Pre godinu dana smo počeli sa projektom poseta crkvama SCO. Od marta do decembra prošle godine, imali smo 11 poseta, i time obuhvatili 13 crkava u severnoj oblasti.

Mogu vam reći da je bilo naporno spremati potrebnu količinu programa, organizovati prevoz i razne detalje za svaku posetu. Nekada nas je išlo 50, a nekada 15. Zanimljivo je baš činjenica, kako vreme odmiče, interesovanje opada, sustižu nas obaveze i pritisak sa svih strana da se to ostvari, ali Bog se uvek pobrine da određena grupa ljudi želi da Mu služi i time ohrabri i druge oko sebe.

U jednom od prethodnih izdanja Glasnika, pisali smo o posetama koje smo imali do leta 2023. Jesen i zima 2023.g. nam je bila veoma bogata sa druženjima. U septembru smo posetili Đurđevo, Rumu, Pivnice (zajedno sa Paragama). Lepo vreme nas je poslužilo tokom čitave jeseni, tako da smo u svakoj ovoj poseti mogli da prođemo kroz mesto koje posećujemo, zajedno sa njegovim vernicima, i da se družimo do kasno popodne. Kada smo posetili Đurđevo, bilo je još uvek vrlo vruće, ali smo tog dana prošetali kroz selo i videli razne spomenike i zanimljive delove istog mesta. Vernici iz Rume su nas vodili kroz šumu prelepim putem do njihovog jezera i vrha brda koje nam je izgledalo kao da smo na Tari, jer nismo imali pojma da je priroda u okolini Rume tako lepa. U Pivnicama smo se okupili u novoj crkvi koja je skoro izgrađena, i drago nam je što smo upoznali nove ljude iz tog mesta. U povratku za Novi Sad, svratili smo da vidimo dvorac Dunđerskih u Kulpinu, što nam je bilo baš zanimljivo videti, i razmišljati kako je nekada to izgledalo i koliko se promenilo kroz istoriju.

Oktobar je bio rezervisan za Čerević, malo mesto uz obalu Dunava, nadomak Novog Sada, za koje većina nas ranije nije ni čula. U novembru smo posetili Kovilj. Crkva puna prijatnih i toplih ljudi, dok je vreme napolju bilo toliko hladno, da smo krenuli u šetnju kroz njihovu prirodu, ali se samo slikali i vratili nazad u tople aute. Nekolicina mladih je otišla do Koviljskog manastira, a mi ostali smo se vratili ušuškani nazad za Novi Sad tog hladnog popodneva.

Decembar kao kraj godine, bio je rezervisan za Sremsku Mitrovicu i crkvu broj 3 u Novom Sadu. Obe crkve su nas divno ugostile i, iako je bilo hladno napolju, zajedno smo proveli kvalitetno vreme kroz razgovore i upoznavanje sa domaćinima, uz obilan ručak i kolače.

Prošla je prva godina projekta. Ostale su nam još 3. Mnogo crkava za obići, mnogo novih ljudi za upoznati, mnogo novih prilika da proslavimo našeg Tvorca. Želimo da se zahvalimo svim vernicima koji su nas do sada primili, ugostili kao svoje najrođenije iako smo mnoge prvi put tada upoznali. Verujem da je mnogo radosti bilo sa obe strane svake posete i da se Bog proslavio svakog puta.

Znamo da će biti teško završiti projekat do kraja, ali kroz ove posete smo shvatili i da su mnoge crkve poluprazne, sa svega nekolicinom vernika u tom mestu. Znate šta to znači. Širenje dobre vesti tek treba da doživi vrhunac, a mi smo se ušuškali u svoje tople domove i retko izlazimo iz njih. Moramo raditi na tome. Šta će nam večna nagrada, ako naš prvi komšija, prijatelj, rođak, ne bude tamo gore sa nama?

Zapitajte se šta ste danas uradili za Boga. Kome ste rekli za Njega juče, prošle nedelje, pre mesec dana? „Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari…nego sabirajte sebi blago na nebu… jer gde je vaše blago, tamo će biti i srce vaše.“ Mi nastavljamo sa pustolovinom obilaženja novih crkava i mesta. Gde će nas put odvesti ove godine? To ćemo tek videti.