Earth” These Times, Sept. 1969, p.7.
[5] Neal C. Wilson, „God’s Family Reunited”, Adventist Review, Oct.8, 1981, p.23.
[6] Vajt, Velika borba, str. 547.
[7] Isto, str. 547.
[8] Isto, str. 543
[9] „Clusters of Eschol”, Review and Herald, Nov. 14,1854, pp. 111. 112.
[10] C. S. Lewis, Mere Christianity (Westwood, N. Y: Barbour and Co., 1952), p.113. Fagal, Heaven Is for You, p. 37.
[11] Fagal, Heaven Is for You, p. 37.
[12] „Clusters of Eschol”, pp.111,112.
[13] Uriah Smith, „The Popular Hope, and Ours”, Review and Herald, Feb. 7, 1854, p.20.
[14] Vajt, Velika borba, str. 548.
