Nakon serije konsultacija i vremena za razmišljanje, Trans-evropska divizija izdala je u ponedeljak 16. decembra 2019. godine sledeće izvinjenje.

Ove godine obeležavamo 90 godina od formiranja Trans-evropskog odeljenja Generalne konferencije Adventističke crkve. Inicijalno uspostavljena kao Severnoevropska divizija, ova divizija je prošla nekoliko rekonfiguracija tokom godina. U početku organizovana kao pretežno Skandinavska i Britanska oblast, porasla je tako da danas obuhvata zemlje centralne i jugoistočne Evrope, a tokom prethodnih decenija imala je i specifičan misionski uticaj na Severnu Afriku, Pakistna, i Bliski Istok.

I dok je nasleđe naše divizije bilo evropsko, dar misionstva naših ranih pionira vodio nas je sve do danas da porastemo u visoko multikulturalnu i raznoliku organizacionu jedinicu sačinjenu od 22 države sa još većim brojem kultura koje su bogate vrednostima koje treba da se odražavaju u našim bogoslužbenim zajednicama.

Nažalost, vrlo često duh različitosti nije uvek vodio ka bogatstvu jedinstva ili neophodnog razumevanja.

Dok obležavamo 90 godina istorije misije i dosezanja ljudi za Hrista čak i kroz dva svetska rata, regionalne konflikte i stradanja komunističkog doba, mi primećujemo i druge delove naše istorije, delove za koje izražavamo iskrenu žalost. Mi prepoznajemo nesvesnu  pristrasnost, neznanje, predrasude, ljudske strahove, zamerke i sumnje koje su uticale na Crkvu, naročito unutar Britanske unije konferencija.

Komentarišući ovakva pitanja Elen Vajt je bila jasna: “Ovo žalosti Hristovo srce.” Ona je savetovala: “Mi imamo istog Nebeskog Oca i istog Otkupitelja, koji nas je voleo i dao sebe za sve nas, bez razlike.” Ona dalje naglašava: “Kada se Hristova ljubav neguje u srcu onakva kakva treba da bude, neće biti kasta, nacionalnog ponosa, neće se praviti razlika radi boje kože.” Ona zaključuje: “Boja kože nije kriterijum kojim se vrednuje duša… Bog  je uzeo sve nas, sve klase, sve nacije, sve jezike… i doveo nas u Njegovo delo, da budemo pripremljeni za Njegov hram.”[1]

I dok ne možemo da ponovo napišemo istoriju, mi vođe Trans-evropskog odeljenja, priznajemo da su činjena dela koja nisu u skladu sa Božanskim idealom. Mi se izvinjavamo za propuste Crkve u tom pogledu.

Dok se fokusiramo na misiju u geografski, kulturalno i istorijski bogatom regionu koji se konstano menja, mi se posvećujemo obezbeđivanju modela vođstva koje će biti od koristi svim zajednicama, bez obzira na poreklo, na isti način na koji je Isus modelirao pozitivne odnose bilo sa visoko rangiranim Nikodimom, prezrenom Samarjankom, prognanim slepim prosjakom ili farisejem Simonom. Ovi primeri koje pronalazimo u pričama Jevanđelja vode ka Isusovoj predivnoj molitvi za jedinstvo koju pronalazimo u 17. poglavlju Jevanđelja po Jovanu – da svi budemo jedno, ujedinjeni kao što su Isus i Otac jedno. To je nešto što mi želimo da stavimo u srce i da ozbiljno težimo ka tome.

I dok je naše izvinjenje iz srca, mi shvatamo da to nije dovoljno. Mi moramo energično i sa namerom raditi na iskorenjivanju bilo kakvih tragova predrasuda i netolerancije koji i dalje postoje. Zajedno sa našim službenicima, predsednicima unija i našim Izvršnim odborom, mi iznova pregledamo pravila i fokusiramo se na naš strateški plan za narednih pet godina kako bismo poboljšali naše vođstvo i procese donošenja odluka.

Naša molitva kao rukovodstva Trans-evropskog odeljenja je da kao adventisti sedmog dana u ovom regionu možemo da budemo “jedno”, kao oni koji su predstavnici zajednice Oca, Sina i Svetoga Duha;  da se “obučemo” u ljubav i tako budemo vezani “zajedno u savršenom jedinstvu”;  dok dozvoljavamo Bogu da nas oblikuje u Njegovoj radionici, bez obzira na našu klasu, rasu, pol, nacionalnost ili jezik; kako bismo mogli, zajedno, da izvršimo misiju koju nam je Hristos poverio.

predsednik Rafat Kamal

_______________________

[1] E. G. White to W.S. Hyatt, 15 Feb. 1900, Lt. 26, 1900.