Izraelski premijer Netanijahu razmatra skraćivanje radne nedelje u Izraelu na četiri dana
Izvor: Haaretz, jul 2011,
Izraelski „Haaretz“ piše da Premijer Netanijahu razmatra proglašenje nedelje još jednim neradnim danom, dok bi se petkom radilo do podne.
Premijer Izraela Bendžamin Netanijahu je izjavio da je spreman da razmotri skraćivanje radne nedelje u Izraelu na četiri dana i produženje vikenda. Predlog je došao od potpredsednika vlade Silvana Šaloma koji kaže da je prelazak na duži vikend neophodan što je pre moguće radi usklađivanja sa razvijenim državama sveta.
Netanijahu je na sastanku partije Likud odredio profesora Eugena Kandela, predsedavajućeg Nacionalnog ekonomskog saveta i ekonomskog savetnika premijera, da razmotri mogućnost pretvaranja nedelje u neradni dan, tako da bi subota i nedelja bile neradne a petkom bi se radilo do podne. Očekuje se formiranje odbora koji će sačinjavati svi relevantni ministri a koji će ispitati posledice ovog predloga. Netanijahu je izjavio da je ovaj problem komplikovan i da zahteva ozbiljno istraživanje iz više uglova, ekonomskog, socijalnog, verskog i ideološkog. Šalomovu inicijativu su podržali Izraelsko udruženje proizvođača, Udruženje hotelijera, Privredna komora, Sindikat nastavnika, Savez lokalnih vlasti, Nacionalni ekonomski savet i generalni direktor Kancelarije premijera, piše „Haaretz“.
Dva likudova člana parlamenta podnela su privatne predloge o uvođenju dugog vikenda, s ciljem da se izvrši pritisak na vladu da donese odluku da realizuje ovu inicijativu. U zamenu za produženje vikenda, radilo bi se pola sata duže svakog radnog dana.
List navodi da je jedan od razloga za ovaj predlog odsustvo “stvarnog” vikenda u Izraelu, onakvog kakav postoji u ostatku zapadnog sveta, imajući u vidu da je više od 75 % svetske populacije i 100% populacije razvijenog sveta prihvatilo subotu i nedelju kao svoje dane odmora, i dodaje da bi po mišljenju Šaloma ova promena bila dobra za izraelsku ekonomiju, izvoznike, trgovce na berzi i visoko tehnološke kompanije.
Promena bi takođe vodila ka petodnevnoj školskoj nedelji, što bi podrazumevalo uvođenje dugog školskog dana i ručka u školi, a dug školski dan uklonio bi ograničenja za mnoge zaposlene žene, omogućavajući im da napreduju do rukovodećih pozicija. Uz to, dug vikend bi pomogao da se razviju kulturne aktivnosti i aktivnosti u slobodno vreme, sa pokretima mladih koji će moći da organizuju aktivnosti za školsku decu u nedelju.