Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
HRIŠĆANSKO PONAŠANJE
Hrišćansko ponašanje – način života Božjeg sledbenika – pojavljuje se kao Božje veličanstveno spasenje u Hristu. Apostol Pavle poziva sve hrišćane: „Molim vas dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovom veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božja.” (Rimljanima 12,1.2) Tako hrišćani revnosno zaštićuju i razvijaju svoje umne, telesne i duhovne sposobnosti da bi mogli da odaju čast svom Stvoritelju i Otkupitelju.
Hristos se molio: „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla. Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.” (Jovan 17,15.16) Kako hrišćanin može da bude i u svetu i odvojen od njega? Kako hrišćanski način života treba da se razlikuje od onoga u svetu?
Hrišćani treba da usvoje drugi način života, ne da bi bili drukčiji već zato što ih je Bog pozvao da žive po načelu. Način života na koji ih On poziva, osposobljava ih da kao Njegova stvorenja, delotvorna u Njegovoj službi, potpuno iskoriste svoje mogućnosti. To što su drukčiji takođe unapređuje njihov zadatak: da služe svetu – da budu so u njemu, da mu budu svetlost. Od kakve vrednosti bi bila so bez ukusa, ili svetlost koja se ne bi razlikovala od tame?
Hristos je naš primer. On je živeo savršenim životom na ovom svetu, a ljudi su Ga ipak optuživali da je „izelica i pijanica” (Matej 11,19), iako to nije bio. On je u životu tako dosledno sprovodio Božja načela da niko nije mogao da Ga okrivi za greh (Jovan 8,46).
Ponašanje i spasenje
U određivanju šta je prikladno ponašanje, treba da izbegnemo dve krajnosti. Prvo, prihvatanje pravila i primenu načela tako da postanu sredstva za spasenje. Apostol Pavle sažima ovu krajnost rečima: „Vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od blagodati.” (Galatima 5,4)
Suprotna krajnost je verovanje da pošto dela ne spasavaju ona zato nisu važna – ono što neka osoba čini zaista ništa ne smeta. Apostol Pavle govori i o ovoj krajnosti: „Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu.” (Galatima 5,13). Kada se svaki sledbenik vlada po svojoj savesti „ne postoji nikakvo međusobno ukoravanje sabraće hrišćana držeći se Mateja 18 i Galatima 6,1.2. Crkva ne postaje Hristovo telo u kojoj živi obostrana ljubav i staranje, već skup pojedinaca, od kojih svaki ide svojim putem, bez ikakve odgovornosti za sabraću ili prihvatanja ikakve brige o njima.”1[1]
Dok su naše ponašanje i naša duhovnost usko povezani, mi nikada ne možemo zaslužiti spasenje ispravnim ponašanjem. Hrišćansko ponašanje je najpre prirodan rod spasenja, zasnovano na onome što je Hristos za nas već izvršio na Golgoti.
Hram Svetoga Duha
Ne samo Crkva već i hrišćanin – pojedinac je hram u kome živi Sveti Duh: „Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji?” (1. Korinćanima 6,19)
Hrišćani tada sprovode u život dobre zdravstvene navike da bi sačuvali komandni centar svoga tela – hrama, um, prebivalište Hristovog Duha. Zbog toga su adventisti sedmoga dana u toku proteklih 100 godina naglašavali važnost pravilnih zadravstvenih navika.[2] Ovakvo naglašavanje se isplatilo – najnovija istraživanja otkrivaju da se adventisti manje od ostale populacije razbolevaju od gotovo svake glavne bolesti.[3]
Kao hrišćani mi vodimo brigu i o duhovnoj i o telesnoj strani ljudskog života. Isus, naš uzor, lečio je „svaku bolest i svaku nemoć po ljudima”. (Matej 4,23)
Biblija posmatra ljudska bića kao jedinstvenu celinu (poglavlje 7) „Dihotomija, podela, na duhovno i materijalno strana je Bibliji.”[4] Tako se Božji poziv na svetost odnosi i na telsno i na duhovno zdravlje. Suzana Vesli (Susannah Njesledž), majka osnivača metodizma, sažeto primenjuje ovo načelo: „Sve što slabi vaš razum, narušava osetljivost vaše savesti, pomračuje vaše shvatanje Boga, smanjuje snagu i uticaj uma na telo – to je rđavo, makoliko da je to možda bezazleno samo po sebi.”[5]
Božji zakoni, koji obuhvataju i zakone o zdravlju, nisu tiranski, zato što ih je Stvoritelj odredio da nam omoguće da na najbolji način proživimo život. Sotona, naš neprijatelj, želi da nam preotme zdravlje, radost, duševni mir i na kraju da nas uništi (vidi: Jovan 10,10).
Božji blagoslov za sveukupno zdravlje
Ostvarivanje ovakvog zdravlja zavisi od sprovođenja u život nekih prilično jednostavnih, ali efikasnih načela koja je Bog dao. Neka od njih su očigledna i prijatna većini ljudi. Druga, kao što je pravilna ishrana, mnogo su teža za prihvatanje, jer obuhvataju osnovna opredeljenja i navike u našem načinu života. Iz ovog razloga, posvetićemo više prostora onim načelima koja su pogrešno shvaćena, sporna ili odbačena.[6]
Blagoslov od vežbanja. Redovno vežbanje je jednostavno pravilo za povećanje snage, jačanje tela, oslobođenje od stresa, zdraviju kožu, veće samopouzdanje, efikasnu kontrolu težine, poboljšano varenje i redovnost, kao i smanjenje depresije i rizika od srčanih oboljenja i raka. Vežbanje nije samoizbor – ono je bitno za održavanje dobrog zdravlja – kako fizičkog tako i umnog.[7]
Korisna aktivnost teži napredovanju; neaktivnost i lenost vodi nemaštini (Priče 6,6-13; 14,23). Bog je odredio aktivnost prvom čoveku i ženi – brigu o njihovom domu u vrtu, u prirodi (1. Mojsijeva 2,5.15; 3,19). I sam Hristos nam je ostavio primer fizičke aktivnosti. U većem delu svog života bio je zauzet fizičkim radom kao drvodelja, dok je za vreme svoje misije hodao stazama Palestine.[8]
Blagoslov od Sunčeve svetlosti. Svetlost je bitna za život (1. Mojsijeva 1,3). Ona daje snagu procesu koji stvara hranljive materije koje ishranjuju i snaže naše telo i oslobađa kiseonik koji nam je neophodan za život. Sunčeva svetlost donosi zdravlje i ozdravljenje.
Blagoslov od vode. Ljudsko telo sadrži 75% vode, ali ova životno važna tečnost neprekidno se gubi preko vazduha koji izdišemo, znojenjem i preko otpadnih materija. Pijenje 6-8 čaša čiste vode na dan pomoći će održavanju efikasnog, srećnog i dobrog zdravlja. Druga važna funkcija vode je njena upotreba za održavanje čistoće i opuštanje koje ona omogućava.
Blagoslov od svežeg vazduha. Sredina zagađena nečistim vazduhom, unutar ili izvan doma, čini da krv raznosi manje kiseonika nego što je to potrebno za optimalno funkcionisanje svake ćelije. To čoveka čini tromim i manje odgovornim. Zato je veoma važno činiti sve što je moguće da se svakodnevno obezbedi dovoljno svežeg vazduha.
Blagoslov od umerenog života, bez droga i stimulativnih sredstava. Droge su prožele savremeno društvo zato što su mu ponudile stimulaciju i oslobođenje od stresa i bolova. Hrišćanin je okružen primamljivim pozivima da koristi drogu. Čak i mnogi popularni napici koji nam se čine bezazlenim, sadrže drogu – kafa, čaj, i sve vrste kole sadrže kofein,[9] a hladni napici sa ukusom voća sadrže alkohol. Istraživanja su pokazala da i blaže droge teže tome da postupno dovedu do upotrebe jačih droga koje um čine bodrijim. Mudri hrišćanin će se uzdržavati od svega što je štetno, umereno koristeći samo ono što je dobro.
1) Duvan. U bilo kom obliku duvan je otrov koji lagano deluje i oštećuje fizičke, umne i moralne snage. Na početku njegovo delovanje može se teško zapaziti. On nadražuje, a onda parališe živce, slabeći i zamračujući um.
Oni koji upotrebljavaju duvan, polako vrše samoubistvo,[10] kršeći tako šestu zapovest: „Ne ubij.” (2. Mojsijeva 20,13)
2) Alkoholna pića. Alkohol je jedna od najrasprostranjenijih droga na planeti Zemlji. On je uništio milione ljudi. On ne šteti samo onima koji ga koriste, već svoj danak uzima od celokupnog društva – u razorenim domovima, smrti u udesima i siromaštvu.
Pošto Bog opšti sa nama jedino preko našeg uma, dobro je ne zaboraviti da alkohol štetno deluje na sve njegove funkcije. Kako se nivo alkohola u telu povećava, tako onaj koji pije postepeno srlja u gubitak koordinacije, zbunjenost, dezorijentaciju, bezvoljnost, komu i na kraju smrt. Pijenje alkoholnih pića izaziva gubitak memorije, zdravog rasuđivanja i sposobnosti za učenje.[11]
Događaji iz Svetog pisma, koji su povezani sa upotrebom alkoholnih pića, možda na prvi pogled ostavljaju utisak da je Bog odobrio njihovu upotrebu. Međutim, Sveto pismo takođe ukazuje na to da je Božji narod učestvovao u takvim društvenim pojavama kao što je razvod, mnogoženstvo i držanje robova – a to Bog svakako nije opraštao. Prilikom tumačenja takvih odseka u Svetom pismu, korisno je imati na umu da Bog nužno ne odobrava sve što je dopušteno. Isusov odgovor na pitanje zašto je Mojsije dozvolio razvod, potvrđuje ovaj primer tumačenja. On je rekao: „Mojsije je vama dopustio po tvrđi vašeg srca puštati svoje žene; a ispočetka nije bilo tako.” (Matej 19,8)[12] Edemski vrt je božanski uzor do koga Jevanđelje želi da nas obnovi. Upotreba alkohola i ove druge pojave nisu bili deo Božjeg prvobitnog plana.[13]
- Druge droge i narkotici. Postoji još mnogo drugih štetnih droga i narkotika pomoću kojih sotona uništava ljudski život.[14] Pravi hrišćani, posmatrajući Hrista, neprekidno će proslavljati Boga svojim telom, shvatajući da su oni Njegova veoma cenjena svojina, kupljena Njegovom skupocenom krvlju.
Blagoslov od odmora. Pravilan odmor je bitan za zdravlje tela i duha. Hristos nam daje uputstvo puno saosećanja, isto onakvo kakvo je dao i svojim umornim učenicima: „Dođite vi sami nasamo, i počinite malo.” (Marko 6,31) Periodi odmora obezbeđuju nam veoma potreban mir za opštenje sa Bogom: „Utolite i poznajte da sam ja Bog.” (Psalam 46,10) Bog je naglasio našu potrebu za odmorom time što je kao dan za odmor odvojio sedmi dan u sedmici (2. Mojsijeva 20,10).
Odmor je više od spavanja ili prekida redovnog posla. On obuhvata i način na koji provodimo svoju dokolicu. Umor nije uvek prouzrokovan stresom, preteškim ili predugim radom: naš um može da se zamara preteranom upotrebom stimulativnih sredstava, bolešću ili različitim ličnim problemima.
Rekreacija je ponovno stvaranje u najtačnijem značenju ove reči. Ona jača, izgrađuje i osvežava um i telo, pripremajući na taj način vernike da se s novom snagom vrate svom pozivu. Da bi živeli najboljim načinom života, hrišćani treba da teže jedino onim oblicima rekreacije i zabave koji jačaju njihovu vezu sa Hristom i poboljšavaju zdravlje.
Sveto pismo postavlja sledeće načelo koje će pomoći hrišćanima da odaberu dobru rekreaciju: „Ne ljubite sveta ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi očine u njemu, jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od oca, nego je od ovoga sveta.” (1. Jovanova 2,15.16)
- Bioskop, televizija, radio i video. Ova sredstva mogu biti značajna vaspitna sredstva. Ona su „izmenila celu atmosferu našeg modernog sveta i dovela nas u lak dodir sa životom, mišlju i delovanjem cele Zemljine kugle”.[15] Hrišćanin će uvek imati na umu da televizija i video vrše veći uticaj na život pojedinca nego što to može da učini ijedna druga aktivnost.
Nažalost, video i televizija, sa svojim gotovo neprekidnim prikazivanjem pozorišnih predstava, unose takav uticaj u dom koji ne uzdiže i nije zdrav. Ako ne pravimo razliku ili ako nismo odlučni, „oni će pretvoriti naše domove u pozorišta i predstave jeftine i niske muzike.”[16] Predani hrišćanin prezire nezdrave, nasilničke, senzualne filmove i televizijske programe.
Audio-vizuelna sredstva sama po sebi nisu rđava. Isti kanali koji slikaju ponore ljudske poročnosti, emituju i propovedanje Jevanđelja o spasenju. Emituju se i mnogi drugi vredni programi. Međutim, ljudi mogu da koriste čak i dobre programe da bi izbegavali životne odgovornosti. Hrišćani ne samo što će želeti da uspostave načela za određivanje onoga što će gledati, već će postaviti i vremenska ograničenja za gledanje, tako da društveni odnosi i životne odgovornosti neće trpeti. Ako nismo u stanju da pravimo razliku ili ako nam nedostaje snaga da kontrolišemo svoje medije, mnogo je bolje da ih potpuno odbacimo, nego da im dopustimo da upravljaju našim životom bilo time što će obesvetiti naš um ili što će nam oduzeti previše vremena (vidi: Matej 5,29.30).
U pogledu našeg posmatranja i ugledanja na Hrista, jedno važno biblijsko načelo saopštava da „mi … koji … gledamo … preobražavamo se u (Njegovo) obličje iz slave u slavu”. (2. Korinćanima 3,18) Posmatranje donosi promene. Međutim, hrišćani moraju neprekidno da imaju na umu da ovo načelo deluje i na negativnoj strani. Filmovi koji prikazuju grehe i zločine koji se čine u ljudskom rodu – ubistva, preljube, pljačke i druga ponižavajuća dela – doprinose današnjem slomu morala.
Pavlov savet u Filibljanima 4,8 postavlja jedno nečelo koje doprinosi prepoznavanju vrednih oblika rekreacije: „A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.”
- Čitanje i muzika. Ova ista visoka merila primenjuju se i na čitanje i muziku u životu jednog hrišćanina. Muzika je Božji dar za nadahnjivanje čistih, plemenitih i uzvišenih misli. Dobra muzika uzdiže najtananije osobine karaktera.
Muzika sumnjive vrednosti, sa druge strane, „razara ritam duše i uništava moral”. Zato će Hristovi sledbenici izbegavati „svaku melodiju koja je po prirodi zajednička s džezom, rokom ili hibridnim oblicima povezanim sa njima, ili svaki tekst koji izražava besmislena i beznačajna osećanja”.[17] Hrišćanin neće slušati muziku sa pesmama i melodijama koje navode na nepristojno (Rimljanima 13,11-14; 1. Petrova 2,11).[18]
Čitanje omogućava mnoge vrednosti. Postoji čitavo obilje dobre literature koja oplemenjuje um i širi duh. Ipak, postoji i „čitava poplava rđave literature, često u najprivlačnijem vidu, ali koja šteti umu i moralu. Priče o neobuzdanim doživljajima i o moralnoj labavosti, bilo da su istinite ili proizvod mašte”, nepodesne su za vernike zato što stvaraju odvratnost prema plemenitom, poštenom i čistom načinu života i sprečavaju razvoj jedinstva sa Hristom.[19]
- Neprihvatljive aktivnosti. Adventisti takođe uče da kockanje, kartanje, posećivanje pozorišta i igranki treba izbegavati (1. Jovanova 2,15-17). Oni osporavaju trošenje vremena za posmatranje nasilničkih sportskih događaja (Filibljanima 4,8). Svaka aktivnost koja slabi naš odnos sa našim Gospodom i navodi nas da izgubimo iz vida večne interese, potpomaže vezivanje sotoninih lanaca oko naše duše. Hrišćani će radije učestvovati u zdravim oblicima aktivnosti u dokolici koji će stvarno osvežiti njihovu telesnu, umnu i duhovnu prirodu.
Blagoslov od zdrave hrane. Prvom ljudskom paru Stvoritelj je dao idealnu hranu: „Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.” (1. Mojsijeva 1,29) Nakon pada u greh, Bog je njihovoj hrani dodao „zelje poljsko”. (1. Mojsijeva 3,18)
Zdravstveni problemi današnjice koncentrišu se oko degenerativnih tipova bolesti što je neposredno povezano sa ishranom i načinom života. Ishrana koju je Bog planirao, sastavljena od žitarica, voća, jezgričastog voća i povrća, davala je prave hranljive sastojke koji su omogućavali najbolje zdravlje.
- Prvobitna ishrana. Biblija ne osuđuje jedenje mesa čistih životinja. Međutim, Božja prvobitna ishrana za čoveka nije obuhvatala mesnu hranu, zato što On nije zamislio oduzimanje života nijednoj životinji i zato što je uravnotežena vegetarijanska ishrana najbolja za zdravlje – činjenica za koju nauka nudi sve više dokaza.[20] Ljudi koji troše proizvode životinjskog porekla koji sadrže bakterije ili viruse koji izazivaju oboljenja, mogu da oštete svoje zdravlje.[21] Izračunato je da samo u Sjedinjenim Državama milioni pate od trovanja živinskom hranom zato što inspekcija nije uspela da otkrije zagađenost salmonelom i drugim mikroorganizmima.[22] Neki eksperti smatraju da „bakterijska kontaminacija nosi u sebi daleko veći rizik nego hemijski aditivi i prezervativi u hrani” i očekuju da se poveća pojava oboljenja izazivanih ovim bakterijama.[23]
Dalje, studije obavljene poslednjih godina ukazuju na to da povećana potrošnja mesa može da izazove povećanje ateroskleroze, raka, bubrežnih poremećaja, osteoporozu i trihinozu i mogu da smanje očekivani životni vek.[24]
Hrana koju je Bog utvrdio u edemskom vrtu – vegetarijanska ishrana – idealna je, ali ponekad ipak ne možemo da dostignemo ideal. U ovakvim okolnostima, u svakoj prilici ili na svakom prostoru, oni koji žele da ostanu u najboljem zdravlju ješće najbolju hranu do koje mogu da dođu.
- Čista i nečista mesna hrana. Tek posle potopa Bog je uveo meso kao hranu. Pošto je sva vegetacija bila uništena, Bog je Noju i njegovoj porodici odobrio da jedu mesnu hranu postavljajući uslov da ne smeju jesti meso sa krvlju (1. Mojsijeva 9,3-5).
Drugi uslov koji Sveto pismo spominje ističe da je Bog naložio Noju da on i njegova porodica smeju da jedu samo ono meso koje potiče od životinja koje je Bog označio kao čiste životinje. Zato što su Noju i njegovoj porodici bile potrebne čiste životinje za jelo, a i za žrtve (1. Mojsijeva 8,20), Bog je dao uputstvo Noju da sa sobom u kovčeg uzme po sedam parova od svake vrste čistih životinja, nasuprot samo jednom paru od svake vrste nečistih životinja. (1. Mojsijeva 7,2.3) Treća knjiga Mojsijeva u 11. i 5. Mojsijeva 14. glavi daju opširna objašnjenja o čistoj i nečistoj hrani.[25]
Po svojoj prirodi nečiste životinje ne predstavljaju izvor najbolje hrane. Mnoge su ili strvojedi ili grabljivice – od lava do svinje, od supa do školjki koje prebivaju na morskom dnu. Zbog njihovog načina života, oni su opasni prenosioci bolesti.
Ispitivanja su pokazala da „pored postojećih količina holesterola koje se nalaze i u svinjetini i u školjkama, ove namirnice sadrže i izvestan broj otrova i kontaminata koji su povezani sa trovanjem ljudi”.[26]
Uzdržavanjem od nečiste hrane, Božji narod je pokazao svoju zahvalnost za svoje otkupljenje od iskvarenog, nečistog sveta koji ga je okružavao (3. Mojsijeva 20,24-26; 5. Mojsijeva 14,2). Unošenjem onoga što je nečisto u hram tela u kome prebiva Božji Duh najmanje predstavlja Božji ideal.
Novi zavet nije ukinuo razliku između čiste i nečiste mesne hrane. Neki smatraju da pošto je ovaj zakon o hrani spomenut u 3. Mojsijevoj, on je čisto obredni ili ritualni, pa zato za hrišćane više ne važi. Ipak, razlika između čistih i nečistih životinja datira unazad od Noja – mnogo pre nego što je Izrailj postojao. Ovaj zakon o hrani pored zdravstvenih načela, nosi u sebi i obavezu koju treba sprovesti.[27]
- Redovnost, jednostavnost i uravnoteženost. Uspešne reforme u ishrani izvode se postepeno i mora im se mudro prilaziti. Na kraju ćemo naučiti da odbacimo ili štedljivo koristimo namirnice bogate masnoćama i šećerom.
Dalje, namirnice treba da pripremamo što jednostavnije i u što prorodnijem obliku, a radi najboljeg korišćenja treba da ih jedemo u redovnim vremenskim razmacima. Složena, nadražujuća jela nisu najzdravija. Mnogi začini nadražuju organe za varenje[28] i njihovo korišćenje povezano je sa čitavim nizom zdravstvenih problema.[29]
Blagoslov od hrišćanskog odevanja. Bog je Adamu i Evi načinio prvu odeću i zna da nam je i danas potrebna podesna odeća (Matej 6,25-33). Svoj izbor u odevanju treba da zasnujemo na načelima jednostavnosti, skromnosti, praktičnosti, zdravlja i privlačnosti.
1) Jednostavno. Kao što je to u svim ostalim oblastima našeg života, hrišćanski poziv na jednostavnost odnosi se i na to kako se odevamo. „Hrišćansko svedočenje zahteva jednostavnost.”
„Način na koji se oblačimo pokazuje svetu ko smo i šta smo – ne samo kao zakonski zahtev zaostao iz prošlih vremena, već kao izraz naše ljubavi prema Isusu.”[30]
2) Visoke moralne vrednosti. Hrišćani neće pokvariti lepotu svoga karaktera stilom koji podstiče „telesne želje” (1. Jovanova 2,16). Zato što žele da svedoče drugima, oni će se odevati i ponašati tako da ne naglašavaju one delove tela koji podstiču seksualne želje. Skromnost podupire moralno zdravlje. Hrišćaninov cilj je da proslavi Boga, a ne sebe.
3) Praktično i ekonomično. Pošto su pristavi nad novcem koji im je Bog poverio, hrišćani će primenjivati štednju, izbegavajući „zlato, ili biser, ili haljine skupocene”. (1. Timotiju 2,9) Sprovođenje štednje, ipak, ne znači da ćemo nabavljati samo najjeftiniju odeću koja se može dobiti. Često su predmeti boljeg kvaliteta ekonomičniji, jer se dugo nose.
4) Zdravo. Na čovekovo zdravlje ne utiče samo ishrana. Hrišćani će izbegavati stilove u odevanju koji dovoljno ne štite telo, koji ga stežu ili na neki drugi način deluju tako da izazivaju pogoršanje zdravlja.
5) Odlikuje se ljupkošću i prirodnom lepotom. Hrišćani shvataju opomenu protiv „ponosa života”. (1. Jovanova 2,16) Pozivajući se na ljiljane, Hristos je rekao: „Ni Solomun u svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.” (Matej 6,29) Na taj način On je slikovito iskazao da ljupkost, jednostavnost, čistota i prirodna lepota obeležavaju nebesko shvatanje lepote. Svetovno razmetanje koje se vidi u promenljivoj modi, nema nikakve vrednosti u Božjim očima (1. Timotiju 2,9).
Hrišćani će pridobiti nevernike ne izgledom i ponašanjem koje se zapaža u svetu, već ispoljavanjem privlačne i osvežavajuće razlike. Apostol Petar je rekao da neverni supruzi mogu „ženskim življenjem bez reči da se dobiju, kad vide čisto življenje vaše sa strahom”. Umesto da se ukrašavaju, apostol, savetuje da se vernici usredsrede „tajnome čoveku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom mnogoceno”. (1. Petrova 3,1-4). Sveto pismo uči da:
a) Karakter prikazuje pravu čovekovu lepotu. I apostol Petar i apostol Pavle izlažu osnovna načela kojima će se rukovoditi hrišćanin i hrišćanka kad žele da se ukrase: „Vaša lepota da ne bude spolja … u udaranju zlata, i oblačenju haljina” (1. Petrova 3,3); „Tako i žene u pristojnom odelu sa stidom i poštenjem da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ili biserom, ili haljinama skupocenim, nego dobrim delima kao što se pristoji ženama koje se obećavaju pobožnosti.” (1. Timotiju 2,9.10)
b) Jednostavnost je u skladu sa reformom i probuđenjem. Kada je Jakov pozvao svoju porodicu da se posveti Bogu, ona je obacila „bogove tuđe koji behu u njihovim rukama, i oboce koje imahu u ušima”, a Jakov ih je zakopao. (1. Mojsijeva 35,2.4)[31]
Nakon Izrailjevog otpada za zlatnim teletom, Bog im je zapovedio: „A sada skini nakit tvoj sa sebe, i znaću šta ću činiti s tobom.” U pokajanju oni „poskidoše sa sebe … nakite svoje”. (2. Mojsijeva 33,5.6) Apostol Pavle jasno izlaže da Sveto pismo beleži ovaj otpad „za nauku nama, na koje posledak sveta dođe”. (1. Korinćanima 10,11)
c) Dobra pristavska služba zahteva požrtvovno življenje. Dok je veći deo sveta pothranjen, materijalizam postavlja pred hrišćane iskušenja koja obuhvataju sve od skupe odeće, automobila i nakita do luksuznih kuća. Jednostavnost načina života i izgleda postavlja hrišćane u snažan kontrast prema lakomstvu, materijalizmu i nakinđurenosti paganskog društva dvadesetog veka, u kome su vrednosti usredsređene materijalnim dobrima, a ne ljudima.
Imajući u vidu ova učenja Svetoga pisma i izložena načela, mi verujemo da hrišćani ne bi trebalo da se ukrašavaju nakitom. Pod ovim podrazumevamo da je nošenje prstenja, naušnica, lančića, narukvica, raskošnih klipsi za kravate, dugmadi za manžete i igala – i sve ostale vrste nakita čija je glavna funkcija pokazivanje – nepotrebno i nije u skladu sa jednostavnošću ukrašavanja koje zahteva Sveto pismo.[32] Biblija združuje upadljivu kozmetiku sa neznaboštvom i otpadom (2. O carevima 9,30; Jeremija 4,30) Što se tiče kozmetike, mi verujemo da hrišćani treba da održavaju prirodan, zdrav izgled. Ako uzdižemo Spasitelja načinom na koji govorimo, radimo i oblačimo se, mi ćemo postati kao magneti, koji privlače ljude ka Njemu.[33]
Načela hrišćanskih merila
U svim svojim manifestacijama, hrišćanski način života predstavlja odziv na spasenje kroz Hrista. Hrišćanin želi da poštuje Boga i živi kao što bi Isus živeo. Iako neki ljudi hrišćanski način života posmatraju kao listu onoga što se ne sme činiti, mi ga radije sagledavamo kao čitav niz pozitivnih načela delotvornih u okvirima spasenja. Isus je naglasio da je došao da bismo imali život i to u izobilju. Koja su načela koja nas vode ka punini života? Kada Sveti Duh uđe u život pojedinca, dolazi do očigledne promene koju primećuju oni koji se nalaze u njegovoj okolini (Jovan 3,8). Duh ne samo što vrši početnu promenu u životu: Njegovo delovanje se nastavlja. Duhovni rod je ljubav (Galatima 5,22.23). Najmoćniji dokaz u prilog uspešnosti hrišćanstva je hrišćanin koji voli i koji je ljubazan.
Živeti sa umom Hristovim. „Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu.” (Filibljanima 2,5) Pod svim okolnostima, povoljnim ili nepovoljnim, mi moramo da težimo da razumemo i živimo u skladu sa Hristovom voljom i umom (1. Korinćanima 2,16).
Elen Vajt je zapazila divan ishod života koji je vođen u ovakvom odnosu sa Hristom: „Svaka prava poslušnost dolazi iz srca. To znači celim srcem raditi sa Hristom. Ako želimo, On će se tako izjednačiti sa našim mislima i ciljevima, tako dovesti naša srca i umove u sklad sa svojom voljom, da ćemo slušajući Njega u stvari postupati po svojim prirodnim podsticajima. Volja, očišćena i posvećena, naći će svoje najuzvišenije zadovoljstvo u službi Njemu. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, živećemo životom stalne poslušnosti. Poštovanjem Hristovog karaktera i zajednicom sa Bogom, greh će nam postati mrzak.”[34]
Živeti na hvalu i slavu Bogu. Bog je učinio toliko mnogo za nas. Jedan od načina na koji možemo da pokažemo svoju zahvalnost je odavanje hvale Njemu.
Psalmi snažno naglašavaju ovu stranu duhovnog života: „Tako bih te ugledao u svetninji, da bih video silu tvoju i slavu tvoju. Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe; tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje. Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnim glasom hvalila bi te usta moja.” (Psalam 63,2-5)
Za hrišćanina takav stav proslavljanja držaće i druge životne poslove u prikladnoj perspektivi. Posmatranjem našeg raspetog Spasitelja, koji nas je otkupio od kazne i oslobodio od sile greha, mi smo pokrenuti da činimo samo ono „što je njemu ugodno”. (1. Jovanova 3,22; uporedi: Efescima 5,10) Hrišćani „ne žive više sebi, nego onome koji za njih umre i vaskrse”. (2. Korinćanima 5,15) Svaki pravi hrišćanin stavlja Boga na prvo mesto u svemu što čini, u svemu što misli, u svemu što govori, u svemu što želi. On nema drugih bogova pored svoga Otkupitelja (1. Korinćanima 10,31).
Živeti kao primer. Apostol Pavle je rekao: „Ne budite na sablazan” nikome (1. Korinćanima 10,32). „A za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima.” (Dela 24,16) Ako naš primer vodi druge u greh, postajemo kamen spoticanja onima za koje je Hristos umro. „Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je on hodio.” (1. Jovanova 2,6)
Živeti da propovedamo. Glavni razlog što hrišćani žive kao što to zaista čine je da spasu izgubljene ljude i žene. Apostol Pavle je rekao: „Kao što i ja u svačemu svima ugađam, ne tražeći svoje koristi nego mnogih, da se spasu.” (1. Korinćanima 10,33; uporedi: Matej 20,28)
Zahtevi i smernice
Zbog uticaja koji nečiji način života vrši na njegovo duhovno iskustvo i svedočenje, kao crkvena organizacija postavili smo neka merila za način života kao minimalni zahtev da neko postane vernik. Ova merila uključuju uzdržavanje od duvana, alkoholnih pića, hemikalija koje menjaju duševno stanje i nečiste hrane i dokaz rastućeg hrišćanskog iskustva u pitanju odevanja i korišćenja slobodnog vremena. Ova minimalna merila ne podrazumevaju sveopšti Božji ideal za vernika. Ona jednostavno predstavljaju osnovne, prve korake u razvoju naprednog, blistavog hrišćanskog iskustva. Onakva načela takođe predstavljaju osnovu za jedinstvo unutar zajednice vernika.
Razvoj hrišćanskog ponašanja – „sličnost Bogu” – je postepen i obuhvata doživotno jedinstvo sa Hristom. Sveto življenje nije ništa drugo do svakodnevno pokoravanje volje Hristovom nadzoru i svakodnevna prilagođenost Njegovoj nauci onako kako nam je otkrio u našem proučavanju Biblije i molitvi. Pošto različitom brzinom dostižemo zrelost, važno je da se uzdržimo od izricanja suda o slabijoj braći i sestrama (Rimljanima 14,1; 15,1).
Hrišćani u zajednici sa Spasiteljem imaju samo jedan ideal: da učine što najviše mogu da proslave nebeskog Oca, koji je obezbedio dragocen plan za njihovo spasenje. „Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li drugo što činite, sve na slavu Božju činite.” (1. Korinćanima 10,31)
[1] L. A. King, „Legalism or Permissiveness: An Inescapable Dilemma?” The Christian Century, April 16,1980, p.436.
[2] Za razvoj biblijske osnove zdravog življenja u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi, vidi: Damsteegt, Foundations of the Seventh-day Adventist Message and Mission, pp.221-240; Damsteegt, „Health Reforms and the Bible in Early Sabbatarian Adventism”, Adventist Heritage, Winter 1978, pp.13-21.
[3] Vidi: Lewis R. Walton, Jo Ellen Walton, John A. Scharffenberg, How You Can Live Six Extra Years (Santa Barbara, CA: Woodbridge Press, 1981), p.4; D. C. Nieman and H. J. Stanton, „The Adventist Lifestyle – A Better Way to Live”, Vibrant Life, March/April 1988, pp.14-18.
[4] Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible (Grand Rapids, MI: Zondervan Publishers, 1975), vol. 1, p.884.
[5] C. B. Haynes, „Church Standards – No.5, „Review and Herald”, Oct. 30,1941, p.7.
[6] Za potpuniju obradu ovih jednostavnih pravila o zdravlju, vidi: V. W. Foster, New Start! (Santa Barbara, CA: Wordbridge Press 1988).
[7] Vidi na primer: Kenneth H. Cooper, Aerobics Program of Total Well Being (New York: M. Evans, 1982); Physical Fitness Education Syllabus (Loma Linda, CA: Department of Health Science, School of Health, Loma Linda University, 1976-1977). John Dignam, „Walking Into Shape”, Signs of the Times, July 1987, p. 16; B. E. Baldwin, „Exercise”, Journal of Health and Healing 11, No.4 (1987): 20-23; Jeanne Weisseman, Physical Fitness, Abundant Living Health Service, vol. 5 (Loma Linda, CA: School of Health, Loma Linda University, n. d.), pp. 21,37,38,45. Vidi takođe Dianne – Jo Moore, „Walk Your Tensions Away”, Your Life and Health, No.4 (1984): 12,13.
[8] Između raznih oblika vežbanja, hodanje se svrstava u najbolje. Vidi: J. A. Scharffenberg, „Adventist Responsibility in Exercise” (neobjavljeni rukopis); White, Testimonies, vol. 3, p.78; White, „Temperance”, Health Reformer, April 1872, p. 122; Dignam, „Walking Into Shape”, pp.16.17.
[9] Utvrđeno je da kofein doprinosi povećanju holesterola u krvi, visokom krvnom pritisku, povećanom lučenju želudačne kiseline i peptičnim čirevima. On je takođe povezan sa srčanim oboljenjima, šećernom bolešću, rakom debelog creva, mokraćne bešike i pankreasa. Njegovo često korišćenje u toku trudnoće, povećava broj novorođenčadi sa manjom telesnom težinom. Vidi: Robert O’Brien and Sidney Cohen, „Coffein” Encyclopedia of Drug Abuse (New York: Facts on File, 1984), pp.50.51; Marjorie V. Baldwin, „Coffeine on Trial”, Life and Health, October 1973, pp. 10-13; E. D. Gorham, L. F. Garland, F. C. Garland, et al., „Coffeine and Pancreatic Cancer in a Rural California Country”, Western Journal of Medicine, January 1988, pp. 48-53. B. K. Jacobsen, and D. S. Thelle, „The Tromso” Hearth Study: Is Coffee Drinking an Indicatior of a Lifestyle With High Risk for Ischemc Heart Disease?” Acta Medica Scandinavica 222, No.3 (1987), 215-221; J. D. Curb, D. M. Reed, J. A. Kautz, and K. Yano, „Coffee, Caffeine and Serum Cholesterol in Japanese Living in Hawaii”, American Journal of Epidemiology, April 1986, pp.648-655. Jaki uživaoci kafe su takođe „manje aktivni u religiji” (B. S. Victor, M. Lubetsky, and J. F. Greden, „Somatic Manifestations of Caffeinism”, Jornal of Clinical Psychiatry, May 1981, p.186). O sadržaju kofeina u raznim napicima vidi: „The Latest Caffeine Scoreboard”, FDA Consumer, March 1984, pp.14-16; Bosley, „Coffeine: Is It So Harmless?” Ministry, August 1986, p.28; Winston J. Craig and Thuy T. Nguyen, „Coffeine and Theobromine Levels in Cocoa and Carob Products”, Journal of Food Science, January-February, 1984, pp.302-302,305.
[10] Što se tiče sistema krvotoka, duvan povećava rizik od srčanih napada, visokog krvnog pritiska i perifernih vaskularnih oboljenja kao što je Birgerovo oboljenje, koje dovodi do amputacije prstiju na rukama i nogama. Što se tiče disajnog sistema, duvan povećana smrtnost od raka pluća, hroničnog bronhitisa i emfizma. On parališe bronhijalne cilije koje čiste pluća i bronhije od nečistoće i udružen je sa rakom grla, usta, dušnika, mokraćne bešike, bubrega i gušterače. On je takođe povezan sa povećanjem čira na dvanaestopalačnom crevu i smrtnošću od komplikacija prouzrokovanih čirom. Vidi na primer: Smoking and Health: A Raport of the Surgeon General (Washington, D. C.; U. S. Odeljenje za Zdravlje, vaspitanje i narodno zdravlje, 1970).
[11] Vidi: Galen C. Bosley, „The Effects of Small Quantities of Alcohol”, „Ministry”, May 1986, pp.24-27. Među onima koji piju u društvu, alkohol je uzročnik smanjivanja čeonog dela mozga (frontalnog režnja), centra za moralno rasuđivanje (L. A. Cala, B. Jones, P. Birns, et. al., „Results of Computerized Tomography, Psychometric Testing and Dietary Studies in Social Drinkers, With Emphasis on Reversibility After Abstinence”, Medical Journal of Australia, Sept. 17,1983, pp. 264-269). Uporedi: Bosley, „Why a Health Message”, Adventist Review, July 30,1987, p.15. Pshijatrijsko testiranje socijalnih pijanaca pokazuje da su njihove umne sposobnosti i intelektualne mogućnosti znatno oštećene. (D. A. Parker, E. S. Parker, J. A. Brody, and R. Schoenberg, „Alcohol Use and Cognitive Loss Among Employed Men and Women”, American Journal of Public Health, May 1983, pp.521-526). U kolikoj meri se povećava uzimanje alkohola, u toliko se smanjuje odlazak u crkvu (A. M. Enjart, R. Wolfe, P. Moll, and E. Harburg, „Psychosocial and Behavioral Factors Differentiating Past Drinkers and Lifelong Abstainers”, American Journal of Public Health, January 1986, p.69.
[12] Vidi: poglavlje 15, fusnotu 8 u diskusiji o vinu prilikom Večere Gospodnje.
[13] U Starom zavetu opšti izraz za vino je yayin. Ovaj izraz označava sok od grožđa u svim etapama od neprevrelog do prevrelog, iako se često koristi za stara vina koja sadrže alkohol. Uobičajena reč za neprevrelo vino je tirosh. Često se prevodi kao „novo vino” što je u stvari sveže isceđeni sok od grožđa. Oba izraza prevođena su sa oinos u grčkom prevodu Starog zaveta Septuaginti (LXX). Oinos je izraz koji se obično koristi za vino u Novom zavetu i odnosi se i na prevrelo i na neprevrelo vino, zavisno od konteksta (Za Stari zavet vidi: Robert P. Teachout, „The Use of, Wine in the Old Testament” (Th. D. dissertation, 1979. može se dobiti preko University Microfilms International, Ann Arbor, MI) Lael O. Caesar, „The Meaning of Yayin” (neobjavljena magistarska teza, Andrews University, Berrien Springs, MI, 1986. William Patton, Bible Wines (Oklahoma City, OK: Sane Press, n. d.), pp.54-64.Izraz „silovita pića” (shekar na jevrejskom) označava sladak napitak, obično prevreli, i uglavnom načinjen iz drugih izvora a ne grožđa. On obuhvata proizvode kao što je pivo (od ječma, prosa ili pšenice) i urmino ili palmovo vino. Ovaj izraz se ne odnosi na destilisana pića, zato što je destilacija bila nepoznata Izrailjcima (Patton, pp.57,58.62).Prevrelo vino. Sveto pismo osuđuje alkoholno vino zato što izaziva nasilje, bedu i uništenje (Priče 4,17; 23,29.35). Ono čini da verske vođe postanu surovi i bilo je povezano sa izopačenošću suda izrailjskih vođa (Isaija 28,7) i cara Valtazara (Danilo 8,1-30).Neprevrelo vino. Biblija govori povoljno o neprevrelom vinu ili soku i preporučuje ga kao veliki blagoslov. Ono je trebalo da se prinese Bogu kao žrtva (4. Mojsijeva 18,12.13; Nemija 10,37-39; 13,12.13). Ono je jedno od Božjih blagoslova (1. Mojsijeva 27,28, „novo vino”; 5. Mojsijeva 7,13; 11,14; Priče 3,10; Isaija 65,8; Joilo 3,18), „veseli Boga i ljude” (Sudije 9,13), i predstavlja duhovne blagoslove (Isaija 55,1.2; Priče 9,2.3). Ono je takođe zdrav napitak (1. Timotiju 5,23).
[14] Vidi: Drug Enforcement Administration, Drugs of Abuse, 3rd ed. (Washington, D. C.; United States Department of Justice, n. d.); Dan Sperling, „Drug Roundup”, Adventist Review, Apr. 6,1987, pp.12.13.
[15] SDA Church Manual, p.147.
[16] Isto
[17] Isto, str. 148. Za primere degradacije u većini moderne muzike i zabave vidi: Tipper Gore, Raising PG Kids in an X-rated Society, (Nashville, TN: Abingdon Press, 1987).
[18] „Jedan drugi oblik zabave koji ima rđav uticaj na društvene igre, „Zabava igranja, kako se danas sprovodi, je škola izopačenosti, strašno prokletstvo za društvo.” – Messages to Young People, p. 399 (vidi: str. 192). (Vidi: 2. Korinćanima 6,15-18; – Jovan 2,15-17; Jakov 4,4; 2. Timotiju 2,19-22; Efescima 5,8-11; Kološanima 3,5-10) Imajući u vidu ove uticaje na greh, hrišćani će dobro učiniti ako ne „posećuju komercijalizovane zabave, pridružujući se svetovnom, lakomislenom mnoštvu koje voli zadovoljstva, koji ‘više mare za slasti nego za Boga’.” (2. Timotiju 3,4) (SDA Church Manual, p.148).
[19] Isto, str.146.147.
[20] O pogodnosti vegetarijanske ishrane, vidi: S. Havala, J. Dwyer, „Position of the American Dietetic Association: Vegetarian Diets-Technical Support Paper”, Journal of the American Dietetic Association, March 1988, pp.352-355; Terry D. Shultz, Winston J. Craig, et al, „Vegetarianism and Health” in Nutrition Update, vol. 2, 1985, pp.131-141; U. D. Register and L. M. Sonnenberg, „The Vegetarian Diet”, Journal of the American Dietetic Association, March 1973, pp.253-261.
[21] Vidi: Committee on the Scientific Basis of the Nation’s Meat and Poultry Inspection Program, Meat and Poultry Inspection (Washington, D. C.; National Academy Press, 1985), pp. 21-42; John A.
Scharffenberg, Problems With Meat (Santa Barbara, CA: Woodbridge Press, 1979), pp.32-35.
[22] Vidi: Committee on Meat and Pouttry Inspection, pp. 68-123; Robert M. Andrews „Meat Inspection: ‘Eat at Own Risk”, Washington Post, May 16,1987.
[23] Frank Young, Commissioner of the Food and Drug Administration and Sanford Miller, director of the FDA’s Center for Food Safety and Applied Nutrition, kako citira Carole Sugarman, „Rising Fears Over Food Safety”, Washington Post, July 23, 1986, uporedi: Vajt, Saveti o životu i ishrani str. 384.385.
[24] Scharffenberg Problems With Meat, pp.12-58.
[25] Vidi: Shea, „Clean and Unclean Meats” (neobjavljen rukopis, Biblical, Research Institutem General Conference SDA)
[26] Winston J. Craig, „Pork and Shellfish – How Safe Are They?” Health and Healing 12, No.1 (1988): 10-12.
[27] Novozavetni značaj svetosti je u saglasnosti sa starozavetnim. Postoji duhovni kao i fizički interes za narodno blagostanje (Matej 4,23; 1. Solunjanima 5,23; 1. Petrova 1,15.16).Markov izveštaj da je Isus „proglasio svu hranu čistom” (Marko 7,19) ne znači da je On ukinuo razliku između čiste i nečiste hrane. Rasprava između Isusa i fariseja i književnika nema ničeg zajedničkog sa vrstom hrane, već sa načinom kako su je učenici jeli. Sporno pitanje je bilo da li je neophodno obredno pranje ruku pre obeda ili nije (Marko 7,2-5). Na kraju, Isus je rekao da ono što pogani čoveka nije hrana koju jede neumivenim rukama, nego rđava dela koja (izlaze) iz srca. (Marko 7,20-23), zato što hrana „ne ulazi u njegovo srce, već u želudac, pa se izbacuje”. Na taj način Isus je objavio da je sva hrana koja se jede neopranim rukama „čista”. (Marko 7,19) Grčka reč za hranu (bromata) koja se ovde koristi je opšti izraz za hranu koji se odnosi na sve namirnice za ljudsku ishranu, on je označava samo kao mesnu hranu. Petrovo viđenje o životinjama, zabeleženo u Delima apostolskim 10. glavi ne uči da su nečiste životinje postale podesne za hranu; umesto toga uči da neznabošci nisu nečisti i da on može da se druži sa njima, a da ne bude opoganjen. Sam apostol Petar je razumeo viđenje ovako, objašnjavajući: „Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čoveka ne zovem pogana ili nečista.” (Dela 10,28)U svojim poslanicama Rimljanima i Korinćanima (Rimljanima 14; 1. Korinćanima 8,4-13; 10,25-28) apostol Pavle je govorio o sadržajima za hrišćane o široko rasprostranjenoj praksi u neznabožačkom svetu o žrtvovanju mesne hrane idolima. Sporno pitanje među prvim hrišćanima bilo je da li jedenje hrane koja je prinošena idolima predstavlja čin obožavanja. Oni koji su bili jaki u svojoj veri nisu verovali da je to tako i zato su jeli ono što je bilo za jelo, a žrtvovano je idolima. Oni koji nisu imali tako jaku veru, koristili su samo povrće koje nije prinošeno idolima. Apostol Pavle je isticao da niko ne treba da prezire one koji jedu povrće ili da osuđuju one koji „sve jedu” što je pogodno za jelo (Rimljanima 14,2).Pavle upozorava na buduću jeres koja će zabranjivati da učestvuju u dvema stvarima koje je Bog dao ljudskom rodu prilikom stvaranja – u braku i hrani. Hrana o kojoj je reč je hrana koju je Bog stvorio za ljudsku ishranu. Pavlove reči ovde ne treba prihvatiti u značenju da je nečista hrana ta koju „Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu”. (1. Timotiju 4,3)
[28] Biber, začini, senf (slačica), turšija i slične materije štetno deluju na želudac. Najpre nadražuju sluzokožu želuca. Zatim je uništavaju razarajući njenu otpornost. Nadražaj želuca štetno utiče na mozak, koji opet utiče na temperament, često izazivajući razdražljivost. Uporedi: M. A. Schneider et al., „The Effect of Spice Ingestion on the Stomach”, American Journal of Gastroenterology 26 (1956): 722 kako se citira u „Psychological Effects of Spices and Condiments”, (Loma Linda, CA. Department of Nutrition, School of Health, Loma Linda University (mimeographed) Vajt, Saveti o životu i ishrani str. 277-282.
[29] Začini takođe mogu da izazovu zapaljenje jednjaka i unište sluzokožnu barijeru tankog i debelog creva. Oni nadražuju bubrege i mogu doprineti pojavi visokog krvnog pritiska. Neki od njih sadrže i karcinogene. Vidi: Kenneth J. Burke and Ann Burke, „How Nice Is Spice?” Adventist Review, Jan. 8,1987, pp.14,15; Department of Nutrition, „Spices and Condiments”; Marjorie V. Baldwin and Bernell E. Baldwin, „Spices – Recipe for Trouble”, Wild-Wood Echoes, Winter 1978-79, pp.8-11.
[30] William G. Johnsson, „On Behalf of Simplicity”, Adventist Review, March 20,1986, p. 4.
[31] The SDA Bible Commentary, vol. 1, p.417.
[32] Vidi: Year – End Meeting Actions of the North American Division of Seventh-day Adventists (1986), pp.23-25.
[33] Upotreba kozmetike nije potpuno bezazlena. Neke hemikalije koje se upotrebljavaju u njenom pripremanju mogu da uđu u krvotok tako što ih koža upije i u zavisnosti od hemikalije i osetljivosti osobe, mogu da nanesu štetu zdravlju. Vidi: N. Shafer, R. W. Shafer, „Potential Carcinogenic Effect of Hair Dyes”, New York State Journal of Medicine, March 1976, pp. 394-396; Samuel J. Taub, „Casmetic Allergies: What Goes on Under Your Makeup”, Eye, Ears, Nose, and Throat, April 1976, pp. 132.132; S. J. Taub, „Contaminated Cosmetics and Cause of Eye Infections”, Eye, Ear, Nose, and Throoat Feb. 1975, pp. 81.82; Uporedi: White, „Words to Christian Mothers”, Review and Herald, Oct. 17,1871.
[34] Vajt, Čežnja vekova, str. 574.
