Izvor: Amazing Discoveries

Mnogi posetioci Nemačke se za vreme vikenda često nađu ispred zatvorenih robnih kuća, začuđeni uskraćenim pravom na  kupovinu. Ova pojava je posledica dugogodišnjeg otpora Nemačke da podlegne nedeljnoj kupovini uprkos sve većem potrošačkom mentalitetu.

No, mnoge pokrajine u Nemačkoj (od ukupno 16) su već načinile izuzetke od ovog pravila i tako dozvoljavaju da radnje ostanu otvorene tokom nekoliko nedelja godišnje. Čini se da je uprava grada Berlina otišla i korak dalje u tom pogledu  pokušavajući da i pored zabrane ipak dozvoli neku formu kupovine nedeljom. Tako je 2006. godine glavni grad Nemačke dao zeleno svetlo maloprodajnim objektima da otvore svoje radnje u deset nedelja u toku jedne kalendarske godine uključujući i četiri adventne nedelje pred Božić.

I pored svega toga, Ustavni sud Nemačke je podržao žalbu koju su uputili predstavnici katoličke i protestantske zajednice u zemlji, žalbu vezanu za odeljak nemačkog Ustava u kojem stoji da je nedelja dan rezervisan za odmor i “duhovno uzdizanje”.

Sud je u utorak doneo odluku u korist žalbe ovih crkava, navodeći pri tom da radnje ne bi trebalo da budu otvorene četiri nedelje za redom. Ovakva odluka neće imati uticaja na kupovinu u decembru ove godine, ali će stupiti na snagu sledeće godine. Međutim, odluka suda nije u potpunosti odbacila princip ograničene kupovine nedeljom.

Radnički sindikati su se pridružili crkvama u njihovoj kampanji zaštite nedelje kao dana odmora čitave nacije. Ipak, njihov fokus nije na zaštiti prava praktikovanja religije, već se radi o zaštiti radnika u maloprodajnom sektoru koji rade nedeljom. Nedelja je za njih često i jedini dan koji mogu provesti sa svojim porodicama. Sindikat Verdi je u utorak sa “olakšanjem i radošću” pozdravio odluku suda, a njegovi predstavnici su izjavili da je ta odluka pravi blagoslov za prodavce i njihove porodice.

Nemačke novine su u sredu uglavnom izveštavale u korist sudske odluke mada su razlozi za takvu vrstu podrške upadljivo različiti.

List desnog centra “Frankfurter algemajne cajtung”, navodi:

„Ustavni sud je odbacio Berlinski zakon. Presuda nije bila ‘van dodira sa realnim životom,’ kao što to tvrdi berlinska privredna komora, već je naprotiv, bila u veoma bliskom dodiru sa stvarnim životom. Upravo velika različitost u načinu života radnika nosi sa sobom i činjenicu da su članovi jedne porodice prinuđeni da rade u različitim smenama. Ukoliko država ne iskoristi svoju zakonodavnu moć kako bi pružila mogućnost uspostavljanja nekog ustaljenog ritma u pogledu barem jednog slobodnog dana – a to je ipak nedelja- onda porodici preti još veće razdvajanje”.

„Ukoliko nemaju vremena jedni za druge, onda i sam pojam pripadanja porodici u potpunosti gubi svoj smisao. Ova opasnost preti mnogim porodicama u našem društvu. ”Činjenica da zbog sve veće komercijalizacije i sve manje radnih mesta skoro da i nema radnika koji bi se usudio da zatraži slobodnu subotu, navela je sindikate radnika da se pridruže crkvama u njihovoj kampanji – i to sa primetnim uspehom.“

Konzervativni dnevnik Velt navodi:

„Crkve su u pravu kada iznose argumente da radnici u maloprodaji nemaju mogućnost da nedelje pred Božić provode u skladu sa hrišćanskim principima: ne odlaze u crkvu, ne druže se sa predstavnicima svoje zajednice, ne učestvuju u pevanju ili čitanjima u crkvi.  Religijska sloboda znači biti u mogućnosti da učestvujute u svim ovim stvarima.“

„Sudije nisu samo podržale podelu sedmice onako kako to prepisuje hrišćanstvo, već su podržale i potrebu za ovom podelom. Nema nikakve zabune u vezi ovakvog nedeljnog ritma. Ljudi kao društvena bića imaju i obavezu,a i opravdanje da zajedno dele svoje vreme. Dobro je provoditi vreme zajedno, jer nam to pomaže da živimo u skladu sa onim što jesmo – društvena bića“.

List levog centra “Zidojče cajtung” piše:

„Sudska odluka deluje zastarelo, iritirajuće staromodno i prilično naređivački. Odluka propisuje građanima kada mogu ići u kupovinu, a kada ne mogu. Posebno izdvajaju kupovinu nedeljom. Radi se o odluci koja je protiv filozofije ekonomskog liberalizma i protiv svakodnevne komercijalizacije života.“

“ Pa ipak, sudska odluka  je humana. Radi se o činu u prilog raspoloženja javnosti. … Oni koji redovno kupuju nedeljom danas, moraće da rade nedeljom sutra.“

„Možda će zvučati staromodno ali je tačno: nedelja je nedelja zato što je to dan drugačiji od drugih. Ne radi se o verskoj tradiciji ili o nekom socijalnom nasleđu iz ranijih vremena. Nedelja nije samo slobodan dan za pojednica, jer da je tako onda ne bi bilo važno da li je nečiji slobodan dan utorak ili četvrtak. To je dan u kojem se društvo usklađuje u isti ritam i to je ono što je čini tako važnom. Bez nedelje, svaki dan bio bi radni dan  i  tako bi se jasno utvrđena tačka u sedmici izgubila. Naravno, može biti izuzetaka, jer uvek postoje profesije koje rade nedeljom, ali kada izuzetak postane pravilo, onda komercijalizacija nedelje neće ostati samo na nivou robnih kuća.“

„Sud je dao svima pravo na slobodnu nedelju. Ne morate to prihvatiti. Svako je slobodan da tog dana  čini što god želi. Međutim, dobro je imati ovakvu odluku.“

List “Fajnenšel tajms Dojčland” piše:

„Odluka Ustavnog suda je ponovo probudila emocionalnu debatu o radnom vremenu prodavnica nedeljom. I sama ta činjenica je iritantna. Još više iritira činjenica da odluka koja snažno naglašava religioznu pozadinu nedelje kao dana odmora, ipak predstavlja mešanje u indiviualnu i ekonomsku slobodu.“

“Svakako da je pravo na praktikovanje religije sjajna vrednost. No, u sve svetovnijem društvu sa sve više i više individualnih ideja o životu, čini se zastarelim da najviši sud u zemlji iskoristi maloprodaju kako bi se sačuvao dan odmora.“

„U javnoj debati isuviše malo se pominje pravo vlasnika radnji da zadrže svoje kupce tako što će raditi nedeljom, jer će u suprotnom kupci naručivati robu putem interneta. Radi se i o slobodi gradova da radnim nedeljama privuku turiste. Šta sa pravima kupaca da sami odluče da li bi radije nedelju proveli u gužvama u tržnim centrima ili u šetnji šumom?”

„Uvažavanje ovih prava ne znači prepuštanje države na milost i nemilost lažnom bogu potrošnje. To zapravo znači da treba dozvoliti debate o tome šta nam nedelja zapravo znači. To uključuje i prava prodavaca da nedeljom dodatno zarade,  i o tome da ne stavljamo nikog u položaj da mora da radi nedeljom.“

„Ukoliko se to desi, onda je pravo vreme da se o radnom vremenu nedeljom ne raspravlja više kroz prizmu religije, već kroz prizmu racionalizma.“

Berlinski list leve orijentacije “Di tagecajtung” navodi:

„Nedelja je kao dan odmora veliki dar. Svi poslovi staju na 24 časa. Sud je dao prednost odmoru, relaksaciji i “duhovnom uzdizanju”, na uštrb prisutne gladi za profitom i prava kupca da kupuje. Ipak, sud je jasno stavio do znanja da odluka koju je doneo po pitanju nedelje nije bila samo za one koji žele da bez ometanja praktikuju svoju veru, već i za one koji žele da se nedeljom kartaju, šetaju ili jednostavno lenčare. Na kraju, i najzagriženijim ateistima potreban je odmor nedeljom“.