„A ondje bijaše jedan čovjek koji trideset i osam godina bješe bolestan. Kad vidje Isus ovoga gdje leži, i razumje da je već odavno bolestan, reče mu: hoćeš li da budeš zdrav?“ (Jovan 5,5.6)

Ključni tekst: Jovan 5,1-9.

Da li ste sujeverni? Svaki kulturni krug među svim narodima sveta gaji neka neracionalna i neutemeljena sujeverja.

„Ne idite pravo kući odmah posle sahrane.“ Idite u kupovinu, ili se negde zaustavite, kako vas zli duh ne bi pratio do kuće u vreme tugovanja.

„Ne ostavljajte štapiće u svojoj hrani.“ Zašto? Brojevi mogu biti srećni ili nesrećni. Štapići složeni da izgledaju kao „četvorka“ su loš predznak.

Ako želite da prizovete zlo, „zviždite melodiji u sebi“. Inače, bolje je da potpuno izbegnete zviždanje kako biste izbegli i prizivanje demona.

U Nemačkoj je očigledno da ako ste stavili samo vodu u podignutu čašu sa kojom nazdravljate svoje – živeli! – time ste pokazali da želite smrt svojim drugovima.

U Africi svakako želite da izbegnete spavanje sa glavom prema zapadu. To je tamo „ne-ne“.

„Ne igrajte se makazama.“ Ležerno igranje makazama bez prave svrhe donosi lošu sreću prema egipatskim saznanjima.

Možda će biti teško zamisliti da zima može da se produži na Islandu, ali ako tamo „štrikate na prednjoj verandi biće duga zima (ili će se produžiti)“.

„Nemojte se šišati u utorak.“

„Ne prolazite ispod merdevina naslonjenih na zid.“

„Ne pevajte za stolom.“

„Uz crne mačke idu samo baksuzne i crne prognoze.“

„Razbijena ogledala donose nesreću.“

Znajte ovo: Postoji Bog, postoji sotona a napolju su i anđeli i demoni. Natprirodni svet je stvaran, međutim, sasvim je sigurno da se duhovne sile ne pokreću zbog broja 4 u vašoj posudi sa pirinčom. U Isusovo doba između prirodnog i natprirodnog sveta postojala je tanka prozračna pregrada. Svi ljudi (i vernici i pagani) živeli su sa jasnom svešću da im je taj drugi svet veoma blizak. Vremenom, napredak savremene nauke, tehnologije i raznolika otkrića izgradili su zid od cigala umesto prozračne pregrade koja je razdvajala anđele i ljude.

Jedno od najupečatljivijih pitanja, koje je Bog ikada postavio nekom čoveku, izgovoreno je usred sujeverja u Jerusalimu, pored bazena u banji Vitezdi. Ispod pet pokrivenih tremova ove banje „ležaše mnoštvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh“ (Jovan 5,3).

Tu je bio i čovek koji je na ovom mestu proživeo punih trideset i osam godina. On je privukao Spasiteljevu pažnju. Među mnoštvom slomljenih ljudi Isus ga je „video“ i postavio mu jednostavno pitanje: „Hoćeš li da budeš zdrav?“ (Jovan 5,6).

Adventistička crkva po svetu širi svetlu poruku pozivajući ljude na celovito zdravlje. Pitanje koje je Isus davno postavio još uvek zvuči sasvim ispravno: „Hoćeš li da budeš zdrav?“ Kako možete da odgovorite „ne“? Kako možete da se raspravljate? Bilo da je reč o želji za fizičkom snagom i izdržljivošću, ili za rastom u celovitom zdravlju, odgovor je nedvosmisleno „da!“

Međutim, umesto da odgovori, čovek navodi čitav spisak izgovora objašnjavajući zašto se taj nemogući san o zdravlju nikada neće ostvariti: „Gospodine… nemam čovjeka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe prije mene” (Jovan 5,7). Kad u rečenici možete da prebrojite dva puta „ja,“ sa još dvojicom nekih „drugih ljudi“, ali da u njoj nigde ne pronalazite „Isusa“, to je već veliki problem.

Kad vam je jedini izvor isceljenja sopstveni napor, problem vam nisu bolesne noge, već paralizovan vid. A on je gori od slepila, jer bi svaka slepa osoba zatražila pomoć. Slepa osoba bi koristila beli štap, Brajevo pismo, ili bi se oslonila na svoje prijatelje. Ono što je gore od slepila jeste činjenica da pored toga što ste slepi smatrate da savršeno vidite.

Isus je lako mogao da jede i pije sa raznolikim prestupnicima zakona, carinicima i prostitutkama, ali Mu je bilo teško da se izbori sa onima koji su bili dovoljni samima sebi. „Hoćeš li da budeš zdrav?“ Čak i ako bi se pojavljivanje izlečenja činilo nemogućim, najmanje što biste mogli da učinite bilo bi da ga zatražite. To traženje bi pretpostavljalo da vi sami nemate odgovor, ali da bi možda mogao da ga ima neko drugi. Paralizovani um vidi samo ono što može da uradi sopstvenim naporima. Ima onih koji su pronašli da nemoguće postaje mnogo dostižnije već jednostavnim postavljanjem istraživačkog pitanja: „A kako bi to bilo moguće?“

Bog je odgovorio na snove ostarelog bračnog para da dobiju dete rekavši: „Ima li što teško Gospodu?“ (1. Mojsijeva 18,14).

Jov je bio svedok Božje sile i zato je izjavio: „Znam da sve možeš, i da se ne može smesti što naumiš. Ko je to što zamračuje savjet nerazumno?“ (O Jovu 42,1-3).

Kad gledate samo u svoje sopstvene sposobnosti umesto da vidite Božju snagu, vaš um tada „zamračuje savjet nerazumno“.

Kad posedujete bogatstvo, u iskušenju ste da poklonite poverenje sopstvenim sredstvima. To je prirodno. Ako ste snažni, poklanjate poverenje svojim mišićima. Ako ste pametni, verujete svojoj dovitljivosti. Ako ste mudri, u iskušenju ste da poverujete samo svojim logičkim zaključcima. Iznenađeni zamkom bogatstva učenici su povikali: „Ko se dakle može spasti? A Isus pogledavši na njih reče im: ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće“ (Matej 19,25.26).

Suočen sa Svojim najtežim izborom, Isus je pogledao sopstvenu želju, a zatim se okrenuo Bogu i izjavio: „Ava oče! sve je moguće tebi“ (Marko 14,36).

Ako postoji želja, postoji i očekivanje, a očekivanje je, u suštini, nada. Očekivanja su u veoma tesnoj vezi sa rezultatima.

Prvi psiholog koji je to sistematski proučavao bio je profesor sa Harvarda, Robert Rozental (Rosenthal). Želeo je da sazna kakav uticaj očekivanja nastavnika vrše na školska ostvarenja učenika. 1964. godine, sproveo je o tome jedan eksperiment u osnovnoj školi u San Francisku.

„Rozental je iz svakog razreda nasumično izabrao učenike (koje je nazvao ’naprednim’), a zatim je rekao njihovim nastavnicima da kod ’naprednih’ mogu da očekuju dramatični porast količnika inteligencije zato što je to bilo ’predviđeno’ njegovim novim testom. U stvari, ti se učenici nisu po bilo čemu razlikovali od ostalih; Rozental je lagao da imaju urođene prednosti sa ciljem da dokaže svoju teoriju. Pokazalo se da su očekivanja nastavnika imala važan uticaj na učenje i napredak učenika, tako da su ti ’napredni’ u svemu bolje uspevali baš onako kako je to Rozental predvideo“ (Katherine Ellison.“Being Honest About the Pygmalion Effect”, Discover, October 29, 2015).

Ako kažete zaposlenima u jednoj fabrici da dostignu samo kvotu minimalne proizvodnje, oni se sigurno neće potruditi da je nadmaše. Kad uklonite trud za minimalne rezultate i nagradite spretnost i brzinu u proizvodnji, radnici reaguju proizvodeći više nego ranije.

Otkriće da deluje „zakon očekivanja“ nije neki novi uvid, već i poznata vrlina Božjeg karaktera:

„Zaista, zaista vam kažem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovijeh tvoriti: jer ja idem k ocu svojemu“ (Jovan 14,12).

Da li verujete da je to tačno? Veliki Učitelj očekuje velike stvari, ne zbog manipulacije ili trikova, već zato što je „Bogu sve moguće“.

Kad ste se tako duboko zaglavili u sopstvenoj samodovoljnosti, jedini način da iz nje izađete jeste da vam u tome neko pomogne. Uzeti čovek u banji nije mogao da sagleda kako je njegov ogromni problem – u stvari – on sam. Vaša ljubav prema Hristu se produbljuje kad vidite kako Isus pokušava da dopre do njega:

„Reče mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi čovjek, i uzevši odar svoj hođaše“ (Jovan 5,8.9).

Kad vi ne možete, Isus će. Trenutak učenja će vas uvek vratiti na mesto na kome se možete pokajati i promeniti mišljenje. Isus pronalazi čoveka kasnije u hramu i nudi mu „pravo isceljenje“ koje mu je bilo potrebno: „Eto si zdrav, više ne griješi, da ti ne bude gore“ (Jovan 5,14).

Da li je On to stvarno rekao? Većina nikada ne pročita kraj ovog događaja, reči kojima Isus progovara teško prihvatljivu istinu. Iako je bolna, ona može da bude lekovita. Čovekov „pravi greh“ bio je u tome što je sebe video kao jedini izvor, umesto da Isusa sagleda kao jedino moguće rešenje. Istina bi ga izlečila čim bi odgovorio na nju i pogledao prema Isusu.

Isti Duh poziva i nas da odgovorimo na pitanje: „Hoćeš li da budeš zdrav?“

Čežnja vekova potvrđuje poziv Duha:
„Neka ovi beznadežni ljudi koji se bore pogledaju gore. Spasitelj se nadvija nad one koje je iskupio Svojom krvlju, govoreći sa neizrecivom nežnošću i sažaljenjem: ’Hoćeš li da budeš zdrav?’ On vam nalaže da ustanete zdravi i spokojni. Ne čekajte da osetite da ste ozdravili. Verujte Njegovoj reči i ona će se ispuniti“ (Čežnja vekova, 203).
Hoćeš li da budeš zdrav? Stvarno?

Navod iz dela EGV:

„On vam nalaže da ustanete zdravi i spokojni. Ne čekajte da osetite da ste ozdravili. Verujte Njegovoj reči i ona će se ispuniti“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 203).

Molitva dana:

Gospode, promene mi teško padaju. Izgleda mi jednostavnije da sve ostavim u takvom stanju u kakvom je. Ali, danas želim da se probudim i prihvatim Tvoj poziv da me izlečiš iznad mojih očekivanja.

Pitanja za razmišljanje:

1. Kad je Isus upitao bolesnika da li želi da ozdravi, ovaj je odgovorio sa nekoliko izgovora. Na koji način možemo biti svoj najgori „neprijatelj“ kad je u pitanju ostvarenje postavljenih ciljeva?
2. Kako pronalazimo ravnotežu između nastojanja da pružimo sve od sebe i dozvoljavanja Bogu da obavi Svoj deo?
3. „Ono što je gore od slepila jeste činjenica da pored toga što ste slepi smatrate da savršeno vidite.“ Stavite to nasusuprot Luka 6,41. Koje se pouke o suđenju mogu naučiti, bilo da ste u pitanju vi sami ili neko drugi?
4. „Očekivanja su u tesnoj vezi sa rezultatima.“ Da li su vam očekivanja zdrava? Zašto jesu ili nisu? Kako očekivanja mogu da vam pomognu da se visoko uzdignete? Kakva je uloga vere u vašim očekivanjima?
5. Morate biti hrabri da biste prihvatili promene. Dobra je vest da niste sami, jer „Bogu je sve moguće“ (Matej 19,26). Možete li da se setite još nekih primera i navoda iz Biblije koji vas podsećaju na Božju moć? Imajte ih na umu dok sledite svoje ciljeve.

Lični izazov:

• „Hoćeš či da budeš zdrav?“ Drugim rečima, koja su vaša očekivanja? Koji su vaši najveći snovi? Šta je to nemoguće što biste želeli da ostvarite? Raščistite neko vreme u vašem dnevnom rasporedu za trenutak susreta sa Bogom. Zatvorite oči i molite se Bogu da vam podari mudrost.
• Zatim zapišite svoj najveći san i očekivanje u ovom trenutku. To bi moglo da bude nešto značajno, na primer, prevazilaženje mučnog zahlađenja koje vas trenutno razdvaja od vašeg nekada bliskog prijatelja. Ili vrhunski rezultat na ispitu iz ekonomije na fakultetu. Ili otpočinjanje sopstvenog eko-biznisa. Ili da budete najbolji brat / sestra / sin / ćerka / roditelj koji biste mogli biti. Ili da učinite svoj deo kako biste bili sigurni da je vaša crkva brižna i privlačna. Ili posvećivanje jedne godine ili meseca svog života za misiju. San je vaš, i bez obzira da li je veliki ili mali, vredi ga ostvariti.
• Moj san je (budite što je moguće precizniji): ………
• Sada kada ste to zapisali, dodajte sebi vremensku liniju za njegovo postizanje i niz malih, prepoznatljivih i merljivih koraka za tok njegovog ostvarivanja. Obavljajte sedmične, mesečne i godišnje kontrole vašeg sna. I ovaj postupak iznova ponavljajte svaki put kad postignete svoj cilj.
• Podelite svoje putovanje sa prijateljem!

Zagazite u dublje vode:

• Jovan 15,16; Jovan 14,12; Isaija 40,30-31; Jeremija 29,11; Jevrejima 12,1; 1. Korinćanima 9,24-27.
• Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 21, „Vitezda i Sinedrion“.
• „Nikada nećete promeniti svoj život dok ne promenite nešto što svakodnevno radite. Tajna uspeha nalazi se u vašoj svakodnevnoj rutini.“ (FaceBook post Johna C. Maxwella od 16. aprila 2016. Dostupno na: https://www.facebook.com/JohnCMaxwell/posts/10154014149332954:0)
• „Ime Vitezda može da se prevede kao „Kuća milosti“, tako da Isus pokazuje milost na mestu na kome su ljudi tražili milost. Bazen banje Vitezde nalazio se severno od hramskog kompleksa. Napajao se vodom nestalnog potoka, što bi moglo da objasni povremena talasanja vode.“ (“Putting the Past Behind You” u The Gospel of John. Adult Sabbath School Bible Study Guide, Lesson 6, 2004, pp. 46-52. Available at: http://documents.adventistarchives.org/SSQ/SS20040101-01.pdf )
• „Slepilo je zavladalo kod ovih ljudi pored bazena; bili su tu a tu je bio i Hristos, koji je mogao da ih izleči, ali nijedan od njih to nije zatražio od Njega. Oči su im toliko bile uperene u vodu, očekujući da se zatalasa; bili su toliko zauzeti svojim odabranim putem izlečenja da su zanemarili pravi put.“ (Charles H. Spurgeon. Jesus at Bethesda; or, Waiting Changed for Believing. 7 April, 1867. Available at: https://www.spurgeon.org/resource-library/sermons/jesus-at-bethesda-or-waiting-changed-for-believing#flipbook/)
• Reč prevedena kao „zdrav“ je grčka reč ὑγιής (hygiē). Bolji prevod bio bi „celovit“. Pitanje bi zbog toga trebalo da glasi: „Želiš li da budeš celovit?“ U tom smislu isceljenje nadilazi puko obnavljanje zdravlja, jer obuhvata i preobražaj srca.