„A Gospod mu reče: šta ti je to u ruci? A on odgovori: štap“ (2. Mojsijeva 4,2).

Ključni tekst: 2. Mojsijeva 4,1-4.

„Neprijatno mi je.“

„Plašim se.“

„Osećam se nevešt.“

„Preosetljiv sam.“

„Nisam dobar u tome.“

„Ne mogu.“

„Naprosto nisam u stanju.“

Takvi su odgovori koje dajete kad smatrate da nešto nećete moći da obavite. Većinom se ne radi o suštinskoj napetosti između mogućeg i nemogućeg, već o tome da se osećate manje sposobnim od onih za koje smatrate da bi to mogli da obave bolje od vas.

Ako bi od vas bilo zatraženo da propovedate, mogli biste reći: „Ne dolazi u obzir! Kad bih morao da izađem pred mnoštvo ljudi i progovorim, odmah bih umro!“ U stvari, mnogo će više ljudi umreti dok energično povlače i guraju četkicu prilikom pranja zuba, nego što će ih umreti za vreme javnog govora.

Možete reći: „Prestravljen sam, neprijatno mi je, trapav sam i nespretan i u potpunosti ubeđen da su drugi veštiji“. I to je sve, najverovatnije, tačno. Međutim, kad se od vas traži da učinite nešto za šta se osećate nespremnim, nekvalifikovanim i nesposobnim, šta je vaš odgovor?

Vozeći se jedne mračne, kišovite noći, tri tinejdžerke su iznenada ugledale kako automobil ispred njih izleće sa puta i udara u drvo. Bez mnogo premišljanja stale su da pomognu. Kad su se približile slupanom automobilu, u njemu su na vozačkom sedištu zatekle ženu bez svesti i dvoje male dece kako plaču na zadnjem sedištu. Iza njih se zaustavio još jedan automobil iz koga je izašla žena koja im se pridružila i počela da procenjuje situaciju. Rekla je: „Ja sam medicinska sestra i već sam prijavila udes i pozvala hitnu pomoć. Da li mi možete pomoći?“

Tri mlade devojke, koje su imale oko 17 godina, nisu se osećale kao da bi mogle bilo šta da učine, ali su automatski klimnule glavom. Posle provere u kakvom je stanju povređena žena, medicinska sestra im je mirno, ali odlučno rekla: „Potrebna mi je pomoć. Majčina noga i bok krvare, a decu je potrebno ukloniti iz automobila zajedno sa njihovim sedištima“. Dve tinejdžerke su oslobodile decu zajedno sa auto-sedištima i pažljivo ih prenele u svoj automobil, dok je preostala među njima začula glas sestre kako je poziva: „Ti! Molim te! Pomozi mi da zaustavim krvarenje.“

Sestra je pronašla neki komad odeće da njome pritisne ranu i, dodajući ga devojci, rekla: „Pritisni ovo čvrsto na ovom mestu na nozi“.

Devojka je priznala: „Od pogleda na krv vrti mi se u glavi. Biće mi muka. Sigurno ću povratiti!“

Sestra joj je smirenim, ali zapovedničkim glasom odgovorila: „Možeš da sedneš pored nje i da, ako želiš, dobiješ vrtoglavicu. A možeš slobodno i da povratiš. Samo pazi da stalno pritiskaš ranu.“

Pritiskala je i nekoliko puta povratila, ali kad je stigla hitna pomoć, cela je porodica bila spasena.

Jasno je da se ponekad nešto traži od nas ne zbog toga što smo u mogućnosti, nego zato što smo dostupni. Kad je Bog pozvao Mojsija da postane usta za oslobođenje Njegovog naroda, Mojsije Mu je odgovorio čitavim nizom izgovora zašto on to ne može. Bog je saslušao Mojsijeve sumnje i ograde i odgovorio: „Šta ti je to u ruci?“ (2. Mojsijeva 4,2).

U tom trenutku, Bog se predstavio kao veliki „JA SAM“ i opisao zadatak ogromnog preokreta u Egiptu. Bog je rekao Mojsiju zašto, šta, kada, gde i kako će doći do izlaska Njegovog naroda, samo da bi pronašao Mojsija bolesnog od neizvesnosti. Možemo da čujemo Mojsija kako progovara: „Veliki je to plan. U svakom mogućem detalju to je savršen plan – osim jednog malog problema – a to sam ja!“

„Ti možeš da budeš veliki JA SAM, ali sam ja, Mojsije, ono što sam i to baš ne izgleda dobro za Tvoj plan.“

Večni Bog sa veličanstvenim planom da spasi dva miliona ljudi iz Egipta, zastaje da pita: „Šta ti je to u ruci?“

Očigledno, Bog zna da je taj predmet u ruci štap. Bog zna i da Mojsije zna da je njegova duga pastirska palica samo običan štap. Veoma dobro poznajete taj izveštaj, ali pročitajmo ga ponovo:

„Gospod mu reče: ’Šta ti je to u ruci?’ A on odgovori: štap. A Bog mu reče: baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobježe od nje. A Gospod reče Mojsiju: pruži ruku svoju, pa je uhvati za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj…“ (2. Mojsijeva 4,2-4).
Biblija je ispunjena zbivanjima u kojima Bog koristi obične stvari da izvrši izvanredno velika dela za Svoje carstvo.

„Šta ti je to u ruci?“

Štap u tvojoj ruci je tvoja pažnja. Tokom dana vi sabirate utiske onoga što vidite; međutim, niste videli baš sve što je moglo da se zapazi. Ljudski um stvara navike sopstvenih razmišljanja i opažanja, tako da će nakon nekog vremena propustiti redovne obrasce zbivanja, osim ako na njih ne obrati naročitu pažnju.

Ako biste tražili narandžastu boju, trebali biste da se na nju usredsredite i da je prepoznate. Ne biste primetili toliko narandžaste boje oko sebe da niste bili veoma pažljivi.
Džon Stilgo (John Stilgoe) je profesor sa Harvarda koji predaje istoriju slikanja pejzaža. Njegova se predavanja u suštini svode na primećivanje stvari. Ako biste se našli u njegovom razredu i bili zagledani kroz prozor, možda biste već radili svoj domaći zadatak. Osvajanje veštine usredsređivanja pažnje na svet oko sebe ključni je činilac uspeha. Ako vidite samo ono u šta već verujete, vaša sočiva za posmatranje života se svakodnevno smanjuju. „Obraćanje pažnje“ vam otvara vrata za nove mogućnosti saradnje sa ljudima.

Kad pogledate u evanđelja, otkrićete izraz: „Isus ju je video“ ili: „Isus je ugledao mnoštvo“. Isus je obraćao pažnju. Da li dobro vidite? Da li kad šetate vidite mnoštvo ljudi a nikada ne razmišljate o duši bilo koga od njih? Bog koristi ljude koji obraćaju pažnju. Kao Mojsije koji je „video“ neobičan gorući grm i odgovorio, Bog može da iskoristi svakoga ko je dostupan da Mu odgovori: „Evo me“ (2. Mojsijeva 3,4).

Možda osećate da ste nevešti i nespremni. Možda ne osećate sigurnost da ste 100% posvećeni Bogu. Pa, stanite onda u red i pridružite se celoj velikoj grupi! Ipak, Bog koristi obične ljude za obavljanje izvanrednih zadataka po planu koga ima za njih.

„Šta ti je to u ruci?“

Bog želi vašu pažnju, a potreban Mu je i vaš trud. Nije protivrečno reći: „Bog koristi vaše slabosti“, a zatim kazati: „Dajte Bogu svoje najbolje“. Pavle je sa Korinćanima podelio svoje razumevanje o snazi i slabostima. Bog mu je neposredno progovorio:

„I reče mi: dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvijem. Daklem ću se najslađe hvaliti svojijem slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan“ (2. Korinćanima 12,9.10).

Razmislite o Kući Slavnih iz Jevrejima 11. Sva navedena imena nisu heroji, niti su neminovno uvek postupala na herojski način. Ali svi su odgovorili: „Evo me, ovde sam“. Jeste li vi na raspolaganju?

Petar se nadovezuje na ovaj razgovor o ulaganju truda u našoj saradnji sa Bogom. Nakon što je podsetio vernike da su spaseni Božjom blagodaću, njegov savet je:

„I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da pokažete u vjeri svojoj dobrodjetelj (vrlinu), a u dobrodjetelji razum, a u razumu uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, a u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav“ (2. Petrova 1,5-7).

Za one koji su spremni da sve daju Bogu, kao rezultat javlja se napredak u rastu. Ali, nemojte zameniti saradnju sa Bogom koja proizvodi rast, sa prihvatanjem Božjeg spasenja kao poklona. Rast se javlja na osnovu dostupnosti, a vaše večno spasenje zbog primanja dara blagodati poklonjene na krstu. Lako je pomešati ih, jer se oboje (i rast i prihvatanje Božje blagodati) događaju u zajedništvu sa Bogom. Petar to još potpunije razjašnjava kada kaže:

„Jer kad je ovo u vama, i množi se, neće vas ostaviti lijene niti bez ploda u poznanju Gospoda našega Isusa Hrista. A ko nema ovoga slijep je, i pipa zaboravivši očišćenje od starijeh svojijeh grijeha“ (2. Petrova 1,8.9).

Ako se borite sa krivicom i razočarenjem zbog svih svojih prošlih neispunjenih obećanja i nepotpunih predanja Bogu, pročitajte ovaj odlomak ponovo. Niste izgubljeni, ali imate problem sa svojim „ja“. Kao i kod Mojsija, uobičajeno je upasti u iskušenje da gledate na svoje sopstvene sposobnosti i nedostatke, umesto na Božji poziv za vaš život. „Kratkovido“ je sagledavati kao mogući izvor samo sebe, svoje veštine i sposobnosti, ili čak svoju ličnost. Bog vas poziva da krenete na put sa „svojim štapom“ u ruci koji će On koristiti.

Bog koristi vašu pažnju i vaš trud, ali postoji još jedan štap koji imate u ruci o kome Bog želi da razmislite. Vaše danas je najkorisniji dar koji morate dati Bogu. Kad oklevate da se predate Božjem pozivu, vaše odugovlačenje ima neželjeno delovanje na vaše sopstveno srce. Tiho i neprestano vas muči vaša neodlučnost, i ona vam zauzvrat još uzrokuje krivicu i stid. Izbegavanje, odlaganje, poricanje i ometanje samih sebe postaju vaše prvenstvene preokupacije. To će vas samo sprečiti da pronađete mir, radost i ljubav kojima se nadate. Laž je smatrati da možete sačekati do sutra očekujući da će tada sve biti lakše, ili da ćete biti sigurniji ili uvereniji u Božji poziv.

Isti Glas koji je davno progovorio iz gorućeg grma i danas poziva sa naizgled nemogućim zahtevima. Njegovo je pitanje: „Šta ti je to u ruci?“ To pitanje predstavlja i veoma jednostavnu metaforu koja vas podseća da vas Bog poziva da budete dostupni zato što će vas On učiniti sposobnim.

Navod iz dela EGV:

„Isti saosećajni Spasitelj živ je i danas i isto je tako spreman da sasluša molitvu vere kao kada je vidljivo hodao među ljudima. Prirodno sarađuje sa natprirodnim. Deo Božjeg plana je da nam obezbedi, odgovarajući na našu molitvu vere, ono što nam ne bi dao da Ga za to nismo molili“ (Elen G. Vajt, Velika borba, str. 525).

Molitva dana:

Gospode, pomozi mi da budem hrabar i da koristim svoje darove u Tvojoj službi. Želim da se oni umnože kao što se to dogodilo sa ljudima iz priče o talantima. Pomozi mi da poverujem da možeš da me osposobiš kad se osećam nesposobnim.

Pitanja za razmišljanje:

1. U kojim oblastima ste dobri? Podelite neke od svojih darova i talenata sa grupom. Kako možete da iskoristite te darove u Crkvi?
2. Mojsije je jasno osetio da je tokom Božanskog poziva bio izvučen iz svoje zone udobnosti. Kako se vi suočavate sa sumnjom, nesigurnošću i strahom?
3. Da li ste već nekada izbegavali da uradite nešto za šta ste osećali da vas je Bog na to pozvao? Koje ste izgovore navodili? Kakav je bio konačni ishod?
4. Da li nas Bog obično poziva da uradimo ono što nam je prijatno zato što nam je dao darove za to? Ili smatrate da nas Bog namerno poziva da učinimo nešto van svoje zone udobnosti kako bi nam pomogao da rastemo? Objasnite svoj odgovor. Zatim odgovor postavite nasuprot Mateja 25, 14-30.
5. Pisac teksta vam u svom predlogu nabraja tri pojedinosti koje možete da iskoristite za Boga: vašu pažnju, trud i vreme kojim raspolažete. Zatim završava snažnom tvrdnjom: „Bog vas poziva da budete dostupni zato što će vas učiniti sposobnim“. Šta vam Božje pitanje: „Šta ti je to u ruci?“ lično progovara?

Lični izazov:

Stigli smo do kraja ove serije proučavanja, koja su nas vodila putem otkrića, pošto smo naišli na 8 različitih pitanja koja je Bog postavljao. Ta pitanja se i danas odnose na nas.

Sada vam predstavljamo četiri različita izazova, pomoću kojih možete da izaberete kako želite da završite ovo putovanje i otpočnete jedno novo.

1. Odvojte malo vremena za pregled svih pouka, naročito one o vašim očekivanjima i snovima (pouka br. 6). Iskoristite sledeću stranicu da zapišete svoje zaključke o ovom putovanju. Šta je najviše uticalo na vas? Koji su vaši sledeći koraci?

2. Da li vam je ponestalo vremena da ispunite neki od ličnih izazova? Sada je savršeno vreme za to. Možete odlučiti da se usredsredite na jedan lični izazov i da ga pretvorite u svoj nedeljni, mesečni ili godišnji cilj.

3. Koristite ključni tekst iz svake pouke tokom svog ličnog vremena za zajednicu sa Bogom. Koristite ovih 5 pitanja da biste iz teksta izvukli najveću korist. Zapišite odgovore u svoj dnevnik.

3.1. Šta je za mene u tekstu novo?

3.2. Šta me iznenađuje?

3.3. Šta ne razumem?

3.4. Čega ću se pridržavati ili šta ću primeniti?

3.5. Šta ću od ovoga podeliti sa nekim tokom ove nedelje?

4. Rastite u svom molitvenom životu. Molitva je životno važan deo hrišćanske vere. Tako komunicirate sa Bogom. Elen G. Vajt kaže da je „molitva otvaranje srca Bogu kao prijatelju“ (Put Hristu, str. 93). Imajući to u vidu, evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći:

4.1. Uspostavite redovan raspored za molitvu. Mi obično odvajamo vreme za ono što nam je važno, kao što su naši dragi prijatelji, naročiti događaji ili omiljene TV serije. Učinite isto i za svoje razgovore sa Bogom. Odredite vreme za svakodnevne susrete sa Njim. Čak ako je to za početak samo desetak minuta. Što više budete upražnjavali molitvu, to će vam ona postajati draža.

4.2. Izaberite naročito mesto za vaš susret sa Bogom. Neka to bude vaše jedinstveno mesto susreta sa Stvoriteljem Univerzuma, mesto koje postaje značajno za vaše zajedništvo sa Bogom.

4.3. Koristite akronim O.I.Z.T. (Obožavanje, Ispovedanje, Zahvaljivanje i Traženje) za usmeravanje vašeg vremena za molitvu:

4.3.1. Obožavanje je molitva kojom se proslavlja i veliča Bog.

„Naređujući nam da Ga proslavljamo, Bog nas poziva da uživamo u Njemu.“

„Kroz njega dakle da svagda prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime njegovo.“ (Jevrejima 13,15)

Psalam 150 je poziv da slavimo Boga sa svim onim što imamo.

Objavljujte Božju dobrotu i milost. Proslavljajte Ga zbog Njegove neiscrpne ljubavi. Priznajte Ga za Stvoritelja. Izrazite svoje divljenje prema Njegovom imenu. Usmerite svoj pogled i um na Božji

karakter. Usredsredite se na to ko je Bog.

4.3.2. Ispovedanje je molitva u kojoj se iskreno i pošteno odnosimo prema grehu.

„Ništa u našem životu nije suviše grešno da On to ne može da zna. Nijedan problem nije tako velik da On ne može da ga reši.“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 100)
„Ako rečemo da grijeha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde.“ (1. Jovanova 1,8.9)

Budi iskren / na. Budi određen / na. Budi otvoren / na. Priznaj svoje greške. Suoči se sa sopstvenom tamom. Ispovedanje će omogućiti Bogu da ti pomogne u napredovanju. Da rana zaraste. Da počneš ponovo.

4.3.3. Zahvaljivanje je ka Bogu usmerena hvala, ponizno izražavanje zahvalnosti.

„Veoma smo škrti u iskazivanju zahvalnosti. Stalni smo primaoci Božjih blagoslova, a ipak iskazujemo tako malo zahvalnosti!“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 102)

„Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija u Hristu Isusu od vas.“ (1. Solunjanima 5,18)

Istaknite šta Bog čini ili šta je uradio. Obuhvatite u mislima sve što imate. Setite se važnih ljudi u vašem životu. Radujte se zbog naročitih trenutaka koje ste doživeli. Podsetite se na blagoslove i životne prednosti. Zahvalnost menja stavove uma i čini nas spremnim da uživamo u trenucima koji dolaze.

4.3.4. Molitva traženja je iskanje od Boga onoga što u veri možemo da očekujemo.
„Nešto se događa kada se na ovaj način molim za druge. Time što njih uvodim u Božje prisustvo to menja moj stav prema njima i na kraju utiče na naš odnos.“ (Philip Yancey. Prayer: Does It Make a Difference? Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 2010, str. 303)

„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.“ (Matej 7,7)

Iznesite svoje posebne zahteve prema Bogu za sebe a i za druge (posredujte).

4.4. Ostavite malo mirnog vremena na kraju da biste dozvolili da Duh Božji vodi vaše srce.

Za više nadahnuća za molitvu možete pogledati film War Room (Ratna soba). Pogledajte za više informacija www.warroomthemovie.com. Dostupno i na Netflixu.

I zapamtite, možete da se molite tokom celog dana, gde god da se nalazite. „U bilo koje vreme, ili na svakom mestu, prikladno je prineti Bogu tihu molitvu. Ništa nas ne može sprečiti da podignemo svoje srce u molitvi. Možemo se moliti dok se nalazimo u prepunoj ulici i dok radimo svoj posao“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 99).

Moja lična razmišljanja:

Šta je najviše uticalo na vas u ovih 8 lekcija? Kako ćete to primeniti u svom životu?

Zagazite u dublje vode:

• Matej 25,14-30; 1. Korinćanima 12; Rimljanima 12,3-13; Efescima 4,7.8;
• Elen G. Vajt, Stvaranje, patriajarsi i proroci, pogl. 22, „Mojsije“ i Pouke Velikog Učitelja, pogl. 25, „Talenti“.
• Elen G. Vajt, Put Hristu, pogl. 11, „Prednost molitve“.
• Procenjivanje duhovnih darova je dostupno na mreži na stranici: http://bit.ly/spiritualgiftsweb
  „Mojsije u četrdesetoj nam se sviđa. Ali Mojsije u osamdesetoj? Ne dolazi u obzir. Prestar je. Suviše umoran… Kakav bi on uticaj imao na faraona? Pogrešan čovek za taj posao. […] Mojsije tako i ne bi otišao. Ni vi ga ne biste poslali. Ni ja ga ne bih poslao. Ali Bog jeste. Kako to misliš? […] Jadni Mojsije. Nije ni znao da je odabran. Ali bio je. I pogodite šta je sledeće? I ti si. Glas iz grma je glas koji šapuće tebi. Podseća te da Bog još nije završio sa tobom. (Max Lucado. Cast of Characters. Nashville, Tennessee: Thomas Nelson, 2008, str. 117-118).
• „Niti bilo koje aktivnosti, a ni dostignuća koja možemo da povežemo u celinu, nisu ono što sačinjava dobro proživljen život, već je to mudrost srca sticana i korišćena na putu“. (Lysa TerKeurst. The Best Yes: Making Wise Decisions in the Midst of Endless Demands. Nashville, Tennessee: Nelson Books, 2014, str. 228-229)
• „… svaki put kad donesete odluku, vi pretvarate središnji deo sebe, taj deo koji bira, u nešto malo drugačije od onog što je on bio pre. A uzimajući život u celini, sa svim njegovim nebrojenim izborima, vi tokom celokupnog života polako pretvarate taj svoj središnji deo u nebesko stvorenje ili u pakleno stvorenje: bilo u stvorenje koje je u skladu sa Bogom, sa drugim stvorenjima i sa samim sobom, ili sa onim koje je u mržnji i ratu sa Bogom, sa bližnjima i sa samim sobom. […] Svako od nas u svakom trenutku napreduje ka jednom ili drugom stanju.“ (C. S. Lewis. Mere Christianity. New York: Harper Collins, 1980, str. 92)
• „Jedan od najefikasnijih ’evanđelista’ koje sam ikad upoznao bila je mlada devojka sa cističnom fibrozom, koja je smrtno bolesna ležala u bolničkoj sobi. Dve godine ranije, primila je transplantaciju oba plućna krila, ali su ubrzo posle toga počele komplikacije. Nekoliko meseci kasnije dijagnostikovan joj je veoma agresivni oblik raka. Lekari su joj rekli da ne mogu više ništa da učine i da joj je preostalo manje od godinu dana života. Na većinu ljudi, njena životna priča delovala je poražavajuće tragično – mlada devojka sasečena u cvetu života. Ali ne mogu da se setim da sam ikada bio u prisustvu neke osobe koja je isijavala tako doslednim mirom i radošću. Rekla je lekarima i medicinskim sestrama na svom spratu, a i svima drugima koji su bili voljni da je slušaju, da ono kroz šta prolazi nije ništa u poređenju sa onim što joj je Bog pripremio u večnosti – da su naši životi, bilo da živimo 20 ili 120 godina, samo male kapi vode u poređenju sa ekspanzivnom lepotom okeana večnosti. Tokom njenih poslednjih nekoliko meseci izgledalo je da svake sedmice srećem nove ljude u našoj crkvi, koji su tu stigli pod uticajem njenog svedočenja. Život joj je bio gorući grm koji je mnoge pozivao da mu priđu. Nailazite li na neki od ovih gorućih grmova? Da li ste mu prišli da slušate?“ (J. D. Greear. Not God Enough. Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 2018, str. 51-52.)

 

Šta mislite o ovom materijalu za proučavanje Biblije? Molimo da nam pošaljete povratne informacije na web stranicu: http://bit.ly/8Qs2020