Pastor Crkve adventista sedmog dana, Antonio Monteiro, oslobođen je iz zatvora 13. januara u Lomeu, Togo, čime se završava skoro dvogodišnje stradanje zbog kojeg su on i još četvorica zadržani pod optužbom zbog zavere o ubistvu, u slučaju koji je privukao pažnju Adventističke crkve širom sveta.

Monteiro je oslobođen iz civilnog zatvora Lome u 4.30 posle podne, nakon što je na sudu prethodnog dana proglašen nevinim. U zatvoru se se još uvek nalazi adventistički vernik Bruno Amah, kojeg je porota osudila na doživotnu zatvorsku kaznu. On sada razmatra svoje zakonske mogućnosti, uključujući i žalbu na odluku.

Monteira su pred zatvorom dočekali njegov legalni tim kao i službenici iz Sahel unijske misije, gde je Monteiro radio od 2009, kao sekretar za porodičnu službu. Očekuje se da će se Monteiro vratiti na ostrvsku naciju Kejp Verde, odakle je poreklom.

Predsednik Adventističke crkve, Ted. N. C. Vilson, razgovarao je telefonom sa Monteriom. Vilson kaže da se Monteiro zahvalio Crkvi na podršci. Milioni Adventista sedmog dana širom sveta održavali su molitvena bdenja, pokrenuli kampanje u društvenim medijima, sponzorisali inicijative pisanja pisama vladinim službenicima i diplomatama, održavali pres konferencije i pravili peticije tražeći oslobađanje Monteira i drugih koji su uključeni u ovaj slučaj. Službenici Crkve izrazili su „pomešana osećanja“ zbog presude suda, u kojoj su neki oslobođeni, a neki osuđeni.

„Oslobađanje pastora Monteira je dobra vest i radosni smo zbog njega i njegove porodice. Ali iznenađeni smo i veoma žalosni zbog osuđivanja Amaha,“ rekao je Džon Grac, sekretar za odnose s javnošću i versku slobodu pri Adventističkoj crkvi.

Hapšenja i zadržavanja dogodila su se posle serije ubistava u septembru 2011. godine. Petoro ljudi, uključujući Monteria i Amaha, zadržano je marta 2012. godine bez suđenja, samo po optužbi jednog čoveka koji je opisan kao „patološki lažov“ od strane sudskog psihijatrijskog tima. Taj čovek, Kpača Similija, koji je takođe zatvoren, takođe je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

U zavisnosti od različitih novinskih i policijskih izveštaja, više od dvanaest ženskih tela, starosti između 12 i 36 godina, pronađeno je u severnom predgrađu Agouena 2011. godine. Tela su bila izbodena nožem i uklonjeni su neki seksualni organi. Krv i organi često se koriste u ceremonijama Vudua, koji se veoma praktikuje u Togou.

Kada niko nije uhapšen, javnost je zahtevala pravdu za ubistva, kažu službenici Crkve.

Similija je kasnije pokazan na televiziji, okružen policajcima, kako priča priču o seriji ubistava koja su organizovana i imenovao je saradnike koji su skupljali krv i organe. Ali većina priče pokazala se netačnom, uključujući i broj žrtava i primenjene metode.

„Bilo koji informisan i razuman čovek posumnjao bi u njegov kredibilitet i optužbe povodom zločina,“ rekao je 9. septembra 2012. godine tim sudskih psihijatara.

Similija je kasnije povukao svoje optužbe, govoreći da ga je policija tukla i primorala da otkrije imena ljudi za koje je navodno znao da su učesnici u mreži trgovine organima.

Ipak, njegovo svedočanstvo – jedini dokaz u ovom slučaju – bilo je dovoljno da se osude dve osobe, uključujući i njega samog.

Službenici crkve u Zapadno-centralnoj afričkoj diviziji, sa sedištem u Abidžanu, Obala Slonovače, kažu da će Monteiro primiti odgovarajuću negu kada se vrati u svoj dom u Kejp Verdeu.