Godine 2001. zamalo sam umro. Dežurni lekar je rekao da sam verovatno bio na svega tri sata do smrti. Oboleo sam od falciparum malarije dok sam evangelizirao sa svojim učenicima u zapadnoj Africi, a simptomi su se javili samo nekoliko dana nakon mog povratka u Sjedinjene Države. Dobio sam vrlo visoku temperaturu, bio sam dehidriran i imao sam strašnu glavobolјu. Osećao sam se tako bolesno da sam pomislio da ću se jednostavno onesvestiti i umreti svakog trenutka. Kad su se simptomi pojavili, bio sam na službenom putu. Otišao sam rano na aerodrom da uhvatim povratni let, preklinjući Boga da mi omogući da stignem kući, spremajući se za ono što sledi. Ako treba da umrem, više bih voleo da se to dogodi kod kuće.

Supruga me je odvezla do hitne pomoći u bolnici. Već sam imao halucinacije i jedva sam zadržavao vodu bez povraćanja. Onesvestio sam se ubrzo nakon što su me dovezli u hitnu. Kad sam opet došao svesti, sve mi je izgledalo kao usporeni film. Svaki minut izgledao je kao sat, a svaki sat kao dan. Sećam se da je moja supruga Liza dovela našu decu koja su to vreme imala samo 14, 12 i 10 godina, koje sam video kako tiho plaču. Sećam se medicinskih sestara i drugih koji su me pregledali sa jedinom svrhom da vide pacijenta od malarije, pošto je ta bolest toliko retka u Sjedinjenim Državama.

Bilo mi je jasno da umirem. Kasnije sam saznao da je ova vrsta malarije najvirulentnija. Najverovatnije će vas ubiti, mada, ako preživite, simptomi se ponovo ne javlјaju, osim ukoliko se opet ne zarazite. Mnogi lјudi su počeli da se mole. Moja žena i naša deca su se molili. Moji roditelјi i drugi članovi porodice su se molili. Naše kolege sa Južnnog adventističkog Univerziteta, gde sam predavao, molili su se. Moji studenti su se molili. Molili su se moji prijatelјi iz mnogih delova sveta. I nebrojeni broj pastora širom zemlјe molio se. Računao sam da se možda oko 2.000 lјudi molilo za mene tih dana.

Ali izvući se neće biti lako. Odgovarajući lek nije bio dostupan. Prijatelјi lekari počeli su vršiti pritisak na lekare u bolnici da brzo delaju pre nego što bude prekasno. Konačno, kinin je pronađen u Atlanti i uspeli su nešto od toga da dobiju. Kinin je stari lek koji se koristio za lečenje malarije i drugih veoma teških bolesti, ali se danas retko koristi. Prilično je otrovan i može imati ozbilјne neželјene efekte. Ali će se pobrinuti za malariju. Četrdeset osam sati nakon što sam primlјen u bolnicu, dali su mi kinin, ali to nije proizvelo očekivano čudo. Dan kasnije, u subotu, bio sam bolestan kao i pre.

U svom trošnom, bolesnom stanju, molio sam se i ja. Ali moja molitva je bila više zahvalnost nego molba. Stavio sam svoj život u Božje ruke i bio spreman da se pozdravim ako je vreme da odem. Jedino zbog čega sam žalio,  za šta sam se takođe molio, bilo je to što sam ostavio suprugu sa troje male dece, a decu ostavio bez oca. Ali i to je bilo u Božjim rukama. Imao sam mir da će sve biti u redu.

U Subotu popodne je došlo nekoliko kolega sa univerziteta i moj crkveni pastor. Imali su službu pomazanja i ponovo su se molili za mene, u skladu sa Pismom (Jakov 5: 13-15). Te noći, Liza je ostala kod mene celu noć. Iskreno se bojala da će to biti moj kraj.

Sledećeg jutra u 5:00, medicinska sestra je došla da uzme krv, kao i svako jutro. Četiri sata kasnije, specijalista je došao u moju sobu. Prvi put sam mogao da sednem. Rekao mi je da ne mogu naći trag malarije u mom sistemu. Nekako je sve nestalo. Izrazio je iznenađenje što je lek delovao tako dobro, tako brzo. Ali znao sam da postoji još jedan razlog zašto sam nisam više imao malariju. To su bile molitve mojih najmilijih i molitve Božjeg naroda. Bog je milostivo pristao da me izleči, samo zato što je Nјegov narod to tražio.

„Danas živi isti saosećajni Spasitelј i On je jednako volјan da čuje molitvu vere kao i kad je vidlјivo koračao među lјudima. . . To je deo Božjeg plana da nam, kao odgovor na molitvu vere, odobri ono što On ne bi dao da mi to ne bismo tražili. “ (Velika borba, str. 525) Isus nije morao da me izleči. Ništa mi nije dugovao. Dugovao sam mu sve, i još mu dugujem. Ali svejedno, On je to uradio.

Ne završava se svaki slučaj opasan po život na isti način. Ali Bog koji iscelјuje isti je, bez obzira na okolnosti. Može mu se verovati. Nјemu se u svakom slučaju može zahvaliti, jer ni u kojem slučaju neće odgovarati na naše molitve na način koji bi bio štetan za naše duše. Što god primimo od Nјega najbolјe je što možemo imati.

dr Ron E. M. Kloze, autor nove knjige „Najveća potreba adventista: Izlivanje Svetog Duha.“

PITANJA SRCA:

Da li verujete da Bog može izlečiti bolesti svih vrsta, uklјučujući i najvažniju – infekciju grehom? Da li je vaš život sa Bogom danas ispravan? Da li ste u ovom trenutku sa Nјim u miru?

AKTIVNI IZAZOV SRCA:

Bolest je deo ovog slomlјenog sveta. Niko od nje nije siguran. Ali imamo izbor u načinu na koji ćemo kroz bolest proći. Možemo se držati za Isusa u trenucima najveće potrebe, moleći se za duhovno i fizičko izlečenje; i možemo biti sigurni, da, kakav god ishod bolesti bio, sve dok Ga gledamo, možemo biti u miru. Da bismo imali snažnu vjeru u vrijeme bolesti, moramo početi sa vježbanjem vjere u vrijeme zdravlja. Da li ćete izabrati da imate veru u Nјega danas? Da li ste spremni da prihvatite čak i smrt, znajući da će na kraju, u jutro vaskrsenja,sve bolesti biti zalečene, za one koji veruju?

„Naš Gospod Isus Hristos došao je na ovaj svet da neumorno posluži čovekovim potrebama. Da bi mogao da posluži svakoj potrebi čovečanstva, On »nemoći naše uze i bolesti ponese«. (Ma tej 8,17) On je došao da skine breme bolesti, bede i greha. Nјegov je zadatak bio da lјudima donese potpuno obnovlјenje; On je došao da im da zdravlјe, mir i savršeni karakter.“ – Služba iscelјenja, str. 17

Proučavajte dublјe – dodatni predlozi za čitanje za ovu sedmicu:
• Elen Vajt, U potrazi za bolјim životom, poglavlјe 16, „Molitva za bolesne“
• Ron Kloze, Najveća potreba adventista: Izlivanje Svetog Duha