Na emotivnom bogosluženju, koje se smatra jednim od najvećih okupljanja hrišćana i Jevreja, oko 1.600 britanaca ispunilo je Vestministersku opatiju u nedelju 10. novembra kako bi obeležili 75. godišnjicu Kristalne noći.

Takođe poznata i kao Noć slomljenog stakla, Kristalna noć bila je serija koordinisanih napada Nacističkih paravojnih snaga i civila protiv Jevreja širom Hitlerove Nemačke i u delovima Austrije između 9. i 10. novembra 1938.

Ubijeno je više od 90 nemačkih Jevreja a oko 30.000 poslato je u koncentracione logore.

Tokom jednočasovnog bogosluženja, svećnjak iz Sinagoge na Trgu Belsajz u centralnom Londonu procesiran je kroz opatiju gde su sahranjeni engleski kraljevi i kraljice.

Pevali su horovi iz opatije iz 10. veka i Sinagoge iz Zapadnog Londona, a En Kirk, koja je preživela Kristalnu noć, upalila je šest memorijalnih sveća.

„Bilo je dirljivo posmatrati koliko su daleko otišli Jevreji i hrišćani tokom godina u Britaniji,“ rekao je sveštenik Džems Hoki, crkvenjak u Vestministerskoj opatiji. „Bogosluženje je bilo simbol jedinstva između nas dok se prisećamo strašnih događaja iz novembra 1938. godine.“

Džulija Njuberger, stariji rabin iz Zapadne londonske sinagoge, obratila se okupljenima. Rekla je da su se hrišćani i Jevreji okupili zajedno na 75. godišnjicu Kristalne noći kako bi preneli poruku nade.

„Želim da se setim svih onih divnih britanskih diplomata čiji su postupci doveli do toga da toliko mnogo nas danas bude ovde da ispriča priču,“ rekla je ona. „Priča se i dalje razvija. Ali postaje sve jasnije da je, među svim onim opravdanim kritikama upućenim Britaniji zato što nije primila više jevrejskih izbeglica krajem 1930-tih godina, postojala mreža konzularnih i diplomatskih službenika, dobrih hrišćana, koji su pomogli jednom očajnom narodu i kada je to prevazilazilo njihovu dužnost.“

Završila je govoreći, „Dok se prisećamo užasa, smrti i uništenja, gubitka roditelja, porodice i prijatelja, hajde da upotrebimo današnji dan, Jevreji i hrišćani zajedno, da upamtimo da obični ljudi mogu da učine izuzetne stvari. Zato imamo obavezu, kao običan narod, da pomognemo drugima koji strahuju za svoj život širom sveta, da zaobiđemo birokratiju, da spasimo makar jedan ljudski život. Jer u našoj tradiciji, kada neko spasi jedan ljudski život, isto je kao da je spasio čitav svet.“

11. novembar 2013, Kanterberi, Engleska, RNS