Dobronamernog čoveka nadahne svaki pokret naroda koji je razuman i nenasilan i u kom vlada duh staranja za druge i insistiranja na poštovanju osnovnih vrednosti i zakona. Blago društvu i državi čijem je narodu, naročito mladom, toliko stalo do njega.

Jedno pitanje treba glasnije postaviti, naročito u ovakvim vanrednim i dramatičnim vremenima: gde je Bog u svemu tome, i to ne bog kao ideja već kao živa stvarnost. Svakako, ovakvo pitanje drugačije odjekne verujućoj osobi, agnostiku i ateisti ali je svejedno važno da ga postavimo.

Isus Hristos je u svom životu i učenju dao odgovor: u korenu svih iskrenih ljudskih napora za ozdravljenje društva nalazi se impuls koji dolazi od samog Boga istine, slobode i ljubavi. On oseća našu muku i neprestano pokušava da istovremeno isceljuje ljudsko srce i ljudsko društvo, tim redom. Oba plana delovanja su mu bitna. Bog u društvu deluje na vidljive i nevidljive načine, kroz ljude koji se izdaju za njegove i mimo njih. On moćnike drži odgovornima za sprovođenje pravde za opšte dobro. On sam je Vladar. Međutim njegova vladavina je takva da ulaže u druge, trudi se da stekne njihovo poverenje i uvek poštuje njihovu slobodu. Svi koji tako rade i sarađuju sa Bogom, imaju božanski vetar u leđa i na kraju će, zajedno, postići cilj. One koji žive i vladaju na suprotan način, čeka čeoni vetar i neće stići daleko. Hristos je želeo da ljudi ovo znaju. Zato je ovu poruku u Srbiji danas važno da čuju svi. Ona je istovremeno ohrabrenje i upozorenje, u zavisnosti kako čovek odluči da se postavi.

Hristos nije stao tu. Otkrio je i svoj način preobražavanja društva. Ta mudrost nam je danas potrebna.

Rešenje nije u revoluciji niti u prevratima. Hristov način je oduvek bio drugačiji. Prvo, On nastoji da nauči ljude da se najpre suoče sa sobom i Bogom ljubavi. Neophodno je preumljenje i preobražaj srca. Mnogi preskaču ovaj korak i tu nastaju problemi. Drugo, kada je preobražaj društva u pitanju, Hristos se uzda u alternativni pristup. To nije ni politički sistem niti pokret koji će se boriti za vlast. Alternativu čini posebna zajednica preobraženih ljudi. Nazvao ju je crkvom. Ona postoji na paralelnom koloseku u odnosu na sve društvene sisteme ali je zainteresovana za njih. Čine je ljudi okupljeni oko božanske prisutnosti i okupljeni u zajednicu kojom vladaju istina, međusobna ljubav i služenje svima ostalima. Ova zajednica u društvu deluje primerom. Ona deluje i podizanjem glasa za pravdu i odbranu onih koji su žrtve nepravde u postojećim sistemima. Sam Isus Hristos je bio naslednik ljudi koji su se zvali proroci i koji su ljude vraćali živom Bogu i pravdi u društvu. To čini i ova zajednica. Nju ne interesuje vladanje već utelovljavanje božanskih vrednosti i njihova odbrana. Ko je danas ta zajednica otkrivaju život i dela.

U svakom slučaju, kada studenti ili bilo ko drugi nenasilno insistira da oni koji vladaju budu sluge istine i pravde, da pred zakonom nema povlašćenih, ima li ikakve sumnje da to Bog nadahnjuje? I, postoji li zaista dilema treba li pojačati takav glas?

Jedno je nesporno. Mnoge dugo muči stanje u našem društvu i sumoran duh u narodu. Mnogi se dugo mole živom Bogu da se ono loše i bolesno ispravi i isceli i čekaju nekakav božanski mig, neku reakciju odozgo. Kada se dogodi pokret mladih koji je u svojoj suštini pravedan jer se bavi načelima a ne ljudima, koji je razuman i budi najbolje u ljudima, nadahnjuje druge nadom ali i duhovitošću, šta je to ako ne odgovor?

Zato, neka svako čistog i iskrenog srca – bilo da je deo protesta, vlasti ili na nekoj trećoj strani – prepozna šta to Izvor ljubavi, slobode i istine pokušava da uradi ovih dana, i nek smogne snage da prati njegovo vođstvo.

„Bog ti je pokazao, čoveče, šta je dobro. I da od tebe zahteva samo ovo: da sprovodiš vlast na pravedan način, voliš verno i da sebe ne uzimaš suviše za ozbiljno a Boga da uzimaš.“ (Knjiga proroka Miheja, Sveto pismo)