Vesti da su naučnici po prvi put dobili matične ćelije iz kloniranih ljudskih embriona podstakle su stroga upozorenja od strane verskih vođa koji kažu da to istraživanje prelazi moralnu crvenu liniju i da bi moglo da dovede do stvaranja beba po dizajnu.

Bostonski kardinal Šon O’Mali, predstavnik Američkih katoličkih biskupa o bioetičkim temama, rekao je 15. maja da to „znači stvaranje embriona radi istraživanja koje će preduzeti oni koji žele da proizvode kloniranu decu kao „kopije“ drugih ljudi.“

Ljudsko kloniranje „ponaša se prema ljudskim bićima kao prema proizvodu,“ rekao je O’Mali ispred biskupa, „proizvedenim tako da odgovaraju željama drugih ljudi… Tehnički napredak u ljudskom kloniranju nije progres za čovečanstvo, već njegova suprotnost.“

Kritičari tvrde da postoje druge etičke tehnike za stvaranje matičnih ćelija koje mogu da pomognu u isceljivanju bolesti kao što je Parkinsonova bolest i dijabetes, i da alternative ne zahtevaju kloniranje ljudskih embriona ni njihovo uništavanje. Najpopularnija alternativa je sakupljanje matičnih ćelija od istog pacijenta.

„S obzirom da je nauka prevazišla kloniranje radi proizvodnje matičnih ćelija, ovo obaveštenje deluje jednostavno kao opravdanje za stvaranje klonova, i čini da je reproduktivno kloniranje i rađanje ljudskih klonova mnogo verovatnije,“ rekao je Dejvid Prentis iz Saveta za porodično istraživanje.

Napredak u kloniranju ostvarili su naučici na Oregonskom Zdravstvenom i naučnom univerzitetu. Do njega je došlo posle 15 godina neuspešnih eksperimenata i sramotnog slučaja prevare kada je jedan južno koreanski biolog lažno tvrdio da je klonirao ljudske embrione.

Mnogi hrišćanski stručnjaci, naročito katolički bioetičari koji veruju da život počinje prilikom začeća, protive se uništavanju ljudskih embriona u bilo koju svrhu. Ali takođe kažu da bi nova tehnologija mogla da dovede do kloniranja replike ljudskih bića jer je slična procesu koji se koristio za proizvodnju klonirane ovce po imenu Doli godine 1996. Ta tehnologija se od tada koristila za kloniranje desetak drugih životinjskih vrsta.

Vodeći istraživač u ekipi, Šoukrat Mitalipov, kaže da ne veruje da bi nova tehnologija mogla da dovede do kloniranih beba, delom zato što naučnici još uvek nisu uspeli to da ostvare sa embrionima kloniranih majmuna. Embrioni kloniranih primata ne razvijaju se dovoljno da bi se usadili u zid materice.

Ali drugi kažu da inovacija otvara vrata za scenarije ljuskog kloniranja koji su nekada bili ograničeni na carstvo naučne fantastike.

„Razlog zašto embrioni kloniranih primata neće da se usade verovatno su samo tehnička prepreka,“ Vilijem Hrlbat, profesor savetnik na Univerzitetu Stanford i bivši član Predsedničkog saveta Džordža Buša o Bioetici, rekao je za „Krišćianiti tudej.“ „Nauka je mudra u otkrivanju onoga što nije u redu i njegovog ispravljanja.“

Hrlbat, koji je radio sa Mitalipovim na razvijanju etički prihvatljivih tehnika odraslih matičnih ćelija, kaže da će proboj „označiti početak čitavog novog poglavlja moralne naučne kontroverze.“